-
- Popularno:
- SAD i NATO mora nekako biti kažnjen jer...
- Veleizdajnik SVE rasprodaje!
- Koji alkohol za emotivnu ranu?
- Jedno pitanje što bi rekla Ruki
- Bledunjavo
- Kako živeti bez Aleksandra Vučića?
- Gde vam je Mars?
- Bar petina mladih namerava da se iseli...
- Плаши ли вас тотална контрола?
- Toma Mona i 2 jaja
Oman
- Začetnik teme Sv. Eti
- Datum pokretanja
Sv. Eti
Zainteresovan član
- Poruka
- 105
Verujem tvrdo da Vas moj problem ne interesuje i da ste poslednja osoba koja bi mi trenutno mogla pomoci da ga resim; uostalom i nije problem, nego slatke muke kako skockati putovanje u Oman. Moooooolim Vas, nemojte vise gubiti vreme. Niste adekvatan sagovornik. Ne poznajete zemlju, najvise sto mozete je naci je uz pomoc Googl-a na karti.
Poslednja izmena:
Ljuta Tica
Veoma poznat
- Poruka
- 13.648
Феноменална земља и феноменални људи, врло срдачни, отворени, нема ксенофобије. Географски знатно другачија земља од свих на арабијском полуострву, па и у свим осталим погледима. Културолошким, социјалним историјским али и религијским обзиром да се у Оману практикује Ибадизам који представља умерену верзију ислама. То је довело до тога да данас имају врло мирољубиву политику са свим конфликтиним странама унутар исламске религије.
Историја врло бурна и занимљива, јер је од раног средњег века територија била под различитима управама. Иранском, португалском, отоманском и британском јако кратко. Један мрачнији део њихове историје је што су све до укидања ропства половином 19. века представљли важан чинилац трговином робовима из Африке. Због унутрашњих подела у владајућој породици почетком 19 века је знатан део становништа прешао да живи на Занзибар када је град Маскат био десеткован са становништвом. Са нешто преко 50 000 становника на свега 8 000.
Од средине 19 века и укидања ропства, те исељавањем становништва земља почиње да сиромаши и запада у беду. Ништа се битније не дешава све до 1970 године када је султан Кабу у својој 26-ој години збацио са трона свог оца и решио да изврши реформу земље у сваком смислу. Тада је читава држава имала свега 13 километара асфалтног пута и око 95% неписмених. Покренуо је реформе засноване на јачању образовања, здравства и подизању инфраструктуре. У међувремену је и велики број новостасалих генерација Оманаца почео да се пресељава са Занзибара назад у Оман, али нису баш најбоље прихваћени. То је један од разлога зашто иако званичан арапски језик се у овој земљи не чује као и енглески који је у пракси преузео функцију званичног иако се кроз систем образовања настоји учвршћивање арапског.
Маскат као главни град је потпуно другачији од осталих великих градова на арабијском полуострву. Модеран град са широким аутопутевима и обилазницама се простире дужином обале неких 80-ак километара, али је у ширини између пар стотина метара до пет шест километара обзиром на стеновите планине које се буквално стапају са обалом. Има доста узбрдица, доста зеленила, архитектура је потпуно другачија јер нема високих зграда од бетона и стакла као што је то у оближњем Дубаију, Абу Дабију или Дохи. Зграде су ниже спратности претежно беле боје и по архитектури подсећају пре на неки медитерански град, бар је то мој утисак. У граду живи негде око 1,4 милиона становника, али има и доста индијаца као и азијата.
Температуре су паклене. Ноћна се не спушта испод 32, а дневна иде и преко 50, тако да је кретање по дану непрепоручљиво. Олакшање је што је све буквално климатизовано, чак и ходници у стамбеним зградама, а негде и гараже. Управо због високих температура малтене сав живот се одвија по великим тржним центрима што је слично као и у осталим градовима арабијском полуострва. Додуше у јануару када планираш пут све је умереније, тако да можеш очекивати дневне температуре између 26 и 30 степени.
Оно што вреди видети у Маскату је рецимо стари сук и Мутра (Mutrah). Сам сук се тако зове по делу града у коме се налази. У питању је јако лепа лука полукружног облика, поплочана и пријатна за шетњу, јер се осети мирис мора, али и мириси укусних јела из оближњих ресторана. У суку можеш слободно да зађеш и у узане бочне уличице чисто да осетиш атмосферу, док се у суку стапају жамор и мириси разноврсних зачина као и тамјана. Оман је један од водећих извозника тамјана у свету!. Мирис тамјана се осети малтене свуда, у установама, тржним центрима, болницама. Мени рецимо пуштају често кроз централну вентилацију у згради, али и на послу у канцеларији се осети често мирис. Иначе по веровању 3 мудраца која су дошла да се поклоне Исусу (Балтазар, Каспар и Мелкиор) су били управо из Омана и донели су му дарове између осталог тамјан.
