Ono što niste znali o Leonardu da Vinčiju

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
image-z-Jp-Lu3h49-OFfy8z-CYDt.jpg

Opis Slike Leonardo Da Vinci "Ženska Glava"​

Leonardo Da Vinci veliki je renesansni umjetnik. Najvažnija karakteristika njegovog rada je ta što je na slikama prenio emocije osobe s nevjerovatnom tačnošću i ekspresivnošću, pažljivo crtajući apsolutno sve, čak i najmanje detalje.

Kako bi završio djelo, veliki umjetnik u više navrata je napravio više skica i skica, zahvaljujući kojima su stručnjaci naknadno analizirali umjetnikov rad i donijeli odgovarajuće zaključke.

Isto se odnosi i na skice ženskih lica. „Ženska glava“ izrađena je srebrnom olovkom i crvenom kredom na ružičasto pripremljenom papiru. Neki istraživači i stručnjaci skloni su vjerovanju da je ovaj Da Vincijev crtež skica ili skica za čuveniju sliku „Madona u stijenama“.

Na fotografiji se vidi mlada žena u profilu, sa glavom blago nagnutom. Leonardo Da Vinci neverovatno je uspeo da prenese svoje emocije: to se manifestuje u očima djevojčice, linijama usana, pa čak i u kosi koja joj glatko teče preko ramena.

Mnogi su istraživači proveli više od desetak godina da prouče slike i radove Da Vincija. Moram reći da trenutno sporovi ne prestaju. Međutim, većina vjeruje da su skice, uključujući „Glavu žene“, skice koje je veliki umjetnik uradio prije stvaranja stvarnog umjetničkog djela.

Skice i skice Leonarda Da Vincija neprocjenjive su vrijednosti kao svjetskog dobra. Uz to, nacrti pomažu stručnjacima da shvate šta je veliki umjetnik želio prenijeti svojim djelima, što prenijeti budućim generacijama i što je želio poručiti svojim potomcima.

Umjetnik je iza sebe ostavio ogroman broj radova i slika koji su pohranjeni u različitim umjetničkim galerijama i koje su najveća vrijednost među ostalim umjetničkim djelima.
 
Leonardovo ukupno slikarsko delo čini mali broj slika. Ima ih 17 koje mu se mogu definitivno pripisati, a nekoliko njih umetnik nije ni dovršio. Dva od njegovih važnih dela – Bitka kod Angijarija i Leda i labud – preživela su samo u kopijama drugih umetnika. Ipak, ovih nekoliko kreacija uspostavilo je jedinstvenu slavu umetnika kog je Vazari opisao kao začetnika i osnivača visoke renesanse. Leonardova dela, na koja nisu uticale peripetije estetičkih doktrina u narednim vekovima, isticana su u svim narednim periodima istorije kao izuzetna remek-dela slikarstva.
 
U svojim beleškama Leonardo je opisao moć umetnika:

„Slikar je gospodar svih stvari koje čoveku mogu pasti na pamet i zbog toga, ako želi da vidi lepote koje će ga očarati, on ima moć da ih stvori; ako mu se prohte da vidi stvari koje ulivaju strah, ili šaljive i smešne, ili koje stvarno izazivaju sažaljenje, on vlada njima i može da ih stvori. A ako hoće da stvori puste predele, hladovita i sveža mesta za vreme vrućine – on ih naslika, a tako isto i tople predele za vreme zime. Ako želi doline – isto; ako želi da sa visokih planinskih vrhova otkrije široko polje, ili ako mu se prohte da posle njih vidi horizont mora – on to može; a isto tako ako želi da iz niskih dolina vidi visoka brda, ili sa visokih brda niske doline i peskovite obale. I, zaista, ono što postoji u svetu kao suština, stvarnost ili mašta prvo prolazi kroz njegov duh, a zatim kroz ruke, a one su toliko izvrsne da istovremeno jednom jedinom pogledu pružaju skladnu harmoniju kakvu daju stvari.”
 
