МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ О ИЗБОРИМА И МЕЂУСТРАНАЧКОМ ДИЈАЛОГУ СТРАНЦИ НЕ ТРЕБА ДА СЕ МЕШАЈУ У НАШЕ СТВАРИ!
Коначно је дошло време да се и ми сами отарасимо вазалног менталитета који смо развили у последње време и да будемо достојни сопствене историје и сопствене државе, поручио је у разговору за Ало! лидер ДСС-а Милош Јовановић објашњавајући због чега не жели да странци посредују у дијалогу између власти и опозиције.
Он истиче да су проблеми о којима говоримо наше унутрашње питање које се странаца напросто не тиче.
ДСС је учествовао у међустраначком дијалогу, какве утиске носите са тих разговора?
- Нисам очекивао ништа посебно од првог састанка, па и немам неке нарочите утиске, нити се утисцима, иначе, руководим. Оно што знам јесте да је ово добра прилика да се у земљи не само направе одређени помаци када је у питању функционисање демократије, већ да се коначно почне успостављати култура дијалога која нам је неопходна и без које нећемо бити у стању да постигнемо оно најважније - а то је консензус о најважнијим државним и националним питањима. Улог ових разговора је утолико већи, много већи, него што се многима чини.
Остатак опозиције окупљене око Драгана Ђиласа чека посредовање странаца, можда ви нисте права опозиција, чују се и такве критике на ваш рачун.
- Пси лају, каравани пролазе.
Да ли сте за спајање ванредних парламентарних избора са осталима и шта мислите о степенастом цензусу?
- Две су ствари сигурне. Прво, не треба разводњавати разговоре о демократским условима за изборе причама и идејама које се тичу изборног система и које представљају политичко питање. Друго, промена изборних правила за сваке изборе не би представљала добру и прихватљиву праксу. Она би била још мање прихватљива у случају пооштравања постојећих правила.
Потписали сте споразум о међусобној сарадњи са ПОКС-ом, каква су ваша очекивања?
- То је више и значајније од сарадње - то је сагласност у вези са јасном политичком платформом. Радимо заједно на нечему што се у потпуности изгубило из политичког живота ове земље - а то је управо програм, политика, визија Србије! Годину и по дана се у земљи причало само о бојкоту, сада се шест месеци прича о дијалогу… А нигде о Србији, нигде о ономе шта треба мењати, ономе шта треба радити! Празне и политикантске приче ме нису занимале ни онда, а камоли сада. Имамо политичке приоритете које заједно промовишемо са нашим партнерима и пријатељима из ПОКС-а и очекујем за њих подршку највећег броја грађана. То очекујем и за тај програм и за ту подршку ћемо се заједно борити.
Жика Гојковић из ПОКС-а је поручио да би желео да ви будете кандидат за председника Србије, да ли ћете се кандидовати?
- Хвала Жики Гојковићу на лепим речима и подршци. И та подршка је значајан фактор за доношење коначне одлуке. Али има још времена. Што се мене тиче, рекао сам више пута да нећу бежати од одговорности и да су председнички избори права прилика да се издигнемо из каљуге у коју се претворила српска политичка сцена. Сјајна су прилика да се земљи понуди не само једна биографија, већ и једна визија Србије и схватање како би демократија и неки вид саборности и заједништва требало да изгледају.
Какве су ваше шансе?
- Никада се нисам бавио политиком размишљајући о томе какве су шансе за нешто већ искључиво о томе шта треба и како треба радити за Србију сходно, наравно, уверењима које имам. И док сам ту, тако ћу наставити да радим јер је то једино исправно. Све остало је на грађанима.
Какви су вам планови за изборе у Београду, да ли имате кандидата за градоначелника?
- Радимо на програму и тиму људи који ће Београђанима понудити озбиљну визију српске престонице. Није све што је урадила садашња градска власт нужно лоше. Али постоји један стратешки правац који је непромишљен. Реч је о томе да свака визија Београда мора да помири неопходност даљег развоја града са неопходношћу да тај град остане по мери човека и по мери породичног човека, у сваком смислу - од саобраћајног преко еколошког до инфраструктурног. И ту је највише садашња власт погрешила. Урбанистички концепт прогушћавања урбанистичког ткива и дизања висине фундаментално је погрешан.
Војни рок би требало да траје најмање шест месеци
Све су гласније приче о повратку војног рока 2022. године, према неким спекулацијама регрути у касарнама би били најдуже шест месеци, како ви то коментаришете?
- То је одлука која је у стратешком смислу од највећег значаја за земљу. Драго ми је што делује да је актуелна власт прихватила нешто о чему годинама говорим. Јачање система одбране, чему враћање обавезног војног рока снажно доприноси, од пресудног је значаја за истовремено очување мира и националних интереса. Због тога би, између осталог, војни рок требало да траје најмање, а не највише, шест месеци.
Какве успомене носите из војске?
- Носим заклетву чашћу. Носим пријатељства и кумства. Носим један град који до тада нисам познавао а који сам од тада заволео - Ниш. Мало ли је?
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jeftini populizam sa kojim nikako ne mogu da se poistovetim, ali kapiram da moraju da se bore za svoje ciljano biračko telo.