Не пропусти да купиш паковање које није скупо уколико ти прија мирис.Мој лични је Френк (Frank incense), мада имаш и букур, као и од сандаловине итд. Цене су завинсо од паковања, рецимо за пола килограма треба негде од 3 до 8 ријала зависно од врсте, што је 6,5 до 18 евра.
Не пропусти ни централну плажу и бројне кафее и ресторане дуж те плаже (Барик Ал Шати) Остале градске плаже и нису нешто, Азаиба је дугачка, али ако се изузму делови који припадају ланцима хотела и који су уређени остало није онако како ми замишљамо класичну плажу. Често дођу колима или џиповима на плажу или има места где се праве роштиљи тако да то не асоцира на неки мир. Хотелске су друга прича, али су и прилично скупе, док су остале атрактивне ван града.
Оно што свакако вреди обићи су Вадији као невероватн дар природе са мини оазама и језерима са морском водом окружени високим брдима.
Од атракција вреди видети и султанову палату као и велику џамију у Маскату или Султан Кабу џамију, која је огроман комплекс где може да се смести неколико стотина хиљада верника. Сва је у граниту. Е сад, тамо верницима других религија није дозвољен приступ увек и то треба проверити. Ја сам имао ретку прилику да будем гост имама и обиђем цео комплекс захваљујући пријатељству са локалним људима.
Пошто планираш да идеш и у Салала, треба да знаш да је тамо потпуно тропска клима. Од Салале до Маската има око 1200 километара и тај пут препоручујем авионом. Имаш више летова дневно са Оман Ер-ом, као и са Салам Ер (локални лоу кост)
Оман је врло безбедба земља и можеш да се крећеш буквално где хоћеш без страха. Можеш да се облачиш по свом начину одевања, али ипак води рачуна да не будеш баш превише отркивена. Неће ти се ништа непријатно десити, само генерално треба поштовати и правила понашања домаћина.
На основу свог искуства топло ти препоручујем да обиђеш земљу, верујем да ћеш се више него пријатно изненадити, јер земља и људи су феноменални.
Sv. Eti
Zainteresovan član
- Poruka
- 105
Ljuta Tico, veliko Vam hvala na opsirnom i interesantnom opisu Omana. Da su tamosnji ljudi srdacni, kaze (pise) svako u reportazama koje sam pogledala i u tekstovima koje sam citala. Da li slucajno znate koliko staje rent-a-car? Ovaj put bih pokusala sama organizovati putovanje, jer je putovanje sa vodicem, preko agencije skupo. Imam u vidu rutu iz jednog kataloga, pa cu morati dobro da je proucim. Jos jednom od srca hvala na trudu.
Ljuta Tica
Veoma poznat
- Poruka
- 13.648
Искрено, не бих ти препоручио рент-а-кар за разгледање Маската, мислим да је много боље да користиш такси, збирни такси, па и донекле градски саобраћај који јесте тек почео да се развија и нема густу мрежу линија.
Рент-а-кар генерално није скуп, али .... Прво мораш да имаш у виду један детаљ којег сам навео у претходном опису. Оман је пре мање од 50 година имао свега 13 км асфалтног пута и 95% неписмених. Иако данас има аутопутеве, широке улице и сигнализацију на којима им можемо завидети биће потребно још времена да прође док се не развије потпуна култура у саобраћају која је блиска уређеним државама. Такође има јако пуно Индијаца и Азијата који не важе за коректне возаче. Оман је до скоро био у врху светске листе по броју саобраћајних несрећа и жртава у њима. Иако се тај број смањио и иако држава заиста ради да се ствари промене проценти су и даље високи у поређењу са другим државама.
Такође, ако се одлучиш за изнајмљивање возила онда никако без уплате потпуног осигурања које своди твоју одговорност на нулу, али то је већ мало већи додатак. Такође, најам мањег возила није баш препоручљив из једног бизарног разлога. Овде се највише возе велики аутомобили, СУВ или џипови, па возачи у њима често занесени нечим другим током вожње не примете мањи ауто, још када се залете на неком путу .... однесу те само тако.
Бензин није скуп, цена литре се усклађује сваког месеца и тренутно је негде око 0,55 евра. Такси је умерен, поготово онај који се дели или линијски. Рецимо вожња од аеродрома у Маскату до Ал КУваира је негде око 8 ријала (18 евра) а раздаљина је нешто преко 20 км, до Рувија или Мутре (око 35 - 40 км) је ту око 12 до 15 ријала или 26 до 34 евра (за евро се у мењачницама тренутно добија 0,44 - 0,46 ријала). Постоји и мрежа градског саобраћаја са 14 линија али је она тек у развоју. Подељена је у зоне и карта је искрено џабана. Рецимо да је од Рувија који се сматра неком врстом центра до Мускат Гранд Мола 300 баизи (баиза је део ријала и дели се на стотине) што је преведено у евре негде око 0,65 . Уосталом погледај сајт, распоред линија и цене http://mwasalat.om/en-us/Services/City. Иста компанија држи и такси и међуградски саобраћај, па можеш видети и те секције на сајту. Оно што је интересантно је да је у Оману посао професионалног возача дозвољен само Оманцима, тако да никако нећеш видети случај као у Абу Дабију и Дубаију да се тиме баве пакистанци, бангладежани филипинци итд.