U Leonardovo doba, slikarstvo je i dalje bilo isključeno iz slobodnih umetnosti uprkos ranijim naporima. U Traktatu o slikarstvu (koji je nakon njegove smrti uredio njegov učenik Frančesko Melci), opširnom argumentacijom je zagovarao ne samo uključivanje slikarstva u slobodne umetnosti već i njegovo preimućstvo nad poezijom ili muzikom, pošto ove ovise od čula sluha, a oko je za Leonarda, kao što smo već upoznali, nadmoćnije čulo. Tvrdio je da je bolje biti gluv nego slep i isticao da kada poslednja nota pesme zamre, muzika je gotova i mora se iznova svirati da bi postojala, dok je slika stalno tu.
Pitao je da li je neko putovao daleko da pročita neku pesmu, dok su slike cilj mnogih putovanja i hodočašća.
 
Interesantno. I sam sam jednom pitao ljude šta bi izabrali da moraju, da budu gluvi ili slepi.
Samo jedna devojka je rekla "slepa, život bez muzike nije život", svi ostali (uključujući i mene) smo izabrali vid kao praktičniji. Ono, ne treba ti niko, ne moraš da zavisiš u toj meri ni od koga.
Ja lično ne mogu da zamislim život u mraku, a ovo za putovanje da bi video sliku jeste tačno mada bi "pesmu" u današnje vreme mogao objasniti time da ljudi idu na koncerte.
 
https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2022&mm=04&dd=25&nav_category=1864&nav_id=2144756

tajna vecera nije njegovo delo

mislim, prvobitno jeste , ali je toliko puta preradjivana da se moze zakljuciti da od njegovog rada nije ostalo nista

Već 1517. slika je počela da se ljušti, a 1532. Gerolamo Kardano ju je opisao kao “zamućenu i bezbojnu u poređenju sa onim čega se sećam kada sam je video kao dečak“.

Do 1556. manje od šezdeset godina nakon što je završena, Đorđo Vazari ju je opisao kao “zbrku mrlja” toliko “pokvarenu“ da su figure bile neprepoznatljive.
 
Njegove beležnice su posebna priča .Sačuvano je hiljade stranica gde je zapisivao svoja razmišljanja i analize, radio studije i skice za umetnička dela, i takođe ilustrovao svoja naučna i inženjerska istraživanja, zbog čega je smatran začetnikom moderne naučne ilustracije.

Capture.jpg


Leonardove beležnice u kojima je radio skice, studije i zapisivao svoja zapažanja i analize, takođe otkrivaju da je uživao da bude sam, podalje od drugih ljudi i njihovih životnih puteva. Divio se čovekovom telu kao izuzetnom delu prirode, ali je osećao da ljudi ne zaslužuju tako sofisticiran „instrument”. Svoje bližnje je često nazivao „vrećama za hranu” i „punjenje poreske kese”. Uprkos očiglednim pripovedačkim sposobnostima, u njegovim beleškama nema naznake da je ikada mario za drugo ljudsko biće. Firentinac po rođenju, Leonardu su brige i problemi rodnog grada bili strani, te je radio za Lodovika Sforcu, vojvodu Milana, pa čak i za Čezara Bordžiju, sina pape Aleksandra VI, protiv čijih vojski su se Firentinci borili za slobodu svoje Republike.
 
sasasta:
https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2022&mm=04&dd=25&nav_category=1864&nav_id=2144756

tajna vecera nije njegovo delo

mislim, prvobitno jeste , ali je toliko puta preradjivana da se moze zakljuciti da od njegovog rada nije ostalo nista

Već 1517. slika je počela da se ljušti, a 1532. Gerolamo Kardano ju je opisao kao “zamućenu i bezbojnu u poređenju sa onim čega se sećam kada sam je video kao dečak“.

Do 1556. manje od šezdeset godina nakon što je završena, Đorđo Vazari ju je opisao kao “zbrku mrlja” toliko “pokvarenu“ da su figure bile neprepoznatljive.
Kliknite za proširenje...
To sto je uradjena restauracija i vracanje u prvobitni izgled ne znaci da slika nije njegova..videla sam je licno i zaista je monumentala .
 
Nina:
To sto je uradjena restauracija i vracanje u prvobitni izgled ne znaci da slika nije njegova..videla sam je licno i zaista je monumentala .
Kliknite za proširenje...
da si procitala novinski clanak videla bi da je delo 1556 bilo prilicno propalo

a nesto sto lici na restauraciju je uradjeno 1770

ali tek 1978-1997 je uradjena restauracija

tako da cast za to delo pripada tim majstorima iz 1978

koji su sigurno uradili u mikelandjelovom stilu

ali...
 
