Opanci: Obuća koja je koračala kroz vekove

[Nina]

Opanci su više od obuće oni su svedočanstvo jednog vremena, načina života i prilagođavanja prirodi..kažu etnografi.
Prvi opanci nisu bili ni šareni ni izdržljivi,Bili su od kože ili čak kore drveta, obmotana oko stopala samo da bi se izbegao direktan kontakt sa zemljom.
Nosili su se hiljadama godina, od drevnog Egipta do Tibeta.

Najjednostavniji oblik bio je presni opanak napravljen od neobrađene kože, lak za napraviti, ali kratkog veka.
Čak je u pojedinim periodima bilo zabranjeno njegovo nošenje zbog loše higijene.
Ipak, u siromašnijim krajevima, poput Kosmeta, nosio se sve do tridesetih godina 20. veka.

Sredinom 19. veka stvari počinju da se menjaju. Užice postaje centar opančarstva. Zanat koji je mirisao na kožu iznedrio je najpre crvene opanke od štavljene kože, dugačke, pletene, sa upletima i kaiševima. Oni su bili pravi modni hit tog doba. Ipak ono što je zanimljivo je to da je isti kalup služio za obe noge,i nije bilo levog i desnog.

 

[Nina]

 

[Nina]

Zanat se ubrzo razvijao sa njima i način pravljenja opanaka pa tako ubrzo dolaze i đonaši čvršći, od goveđe ili konjske kože, štavljene u hrastovoj šišarci. Svaki deo kože imao je svoju namenu od leđa za muškarce, od trbuha za decu. A u Vojvodini kapičari, zatvoreni kao cipele, a kasnije i gumeni opanci od auto-guma.

Najupečatljiviji detalj bio je vrh, kljun. On nije bio tu samo radi izgleda. Vremenom se otkrilo da viši i zatvoreniji vrh bolje čuva od blata i vode.
U siromašnim domaćinstvima, jedan par opanaka bio je dovoljan za celu porodicu. Ko ide napolje obuje ih, ostali sede bosi.
I svako dete je znalo kako se plete kaiš, kako miriše koža na suncu, i kako se „premeće“ preko kalupa.

Danas su opanci simbol. Nose se na scenama, paradama, festivalima.
Ipak, i dalje pričaju korak po korak priču o tome ko smo bili, kako smo živeli i šta smo morali da izmislimo da bismo opstali. (piše politika)

 

[Nina]

U opancima je srpska vojska oslobadjala Srbiju i probijala Solunski front

 

[Nina]

Srpska vojska je bila sastavljena od jedinica I poziva (muškarci uzrasta od 21 do 31 godine), II poziva (muškarci uzrasta od 32 do 37 godina) i III poziva (muškarci od 38 do 45 godina).

Od 1908. godine, srpska vojska počela je, među prvima u svetu, da se oprema sivo-maslinastim uniformama, koje su više odgovarale terenu na kojem su se odigravala ratna dejstva. Osim kamuflažnih prednosti, prema rečima kustosa muzeja Bojane Ilić, vrlo važan je bio i ekonomski aspekt, jer je na taj način unificirano i pojeftinjeno odevanje vojske. Uniforma običnog vojnika, redova, naime, gotovo da se i nije razlikovala od uniforme oficira, osim u nekim detaljima, poput sakrivenog kopčanja na oficirskoj bluzi. Oznake rodova nalazile su se na jakama - kragnama bluza.

 

[Nina]

Podaci o nabavkama uniformi nisu sačuvani, ali se veruje da su ih krojili vojni majstori, dok je čoja uglavnom nabavljana u Austriji, Engleskoj, Nemačkoj. Sivo-maslinaste uniforme N.1908 bile su rezervisane za vojnike I poziva. Drugi poziv najčešće je nosio stari model uniforme M.1900, lako prepoznatljiv na starim fotografijama po dugačkom plavom šinjelu. Trećepozivci, praktično, nisu ni imali uniformu, već su ratovali u onome što su sami nosili. U najboljem slučaju, dobili bi šajkaču i šinjel.

 

[Nina]

Gotovo sve naoružanje i oprema koju je srpska vojska koristila u Prvom svetskom ratu proizvođena je u inostranstvu. Nabavka je, kako kaže kustos Vojnog muzeja Vuk Obradović, išla preko liferanata koji su sklapali ugovor s Ministarstvom vojnim. Neki delovi uniforme ili obuće mogli su biti proizvedeni i u zemlji, ali ih je ministarstvo ipak nabavljalo preko liferanata.