Такође треба да знаш да као и у осталим земљама на арабијском полуострву постоји сегрегација и да се тиме не изненадиш када се нађеш у некој ситуацији. Сегреагација постоји према полу и према нацији. Ружно ми је да кажем, али као белци смо повлашћени у односу на азијате. Пре неколико месеци сам желео да седнем у градски превоз чисто да видим како функционише и да што више осетим људе. Градским превозом се иначе превозе искључиво азијати. У самом аутобусу постоје места која су резервисана за жене и места која су резервисана за породице. Журећи да стигнем на бус који је кретао на улазу сам видео да су сва места била заузета и чим сам узео карту (карте се продају искључиво код возача) упутио сам се ка средини где сам се намерачио да стојим. Наравно да сам прво као белац, а затим и својим изгледом у ренџерским бермудама, са качкетом на глави, слушалицама у ушима и америчким нагласком енглеског одударао од свих који су се ту нашли, али нисам обраћао пажњу. Возач је устао са свог места, упутио се ка средини аутобуса и затим наредио неким путницима да устану а онда ме позвао и рекао да ја седнем на њихова места. Искрено хтео сам да пропаднем у земљу од нелагоде, али сам само одћутао и послушао. Нисам се после тога никада возио градским саобраћајем, пре свега јер немам потребу, али ми је искуство било врло необично.
Што се тиче клопе, ресторана имаш на сваком кораку, са разноврсним избором хране. Има пуно либанских и турских ресторана, док су индијски већином прилагођени и наравно посећени од стране индијаца. Има пуно и Коста кафеа, ресторана брзе хране, пицерија. Цене су зависи где, али могу рећи да су генерално пристојне. Један просечан оброк је ту око 6 - 8 ријала по особи. (14 до 18 евра) али има доста ресторана са дневним менијем где се може ручати за 3,5 ријала (8 евра). Цене воћа и поврћа су малтене исте као и у Европи, док су цене воде и фантастичних сокова од егзотичних воћки баш ниске. Рецимо да је флашица воде у супермаркету нижа него у Србији, док је флаша сока (1,75 литара) од Гуаве или Манга 0,45 ријала или мање од једног евра бар где их ја купујем у Керфуру.
Алкохол се у Оману не конзумира, али га има у неким ресторанима, хотелима и специјализованим продавницама у којима се купује само са посебном дозволом. Тамо где се служи цене су приближно исте као и у сличним ресторанима или хотелима по Европи.
У међувремену сам се сетио још једног места које вреди видети, а то је зграда опере, која је једина ако се не варам у овом делу света и налази се у делу града Шати ал Курм, непосредно крај комплекса Барик ал Шати уз Султан Кабу улицу (званично улица, али је у питању широки пут са по 4 траке по правцу и разделним острвом између). Београдска филхармонија је пре 2 године ту гостовала.
Рент-а-кар генерално није скуп, али .... Прво мораш да имаш у виду један детаљ којег сам навео у претходном опису. Оман је пре мање од 50 година имао свега 13 км асфалтног пута и 95% неписмених. Иако данас има аутопутеве, широке улице и сигнализацију на којима им можемо завидети биће потребно још времена да прође док се не развије потпуна култура у саобраћају која је блиска уређеним државама. Такође има јако пуно Индијаца и Азијата који не важе за коректне возаче. Оман је до скоро био у врху светске листе по броју саобраћајних несрећа и жртава у њима. Иако се тај број смањио и иако држава заиста ради да се ствари промене проценти су и даље високи у поређењу са другим државама.
Такође, ако се одлучиш за изнајмљивање возила онда никако без уплате потпуног осигурања које своди твоју одговорност на нулу, али то је већ мало већи додатак. Такође, најам мањег возила није баш препоручљив из једног бизарног разлога. Овде се највише возе велики аутомобили, СУВ или џипови, па возачи у њима често занесени нечим другим током вожње не примете мањи ауто, још када се залете на неком путу .... однесу те само тако.
