Da raščistimo jednu stvar. To što ti misliš u glavi da je jedno, UOPŠTE nije bitno, već je bitno kako to drugi vide. To je tako oduvek bilo, i tako će uvek biti. Izgovori tipa "nisam tako mislio" nikada ne piju vodu. Ne znam samo zašto ljudi to već jedno ne shvate, nije teško, sasvim je logično. To je ekvivalentno situaciji kada se sa nekim svađate i suprotna strana se u nekom momentu uvredi, a vi brže bolje "nisam to rekao". O da, jeste to rekli! Možda ne direktno, ali vaše reči su NEKAKO navele vašeg sagovornika da pomisli to šta god da je pomislio. To se zove pragmatika. Ono što je sagovornih razumeo iz onoga što ste mu vi uputili. Da li je to ono što ste stvarno mislili ili ne, to UOPŠTE nije važno. Pomirite se sa tim! Isto tako, nisu samo VAŠE želje bitne. Ako neko ima potrebu za nečim, budite čovek i izađite u susret pa i kada vam se ni mili. Pa ni meni se ne mili mnogo što šta, pa NE MOŽE svaki put kako JA hoću.
Zgadilo mi se više koliko su ljudi postali sebični! Nula tolerancija! Samo kako drugi hoće. Da l' da nekad stisnete kočnicu i priznate sebi da NISTE SVAKI JE*ENI PUT u pravu i da niste baš SVAKI JE*ENI PUT VI BITNI? Meni lično nikada nije bio problem i da kažem da sam pogrešila, da se izvinim, ispravim grešku, nadoknadim ono što sam oduzela, stavim druge na prvo mesto, bla bla bla da ne navodim sada baš sve.
Najgore je kada čovek od svih stvari na svetu jedino ume da UVEK stavi svoju gu*icu na prvo mesto! I posle sam ja loš čovek! Blago meni onda, zavidim tim ljudima koji su toliko puni sebe, a opet uspešni i svi ih vole, a u meni večito problem. Ma razumem ja sve, ne treba se toliko opterećivati. Ovo je nešto što samo ovakve osobe koje sam upravo opisala umeju da kažu kao oličenje onoga što jesu. Napričaju celu mudrost koja može uvek da se svede na "ma zabole me, samo se pretvaram da me je briga". Moje omiljene su: "ma opusti se", "ma ne nerviraj se", "ma nisu vredni", "ma zašto se opterećuješ", "ma..."...
Kvalitetnih ljudi je malo, a i oni su okarakterisani kao puki čudaci i od njih beže ljudi kao đavo od krsta i zloupotrebljavaju njihovu toleranciju, saosećanje, mudrost i želju da pomognu. Živeli egocentrici i oni koji redovno ljube svoju gu*icu u iluziji da su najbolji na svetu! Vi najbolje živite, jer vama ceo svet pretstavlja to vaše cenjeno perfektno du*e! Volela bih i ja da sam takva, pa da prestane da me pogađa svaka glupost i nepravda u svetu. Ali nažalost, ne mogu da naučim da budem đubre, kao đubre se rodiš!
Zgadilo mi se više koliko su ljudi postali sebični! Nula tolerancija! Samo kako drugi hoće. Da l' da nekad stisnete kočnicu i priznate sebi da NISTE SVAKI JE*ENI PUT u pravu i da niste baš SVAKI JE*ENI PUT VI BITNI? Meni lično nikada nije bio problem i da kažem da sam pogrešila, da se izvinim, ispravim grešku, nadoknadim ono što sam oduzela, stavim druge na prvo mesto, bla bla bla da ne navodim sada baš sve.
Najgore je kada čovek od svih stvari na svetu jedino ume da UVEK stavi svoju gu*icu na prvo mesto! I posle sam ja loš čovek! Blago meni onda, zavidim tim ljudima koji su toliko puni sebe, a opet uspešni i svi ih vole, a u meni večito problem. Ma razumem ja sve, ne treba se toliko opterećivati. Ovo je nešto što samo ovakve osobe koje sam upravo opisala umeju da kažu kao oličenje onoga što jesu. Napričaju celu mudrost koja može uvek da se svede na "ma zabole me, samo se pretvaram da me je briga". Moje omiljene su: "ma opusti se", "ma ne nerviraj se", "ma nisu vredni", "ma zašto se opterećuješ", "ma..."...
Kvalitetnih ljudi je malo, a i oni su okarakterisani kao puki čudaci i od njih beže ljudi kao đavo od krsta i zloupotrebljavaju njihovu toleranciju, saosećanje, mudrost i želju da pomognu. Živeli egocentrici i oni koji redovno ljube svoju gu*icu u iluziji da su najbolji na svetu! Vi najbolje živite, jer vama ceo svet pretstavlja to vaše cenjeno perfektno du*e! Volela bih i ja da sam takva, pa da prestane da me pogađa svaka glupost i nepravda u svetu. Ali nažalost, ne mogu da naučim da budem đubre, kao đubre se rodiš!