Slično vredi i za oficire. Oni su, naime, bili dužni da se sami snabdeju uniformom i oružjem. Mladi potporučnik, na primer, po završetku školovanja i pred stupanje u službu odlazio je kod nekog od liferanata i najčešće preko kredita Oficirske zadruge nabavljao sve što mu je bilo potrebno; oružje i uniformu. Oficiri su bili naoružani propisanim modelom sablje M.1895, koja se proizvodila u Nemačkoj, i revolverom M.1891 sistema Nagan belgijske proizvodnje.

 

[Nina]

Zbog različitih potreba, razne jedinice bile su i različito naoružane. Tako su vojnici koji su služili u pešadiji dužili pešadijske puške, dok su konjanici, artiljerci i mitraljeska odeljenja nosili konjičke karabine M.1908, koji su bili znatno kraći. Naoružanje i oprema vojnika I, II i III poziva se znatno razlikovala, objašnjava Obradović. Kako su kadrovske i jedinice I poziva bile najbolje i najspremnije, to su i dobijali najbolje naoružanje, odnosno pešadijske puške M.1899/07 i M.1910 (proizvedene u nemačkoj fabrici „Mauzer“ i austrijskom „Štajeru“).

Tek kada se u potpunosti naoružaju i opreme jedinice I poziva, ono što pretekne od najbolje opreme dodeljivano je drugom pozivu. Treći poziv, kao i jedinice poslednje odbrane, najčešće su bili naoružani uveliko zastarelim puškama jednometkama M.1880 sistema Mauzer-Milovanović i M.1870 sistema Berdan.

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Umri_muski]

Ovo je opanak, Tigar, , ranije su postojali i borovo , ali Tigar je Tigar..
To je opanak....vrlo retko propusta, traje ja ne znam koliko ali mnogo...
Svako dugo kretanje na selu je bez veze, opanak je osnovno sredstvo kretanja....i rada...
Cena mu je od 600 do 1100 dinara , ima velicina sebira, da i zene imaju za svoje 34 pa do 50 a ini mi se bilo je i 54 broj..

 

[Umri_muski]

 

[Umri_muski]

Ko misli da su danas opanci simbol, pozivam ga da dodje na selo i da radi 2 dana u patikama, 2 dana u vojnickim cizmama i 2 dana u opancima....pa ce da vidi sta mu najvise godi....patike ima da zinu za 20 dana, nema sanse da izdrzi duze...bile nike, converse koje jesu izdrzljive ali ne mozes i po sljunku blatu i svemu sa patikama, plus verovali ili ne, patike su klizavije od opanaka....

Ja sam gradsko dete, ali sa krsenjem i rintanjem na selu , tako da ne prodajem i ne kupujem price bez veze..
Drugo , razumem forumasice, njima je sramota nositi opanke, takve su rodjene...finesse princess...ali na prosecnom selu nije sramota nositi opanke...ima seljacica koji na pijac nose patike, ovo ono , nece se ozeniti ako ga devojka vidi sa opancima..., kao tajnu da vam kazem, ne znam za zenidbu , ali za sve ostale radnje, opanci vam nece nimalo napraviti stetu, tj odbijanje...iako vazi , ali stvarno vazi , da zene padaju na stil koji se vidi i u izboru cipela, nije laz, vazi stvarno , ali ako ti jezik nije zavezan, nece opanak da ti zasmeta ni minut...
Ali ako prodajes stajsko djubre na pijaci , onda su pomodarke, tu ne sporim, nece ti biti lako....bitno vala i sta prodajes...cokoladu ako prodajes, i na kocku ce da padne....

 

[АнаиванГорд]

Pogledajte prilog 1724861
Ovo je opanak, Tigar, , ranije su postojali i borovo , ali Tigar je Tigar..
To je opanak....vrlo retko propusta, traje ja ne znam koliko ali mnogo...
Svako dugo kretanje na selu je bez veze, opanak je osnovno sredstvo kretanja....i rada...
Cena mu je od 600 do 1100 dinara , ima velicina sebira, da i zene imaju za svoje 34 pa do 50 a ini mi se bilo je i 54 broj..

To nisu opanci, to su kondure.

 

[АнаиванГорд]

U nacionalnom muzeju u Kairu, na prvom spratu, u Tutankamonovoj sobi, pored maske , prstenja, nalazi se i obuća. Nažalost, to je jedina prostorija na prizemlju i prvom spratu gde ima izvesnih restrikcija za posetioce. U sobu mogu ući najviše 6-oro ljudi i slikanje nije dozvoljeno. Za običnu ulaznicu dobijate posetu prizemlju i prvom spratu. Drugi sprat je višestruko skuplji, treći mi možemo samo da sanjamo. Nećete verovati, ali ja kad sam video kako izgleda obuća u toj Tutankamonovoj sobi, to je 90 posto opanak šiljkan. Inače sam se iznenadio obimom prstenja i veličinom obuće, dosta su velike.