zašto svi šatro inistiraju na iskrenosti otvorenosti i ka budi ti - ti
a ustvari svi samo žele ušminkani viziju sopstvenih projekcija
i niko te ne pita za tvoje ti i tvoje želje
Zato što svi insistiraju na iskrenosti, etc, etc...
A na čemu bi, pobogu, čoveče? Kog si ikad čuo da se poziva na svoju paradnu verziju "za komšiluk i budale"? Najveći deo ljudi s kojima ćeš se ikada više sresti insistira na svojoj istinoljubivosti i poštenju (i na svom moralu, bezgrešnosti i časti; što se svodi na jedno).
Kad im se primakneš, onda vidiš na čemu insistiraju
zaista.
Moja netolerancija zvuči patogeno dokle god ne pomisliš spram kakvih bih stvari,
kao, trebala bit tolerantna. Pola svog života čekam da vidim (sretnem?) čoveka koji
prihvata svoje sopstvene ušminkane verzije, i sa njima je načisto. Da li je potrebno naglašavati da još nisam srela takvog?
Možda bi bilo poštenije naglasit da slabo očekujem da takvog sretnem ikada. Ljudi su takvi kakvi jesu, i naša nas rođena verzija istine čuva od pravih istina takvih kakvih jesu i usled kojih bi, možda, skončali vezani lancOm za zid u ludnici. Ali to nije za zamerit ma kome, obzirom da bi zameranje podrazumevalo da smo (lično) sposobni za bolje i naprednije, a u to ne verujem. Uostalom, ko može bit siguran da bi
zaista hteo doživet svoje autentično Ja?
Kamoli ga - predstavit drugima.
Niko te ne pita za tvoje želje zato što su ljudi preokupirani svojom predstavom stvarnosti i istine - sobom, kao prvo - i malo ih je koji su u stanju poći dalje od toga. Najveći deo nas će svoje ludosti projektovati na druge, to je tačno, i slabo da je kome stvarno potrebno išta bolje od toga.
Nemoj da insistiraš na istini i otvorenosti. Zvuči kvarno, ali u praksi ti takvo znanje nije nužno potrebno. Nikog nećeš upoznati sasvim, i niko neće sasvim upoznati tebe, i postoji velika verovatnoća da bi, čak i ako bi se to desilo; jedno drugom iskopali oči. Nema nikog na ovoj planeti ludih a ko je zdrav i prav, a svi žive sopstvene male univerzume.
Naučiti plivati u ovom i ovakovom svetu znači naučiti balansirati između svojih i tuđih lažnih svetova. I već je to majstorska veština od koje se ne bi smelo tražiti
više.
Privatno su mi simpatični svi oni koji zvuče kao da preziru takav rezon i ostavljaju utisak dovoljne snage (volje?..) da se izbore sa sopstvenim demonima; ali, privatno, verujem da svi (takvi) lažu.
I šminkaju se čak i pre nego sednu za komp. Jer, zapravo, nije bitno dal ih ko vidi - duboko, duboko možda vide sami sebe.
),več 