Njegove slike se smatraju vrhunskim delima visoke renesanse. Bio je fasciniran misterijom čovekovog lica i mogućnošću čitanja „pokreta duše” kroz gestove i izraze. Leonardov portret žene firentinskog zvaničnika toga vremena „Mona Liza” nadaleko je poznat po zagonetnom osmehu portretisane dame. „Mona Liza” je prvi psihološki portret naslikan u istoriji, te se zato daje toliki značaj ovom delu.

1650970948874.png
 
https://cenacolovinciano.org/story/santa-maria-delle-grazie/

Tajna večera je jedno od najpriznatijih i najcenjenijih umetničkih remek-dela na svetu – Da Vinčijevog i uopšte – i jedina je freska te vrste koja je i danas vidljiva. Tema slike je jevanđelje po Jovanu, u kojem Isus najavljuje da će ga jedan od njegovih apostola izdati. Da Vinči je postavio dugački trpezarijski sto u centar pozornice u ovoj prostoriji, sa Hristom u centru piramide formirane od raširenih ruku. Oko Hrista apostoli su naslikani u četiri grupe po tri, različite, ali simetrično u ravni. Upotreba perspektive i postavljanje likova usredsređuje fokus na centar slike, odakle se čini da je Hristos taj koji ne samo da bdi nad čitavom scenom, već kao da intenzivno proživljava ovaj odlučujući trenutak, i to u samom poklon.

Leonardo da Vinči je usvojio tehniku nanošenja slojeva freske (po nalogu Ludovika Sforce) tempera boje, kako bi bio slobodan u svom stvaralaštvu; to je stvorilo značajne probleme za fresku tokom vremena, s obzirom na dramatičan efekat koji promene klime mogu imati na nju. Anglo-američki bombarderi pogodili su crkvu i manastir 1943: dok je trpezarija sravnjena sa zemljom, preživelo je nekoliko zidova strukture, uključujući i trpezariju, jer je prethodno bila ojačana vrećama peska. Spašena je od rata i i danas je ikona odanosti milanskih katolika.

Sigurno da su boje bila intezivnije kada je freska naslikana..Vremenom i posle svega sto je prošla freska boje su izbledele
Zabranjeno je fotografisanje i ne može se prici fresci blizu, postoji ograda i obezbedjenje..tako da se slike ove freske
na zidu kapele mogu naci na netu

Clip.jpg
 

Restauracija slike trajala je čak 21 godinu!​

"Tajna večera" ili "Poslednja večera" ("Ultima Cena") je delo Leonarda da Vinčija nastalo u periodu renesanse, verovatno od 1494. do 1498. godine. Iako tačna godina nikada nije tačno utvrđena, smatra se da je 1494. da Vinči dobio da naslika delo u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije u Milanu. Slika je trebalo da ukrašava severni zid crkve, a naručilac je bio Lodoviko Sforca, vojvoda od Milana.
Iako možda ne deluje tako, "Tajna večera" je zapravo ogromna i zauzima skoro 40 kvadratnih metara - dimenzije ovog dela su 8,8 sa 4,6 metara.

"Tajna večera" je propadala još za Leonardovog života​

Uprkos običaju onog vremena da se freske slikaju na mokrom gipsu, Da Vinči je radio na suvom. Dobio je mnogo bolji rezultat, ali se ispostavilo da postoji problem sa dugovečnošću boja. Delo je počelo da propada odmah po postavljanju u crkvu, još za vreme umetnikovog života.
Takođe, pošto je Sforca naredio da se crkva na brzinu radi, zidari su zidove ispunili šutom koji je zadržavao vlagu. Slikanje je rađeno na tankom spoljašnjem zidu, tako da su se efekti vlage jako osećali, a boja nije uspela da pravilno prianja.
Već 1517. slika je počela da se ljušti, a 1532. Gerolamo Kardano ju je opisao kao "zamućenu i bezbojnu u poređenju sa onim čega se sećam kada sam je video kao dečak". Do 1556. manje od šezdeset godina nakon što je završena, Đorđo Vazari ju je opisao kao "zbrku mrlja" toliko pokvarenu da su figure bile neprepoznatljive.
Svega 150 godina nakon nastanka naučnici su procenili da sliku ništa ne može da spasi. Osim ovoga, 1652. godine neko je došao na ideju da napravi vrata baš ispod freske pa su ovi radovi uklonili Isusove noge. Veruje se da su Isusove noge bile u položaju koji simbolizuje predstojeće raspeće.
Godine 1768. preko slike je okačena zavesa namenjena njenoj zaštiti, ali je ona umesto toga zadržavala vlagu na površini, i kad god bi se povukla, grebala je boju koja se ljuštila.
A, bilo je tu i drugih nedaća…