Бензин није скуп, цена литре се усклађује сваког месеца и тренутно је негде око 0,55 евра. Такси је умерен, поготово онај који се дели или линијски. Рецимо вожња од аеродрома у Маскату до Ал КУваира је негде око 8 ријала (18 евра) а раздаљина је нешто преко 20 км, до Рувија или Мутре (око 35 - 40 км) је ту око 12 до 15 ријала или 26 до 34 евра (за евро се у мењачницама тренутно добија 0,44 - 0,46 ријала). Постоји и мрежа градског саобраћаја са 14 линија али је она тек у развоју. Подељена је у зоне и карта је искрено џабана. Рецимо да је од Рувија који се сматра неком врстом центра до Мускат Гранд Мола 300 баизи (баиза је део ријала и дели се на стотине) што је преведено у евре негде око 0,65 . Уосталом погледај сајт, распоред линија и цене http://mwasalat.om/en-us/Services/City. Иста компанија држи и такси и међуградски саобраћај, па можеш видети и те секције на сајту. Оно што је интересантно је да је у Оману посао професионалног возача дозвољен само Оманцима, тако да никако нећеш видети случај као у Абу Дабију и Дубаију да се тиме баве пакистанци, бангладежани филипинци итд.
Такође треба да знаш да као и у осталим земљама на арабијском полуострву постоји сегрегација и да се тиме не изненадиш када се нађеш у некој ситуацији. Сегреагација постоји према полу и према нацији. Ружно ми је да кажем, али као белци смо повлашћени у односу на азијате. Пре неколико месеци сам желео да седнем у градски превоз чисто да видим како функционише и да што више осетим људе. Градским превозом се иначе превозе искључиво азијати. У самом аутобусу постоје места која су резервисана за жене и места која су резервисана за породице. Журећи да стигнем на бус који је кретао на улазу сам видео да су сва места била заузета и чим сам узео карту (карте се продају искључиво код возача) упутио сам се ка средини где сам се намерачио да стојим. Наравно да сам прво као белац, а затим и својим изгледом у ренџерским бермудама, са качкетом на глави, слушалицама у ушима и америчким нагласком енглеског одударао од свих који су се ту нашли, али нисам обраћао пажњу. Возач је устао са свог места, упутио се ка средини аутобуса и затим наредио неким путницима да устану а онда ме позвао и рекао да ја седнем на њихова места. Искрено хтео сам да пропаднем у земљу од нелагоде, али сам само одћутао и послушао. Нисам се после тога никада возио градским саобраћајем, пре свега јер немам потребу, али ми је искуство било врло необично.
Што се тиче клопе, ресторана имаш на сваком кораку, са разноврсним избором хране. Има пуно либанских и турских ресторана, док су индијски већином прилагођени и наравно посећени од стране индијаца. Има пуно и Коста кафеа, ресторана брзе хране, пицерија. Цене су зависи где, али могу рећи да су генерално пристојне. Један просечан оброк је ту око 6 - 8 ријала по особи. (14 до 18 евра) али има доста ресторана са дневним менијем где се може ручати за 3,5 ријала (8 евра). Цене воћа и поврћа су малтене исте као и у Европи, док су цене воде и фантастичних сокова од егзотичних воћки баш ниске. Рецимо да је флашица воде у супермаркету нижа него у Србији, док је флаша сока (1,75 литара) од Гуаве или Манга 0,45 ријала или мање од једног евра бар где их ја купујем у Керфуру.
Алкохол се у Оману не конзумира, али га има у неким ресторанима, хотелима и специјализованим продавницама у којима се купује само са посебном дозволом. Тамо где се служи цене су приближно исте као и у сличним ресторанима или хотелима по Европи.
У међувремену сам се сетио још једног места које вреди видети, а то је зграда опере, која је једина ако се не варам у овом делу света и налази се у делу града Шати ал Курм, непосредно крај комплекса Барик ал Шати уз Султан Кабу улицу (званично улица, али је у питању широки пут са по 4 траке по правцу и разделним острвом између). Београдска филхармонија је пре 2 године ту гостовала.
Ljuta Tica
Veoma poznat
- Poruka
- 13.648
Ljuta Tica
Veoma poznat
- Poruka
- 13.648
За тај фасцинантни хотелчић је потребан мало дебљи буђелар, али макар једно пиће у њему чисто за душу не може да нашкоди 
Што се тиче најма аутомобила, која год опција да се уради, препоручујем да се одабере опција доплате за потпуно осигурање које скида одговорност на 0 ријала. Јесте да ће та доплата да мало оптерети најам, али се не бих играо.
Е да.. још нешто када помену Низву. У Јануару тамо може да буде прилично хладно, ветровито и кишовито због високих планина около, чисто да не буде изненађења.
Што се тиче најма аутомобила, која год опција да се уради, препоручујем да се одабере опција доплате за потпуно осигурање које скида одговорност на 0 ријала. Јесте да ће та доплата да мало оптерети најам, али се не бих играо.
Е да.. још нешто када помену Низву. У Јануару тамо може да буде прилично хладно, ветровито и кишовито због високих планина около, чисто да не буде изненађења.