Сад би ти неки "граматички нациста" (енг. Grammar Nazi) скренуо пажњу да се не пише подцењивање већ потцењивање.
Срећом, нема граматичких нациста на Крстарици.
Исток Павловић
Граматички нацисти
Они су увек ту, патролирају улицама интернета, често прикривени, и напашће вас чим примете грешку
Друштвене мреже и слободно дискутовање на интернету довели су до појаве једног новог феномена. Овај феномен је толико препознатљив и распрострањен да је добио и своје име – „граматички нациста” (енг. Grammar Nazi).
Ко су „граматички нацисти”? Укратко речено, то су људи који у интернет дискусијама користе сваку прилику да јавно укажу саговорнику на правописне и синтаксичке грешке које је начинио. Они делују као скретничари, који ће сваку занимљиву тему скренути са колосека у јарак правописних расправа. Они су увек ту, патролирају улицама интернета, често прикривени, и напашће вас чим примете грешку. Стога је назив „граматички нациста” више него адекватан.
Откуд потиче овај феномен? Док се није појавио интернет, комплетан медијски дискурс био је састављен од језика који је граматички и правописно исправан. У преводу – све писане речи морале су да прођу кроз руке лектора пре него што се појаве у писаној форми. Из тих разлога, читаоци су једноставно били навикнути да све што прочитају буде граматички и правописно савршено.
С појавом друштвених мрежа, појавила се реална слика света: писане речи препуне грешака, било да су случајне, због брзине у куцању, или из незнања. Деценијама су лектори маскирали и заташкавали ову слику, а онда се појавила реалност. Као да смо деценијама гледали искључиво фотографије људи сређених у „Фотошопу”, а онда су се појавиле реалне фотографије, са бубуљицама, флекама, подочњацима.
Традиционални медији навикли су нас на савршенство и лепоту језика док читамо. С појавом интернета, ово се променило и неким људима сада смета што нисмо тако лепи и савршени као што је деловало. Пре свега, ту су блогери и људи који самостално пишу и објављују. Има ту јако паметних људи и сјајних текстова, али ретко који од тих текстова је граматички савршен, јер ти људи немају лекторе.
Примера ради, моји текстови у „Политици” увек се мало разликују од онога што сам написао и послао уреднику. Лектор је тај који чини да ја делујем као неко ко пише савршено. С друге стране, на мом приватном блогу ће увек бити неких грешака – због брзог куцања, због налета инспирације који искључује део мозга који је одговоран за правопис и тако даље.
Из ових разлога, нападати људе по линији правописа јесте у најмању руку непристојно, бар јавно. Чак и да је из најбоље намере, јавно лупање „пацки” због правописа одаје утисак да неко жели да на јефтин начин да дискредитује саговорника. Једини начин који је исправан јесте да особи пошаљемо приватну поруку у којој указујемо на грешку, уколико је то могуће.
Ако бисмо дали „граматичким нацистима” да погледају оригиналне рукописенеких од највећих светских писаца, према њиховим критеријумима, многи од њих били би неписмени. Ти рукописи често би настајалиу дубокој ноћи, уз дејство алкохола или на ивици самоубиства и последње о чему су писци размишљали у тим тренуцима јестеда ли се исправно пише „одприлике” или „отприлике”. Зато су ту увек били лектори, који су се бринули да њихови генијални текстови буду и граматички исправни. Част ретким изузецима који би издавачу достављали савршен рукопис.
Увек је корисно имати едукативне пројекте, попут сајта „Правопас”, који сам направио у сарадњи с покојном уредницом „Политике онлајн“, Татјаном Петровић. На овом сајту људи могу на духовит и занимљив начин да уче о језичким недоумицама. Ипак, није за очекивати да ће сви људи увек савршено писати, баш као што нису у школи сви били једнако добри из математике. Стога, поручио бих „граматичким нацистима” да не осуђују и не вређају људе због разлика које су нормалне и које ће увек ће постојати.
Факултет за медије и комуникације
http://www.politika.rs/pogledi/Istok-Pavlovic/Gramaticki-nacisti.sr.html