Delo je preživelo sve!​

Godine 1796. trpezariju manastira su Napoleonovi vojnici koristili kao štalu. Iako je vojskovođa izdao strogu naredbu da se delo ne dira, pošto su vojnici otišli otkriveno je da su apostoli bili gađani glinom, a izgledalo je i da su se osvajači penjali na merdevine u pokušaju da iskopaju oči apostolima.

Posle toga, prostorija je služila za skladištenje sena, a 1800. godine poplava je celu sliku prekrila zelenom plesni. Gete je pisao da je prostorija poplavljena sa dve stope vode.

Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943. iako je ostatak manastira bio razoren. Trpezarija je bila pogođena, ali su zaštitne vreće peska postavljene preko sprečile da sliku oštete geleri.

Wikipedia
 

Kako je "Tajna večera" nekada izgledala?​

vjerovatno ovako

tajna večera1.jpg

Restauracije slike počele su još tokom 18. veka, pa je i svaki od umetnika kojem je "Tajna večera" bila poverena u nekoj meri "dorađivao" delo.

Prvu restauraciju pokušao je 1726. Mikelanđelo Beloti, koji je popunio nedostajuće delove uljanom bojom, a zatim lakirao celo delo. Ova popravka nije dugo potrajala, pa je pokušana je još jednu restauraciju 1770. godine od strane inače nepoznatog umetnika po imenu Đuzepe Maza. Maza je skinuo Belotijev rad, a zatim je u velikoj meri prefarbao sliku - prepravio je sva lica apostola, osim tri, pre nego što je zaustavljen zbog negodovanja javnosti.

Zbog svega navedenog, izgled slike do kasnih ‘70-ih se jako pogoršao. I, onda su Italijani rešili da nešto urade po tom pitanju! Od 1978. do 1999. počeo je veliki projekat restauracije kako bi se stabilizovala slika i preokrenula šteta uzrokovana prljavštinom i zagađenjem.

Pošto se pokazalo nepraktičnim premestiti sliku u okruženje sa više kontrole, trpezarija je umesto toga pretvorena u zatvoreno okruženje sa kontrolisanom klimom, što je značilo zidanje prozora. Zatim je sprovedena detaljna studija kako bi se utvrdio originalni oblik slike, koristeći naučne testove i originalne slice sačuvane u Kraljevskoj biblioteci u zamku Vindzor.

Međutim, neka područja slike su proglašena nepopravljivima. Oni su ofarbani akvarelom u prigušenim bojama sa namerom da ukažu da nisu originalni radovi, a da pritom ne odvlače pažnju.

Ova restauracija je trajala 21 godinu i 28. maja 1999. slika je ponovo dostupna javnosti. Danas je možete videti ali samo uz prethodnu najavu (nekada i po nekoliko meseci unapred) i pred slikom možete ostati samo 15 minuta.

tajna večera2.jpg


wikipedia.org
 
Period koji danas zovemo visokom renesansom ima svoje korene u Leonardovim delima. Leonardo je rođen sedam godina nakon Botičelija i Peruđina, a pet nakon Filipina Lipija, čiji stilovi bez sumnje pripadaju ranoj renesansi. Štaviše, sva Leonardova najvažnija umetnička dostignuća su dovršena, ili su pri kraju, pre smrti Filipina 1504. godine, prvog umrlog po redu od trojice pomenutih. Činjenica da se Leonarda smatra umetnikom visoke renesanse i o njemu govori zajedno sa Mikelanđelom rođenom dvadeset tri godine posle njega (1475.), ili Rafaelom, rođenom trideset jednu godinu posle njega (1483.), ukazuje na njegovu revolucionarnu važnost kao stvaraoca rane, firentinske faze visoke renesanse.
(deo teksta iz wikipedije)
 
U svojim beleškama Leonardo je opisao i nemerljivu moć umetnika:

„Slikar je gospodar svih stvari koje čoveku mogu pasti na pamet i zbog toga, ako želi da vidi lepote koje će ga očarati, on ima moć da ih stvori; ako mu se prohte da vidi stvari koje ulivaju strah, ili šaljive i smešne, ili koje stvarno izazivaju sažaljenje, on vlada njima i može da ih stvori. A ako hoće da stvori puste predele, hladovita i sveža mesta za vreme vrućine – on ih naslika, a tako isto i tople predele za vreme zime. Ako želi doline – isto; ako želi da sa visokih planinskih vrhova otkrije široko polje, ili ako mu se prohte da posle njih vidi horizont mora – on to može; a isto tako ako želi da iz niskih dolina vidi visoka brda, ili sa visokih brda niske doline i peskovite obale. I, zaista, ono što postoji u svetu kao suština, stvarnost ili mašta prvo prolazi kroz njegov duh, a zatim kroz ruke, a one su toliko izvrsne da istovremeno jednom jedinom pogledu pružaju skladnu harmoniju kakvu daju stvari."
 
Za Leonarda je ljudsko oko, osnov svega .U svojim beleškama zapisao je sledece:

„Zar ne vidiš da oko obuhvata lepote celog sveta? Ono je glava astronomije; ono stvara kosmologiju; ono upravlja svim ljudskim veštinama i ispravlja ih; pokreće čoveka u razne delove sveta; ono je gospodar matematike, njegova znanja su najtačnija, ono je izmerilo udaljenost i veličinu zvezda; ono je pronašlo elemente i mesta gde se nalaze; … ono je stvorilo arhitekturu i perspektivu, ono je rodilo božanstveno slikarstvo. O, najizvrsnija od svih drugih stvari … Kakve bi hvale mogle da izraze tvoju plemenitost? Koji narodi, koji jezici bi mogli opisati tvoju pravu delatnost? Ono je prozor na ljudskom telu kroz koji duša posmatra lepote sveta i naslađuje se njima; zbog njega se duša miri sa tamnicom ljudskog tela, a bez njega ta tamnica bila bi mučenje za nju”
 
Leonardo je slova pisao naopako, odnosno sa desna na levo. Postoji mnogo teorija zašto je pisao na način efekta ogledala. Neke od njih kažu da nije želeo da do njegovih ideja dođu drugi ljudi, naročito Crkva sa kojom se razilazio u mnogim shvatanjima. Po drugim teorijama,Leonardo je tako pisao kako bi izbegao mrlje od mastila,obzirom da je bio levak.
 
Poznato je da je Leonardo vegetarijanac i veliki borac za prava životinja.
U svojim beleškama je napisao:
„Ljudi se nazivaju kraljevima životinja. Bilo bi bolje da se nazivaju kraljevima zveri, jer ljudi su najveće zveri od svih.
Oni uzgajaju životinje kako bi im dale svoje mlade, a svoje telo pretvaraju u grob za te životinje“.
aforizmi-i-bilje-ke-leonarda-da-vin-ija.jpg




Životinej su mu bile i motivi na slikama

dama-ermellino-museo-czartoryski-cracovia-696x557-1.jpg
 
Leonardo da Vinči je smatrao da mnogo sna oduzima vreme čoveku. Zato je smislio poseban način spavanja za sebe cime je želeo da napravi
iše vremena za rad, a s adruge strane nije želelo da ošteti organizam po pitanju odmora i prikupljanja energije.

Noćni odmor je razbio u nekoliko faza. Budući da nije imao kontinuirani san morao je da spava preko dana. Zaključio je da čovek treba da spava 15 minuta
na 4 sata. Baš kako je radio. Spavao je sat i po preko dana, kada se sve sabere, i sat i po tokom noći. Dakle tri sata, ukupno.

Spavanje na prekid, na svaka četiri sata po 15 minuta, povećava kapacitete za rad.

Vreme koje je nekada koristio za spavanje, sada je počeo da koristi za razne vrste misaonog stvaralaštva i rada.
Sam je potvrdio da je ovu metodu spavanja koristio godinama i da se nikada nije osetio umornim.

( preuzeto sa oblakbeli)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
O vodenim bojama
Odgovora
8
Pregleda
212
Nina
Nina
Nina
Vaza koja zahteva i od vas da budete dizajner
Odgovora
4
Pregleda
175
Nina
Nina
Nina
Ron Hiks, 1965 - „Volim da romantizujem život“
Odgovora
8
Pregleda
196
Nina
Nina

Back
Top