Covek je pokusao da pomiri razlike, ali se to ne radi koriscenjem zandarmerije, vojne sile i bojevih metaka.
Bilo bi lepo kada bi smo ozbiljno raspravljali, a ne na saljiv nacin. Kome se on to poverio sta je hteo, sta su mu bile puste zelje. Naravno da svaki vladar bez izuzetaka zeli mir u svojoj zemlji. Da je mislio ozbiljno i da je hteo da usreci sve narode koji ulaze u sastav te negoive licne monarhije, on bi sa svima u saglasju definisao buducu drzavu. To oko „nadime“ je stvarno neozbiljno. Da su svi poleteli da se ujedine je imalo za njih smisla. Trebalo je stvoriti realne i medjunarodno-pravne okvire za rasturanje dvojne monarhije na njene sastavne delove. Pri tome su, moguce je, i Hrvati i Slovenci videli svoj put za ocuvanje nacionalnog identiteta i zaustaavljanjai dalje madjarizacija, odnosno germanizacije hrvatskog i slovenackog naroda.
Sa Hrvatima i njihov rezon je potpuno jasna slika.Ali da su Srbi jos od XIV veka prevazisli pojam jednonaionalne drzave, to je da se covek debelo zamisli. Drugo, naravno da nam nije tesko palo da nametnemo novim partnerima nase vidjenje te vestacke tvorevine u kojoj neprikosnoveno dominira jedan narod sa nedemokratskim, apslutistickim vladarem. Sta vise, taj diktator, koji sve vise popirma Duceove metode vladanja, je svoju monarhiju proglasio naslednom. Feudalni mentalitet jednog beznacajnog vladara.
