...Оно наше

Тешко да постоје особе које нас заиста познају, нас, и оно наше, најдубље у нама.
Могу да се представљају као наши пријатељи, сродне душе, могу да причају не знам шта, али оно наше, суштинско, хиљаде киломатара је далеко од свих...
Попут острва које само може да се наслути у даљини, али и не да се до њега дође....
Тако то увек буде у нашим животима...
Једни нас прецењују, други подцењују. Једни олако подижу у небо, други прерано сахрањују.
Једни нагађају, други измишљају, а ретко к'о зна оно што ми стварно осећамо....
Једни причају о нама бајке, преувеличавају наше успехе, додељују нам титуле које реално нисмо заслужили, а они други се, опет подсмевају свему томе, трагају за оним најгорим што ће да понављају до у бескрај, унижавају и оно мало склада што смо стекли.
И када се све то прикупи на једном месту, од свих тих величања и омаловажавања, не може да се састави човек, могу само несумично набацане слике, као невешто склопљен мозаик који најчешће не личи ни на шта...
Ма да, ко зна, можда је тако и боље него да на нас не обраћају пажњу уопште...
Овако бар знамо да постојимо....
Да смо ту....
И да смо тамо где нас нема...
Не можеш да се разочараш толико у људе, колико у илузију коју си створио о њима.
Људи су такви какви су, променљиве су само слике које вртимо о њима и углови из којих их гледамо.
На крају схватиш да није само проблем у њима, већ у нама, зато што смо оставили исувише простора у нашем дану, у нашем животу, очекујући не знам шта...
Али шта ћеш?
Устанеш полако, обришеш се од прашине,, удахнеш дубоко и наставиш даље...
Ионако те увек неко други тамо негде чека... А и ти њега?!
А они што кажу да нас познају, можда само познају речи које годе нашој сујети, и ништа више...!!

 

[gost 88651]

.....

 

[Soradze]

"Teško da postoje osobe koje nas zaista poznaju, nas, i ono naše, najdublje u nama." To kažete Vi:
Teško da postoje osobe koje SEBE zaista poznaju, SEBE, i ono SOPSTVENO, najdubnje u SEBI. To kažem ja...
A to što nas neko precenjuje, ili podcenjuje, to se može posmatrati i sa vedrije strane!! Kao cirkusku predstavu, sa svim
njenim akterima, tačkama i sadržajima... Ko kaže da posedujemo znanje kojim možemo upoznati druge?? Uglavnom provedemo svoje vreme u površnim vezama i površnom znanju, živeći u zabludi da smo nešto razumeli...Izgleda da upoznati druge i nije cilj življenja...Izgleda da postoji nešto uzvišenije čemu treba težiti.... Poštovanje

 

[faraonn]

...da mi zaigra*,
na mojoj G_noti
desavalo se i mora se desavati
jer uvijek se sebi desavam
kad sebi pronadjem nekoga
koja zna da po meni instrumentalise
e, onda se oduzim
za sve njeno u meni...tesko je ali ipak ima ko umije i zna
da umije
ali,
zasvijetljeti teba uvijek
kad osjetis,
blizine svoje baterije...i sama misao o 'tome'
zavapi da se bude pronadjeno...to zavjestano G_postojanje
kad te 'neko' spopadne
nalazeci sve kao oci moje da je vode
i u strahu od tog 'dvojstva'
dugo se nema spokojstva...

 

[zxy]

To je zato što je svako za sebe centar sveta a za druge samo deo sveta i onda ne treba da te čudi razlika kako osećamo sebe i kako nas drugi vide.Ali i mi sami se ne pokazujemo kakvi jesmo pa dodaj u problem i to, plus što ni sami sebe ne poznajemo i šta onda od drugih da očekujemo.Najbolje nas vidi znaš ko...onaj ko te je rodio,jer prepoznaje svoje nasledje ali ni oni o tome rado ne govore jer znaju da ne mogu ništa da promene

 

[faraonn]

...vidjeti sebe
a ne ucestvovati,
u Vidu svetove
tesko je
vide sebe samo oni koji sebe
ogledaju
u nekim ocima nadgornjalim...
...u nekim izgovorenim usnama zacutalim
...vidjeti sebe
moguce je samo po tragovima
na drugima ostalim...

 

[Ellena01]

Kaže stara izreka, da se čovjeka može upoznati tek kad se sa njim pojede džak soli...nekako razmišljam, od onih prvih zrnaca soli pa sve do zadnjih, taj čovjek više nije onaj isti čovjek jer je vrijeme neumitno odradilo svoju metamorfozu. Lijepo je to rekao Faraonn: "vidjeti sebe moguće je samo po tragovima na drugima ostalim..." , velika istina, ali opet određena vremenom, jer oni tragovi koje smo na nekome ostavili prije dvadesetak godina, vjerovatno nisu kao oni ostavljeni možda prije godinu, dvije...vrijeme uzima svoj danak i ostavlja na nama svoj pečat...tragove...e sad, kako će ih netko drugi pročitati ili pratiti, zapravo i nije toliko važno...ukoliko ih i sami ne znamo protumačiti...

 

[mikiru]

"Teško da postoje osobe koje nas zaista poznaju, nas, i ono naše, najdublje u nama." To kažete Vi:
Teško da postoje osobe koje SEBE zaista poznaju, SEBE, i ono SOPSTVENO, najdubnje u SEBI. To kažem ja...
A to što nas neko precenjuje, ili podcenjuje, to se može posmatrati i sa vedrije strane!! Kao cirkusku predstavu, sa svim
njenim akterima, tačkama i sadržajima... Ko kaže da posedujemo znanje kojim možemo upoznati druge?? Uglavnom provedemo svoje vreme u površnim vezama i površnom znanju, živeći u zabludi da smo nešto razumeli...Izgleda da upoznati druge i nije cilj življenja...Izgleda da postoji nešto uzvišenije čemu treba težiti.... Poštovanje

Veliki pozdravvv drug moram priznati da si u pravu , a tema je malo specifična, tako da ostavljam mogućnost da svako kaže svoje mišljenje koje ja veoma poštujem !