gost 343533
Elita
- Poruka
- 17.529
Taman kad sam se pitala - Kako prepoznati potencijalnog monstruma?
Naidjoh na ovaj tekst objasnjenje jednog diplomiranog psihologa.
Pa , koga interesuje i ko razmislja danas takodje o tome - neka iscita....
Rec je o inferiornim,praznim, neinteresantnim gubitnicima, kojima je falila ocinska figura, maminim sinovima.
Oko nas je mnogo “Dragana Đurića”
Poštovani čitaoci našeg sajta, želim da kažem da na našem sajtu zaista retko, skoro nikada ne komentarišem dešavanja u našoj zemlji, ali ovaj put sam ostao zaista pogođen stravičnim zločinom koji se dogodio da prosto ne mogu da ne podelim svoje viđenje stvari sa vama. Jako mi je žao Tijaninih roditelja i njihove patnje, jer i sam imam ćerku i ne mogu da zamislim tu količinu bola koju oni preživljavaju.
Cij ovog teksta nije iznošenje mojih emocija o ovom stravičnom zločinu već moja želja da ukažem na motive i profil osoba poput ovog ubice. Ono što čini ovaj zločin još stravičnijim jeste činjenica da je motiv za ubistvo bizaran. Najčešći motivi za ubistvo su konflikti među ljudma, dugovi, porodične svađe, mržnja, krađe i druge vrste dobiti, seksualno zlostaljenje i sl. Ubiti nekog zbog toga što ste ga udarili autom zaista je bizarno i zahteva da se razmisli o čemu se tu zapavo radi u jednom širem kontekstu. Ja lično smatram da je ono što je učinjeno zaista monstruozni čin ali ne bih počionioca nazivao monstrumom iz dva razloga. Prvi razlog je taj što nazivati nekoga monstrumom, životinjom ili psihopatom na jedan suptilan način umanjuje odgvornost počinioca ovog i sličnih monstruoznih dela. Označiti nekoga monstrumom ili psihopatom ne objašnjava zašto neko čini monstruozne radnje. Drugi razlog je taj što javnost nije dovoljno svesna da smo mi normalni ljudi (a to je većina) okruženi sa mnogo takvih kao gore pomenuti.To su ljudi koji su tempirane bombe, takvi sklopovi ličnosti koji su u stanju da urade ovakva i slična zlodela. U ovom tekstu govoriću o psihološkim i sociološkim uzoricima i činiocima koji dovode do ovakvih dela.
Prvo što želim da istaknem, je moje duboko uverenje da je Dragan Đurić ovo uradio pri čistoj svesti, odnosno da je njegov zločin posledica njegove 100% svesne odluke da to uradi. Verovatno je on tu odluku doneo na licu mesta kada je udario devojčicu, što dodatno ukazuje na njegov bizaran način razmišljanja ali nikako ne umanjuje njegovou odgovornost. Odluka koju je on doneo je bila svesna i nije bila praćena nikakvim afektom. On je to učinio gotovo hladnokrvno. Jedina emocija koju je verovatno imao je mali strah od toga da ne bude uhvaćen. Koliko je ubica emocionalno retardiran gvori i činjenica da je taj strah bio izrazito mali jer u suprotnom bi ga strah sprečio da počini ono što je počinio. Većina tzv normalnih ljudi ima strah od kazne i to je jedan od najjačih faktora koji ih iznutra sprečava u realizaciji nemoralnih dela. Pored emocionalne retardacije, drugi faktor je snižena inteligencija, ne retardacija, nego ispodprosečna inteligencija. Osobe slabije inteligencije su sklone bizarnim delima koje kada se udruže sa emocionalnom retaradacijom daju ovakve stravične posledice koje normalna osoba ne može ni da razume ni da shvati. Emocionalna retardacija je potpuno ili izraženo odsusuvo empatije, sasosećaja i ljubavi prema drugim ljudskim bićima, naročito onima koji su slabiji i bespomoćni kao što su deca. Ubica se slika sa rodjakom, detetom da bi prikrio svoj unutrašnji defekt. Takav defekt nije nužno posledica zlostavljanja kako se to popularno shvata i prikazuje u filmovima. Moje mišljenje je da je Dragan tipičan pretstavnik opasnog komšije koji nije psihotičan i vidljivo poremećen. Ali iako nevidljivo takvi ljudi su zaista duboko poremećeni što se da videti kada počine neko monstruzno delo kao ovo. To su često osobe koje nemaju oca ili je otac odsustna, pasivna figura. Odsustvo oca u socijalizaciji stvara slab osećaj odgovornosti i straha od kazne i istovremeno jak osećaj inferiornosti, nesigurnosti u sebe i svoj rodni identitet. Sa druge strane je hladna majka koja ima slab kapacietet za ljubav a u isto vreme idealizuje sina, dozvoljava mu prestupe i pravda njegovo nemoralno ponašenje. To dovodi do toga da takva osoba uz navedene karakteristike ima i osećaj da ako učini nešto loše neće biti kažnjena i da je sve dozvoljeno. Poslušajte samo kako njegova majka ga brani i govori kako ga je neko ucenio. To je tipičan obrazac umanjivanja lične odgovornosti. Eksternalizacijom odgovornosti ona se relativizuje i obesmišljava.
Iako sa sigurnošću možemo reći da je Dragan psihopatska ličnost, ta etiketa nij dovoljna da se objasni njegovo ponašanje. Postoji mnogo psihopata koji nikada ne počine nikakvo ubistvo niti odu u zatvor. Jedan od faktora koji ih u tome sprečava jeste visoka inteligencija. Postoje brojna istraživanja koja pokazuju da inteligencija predstavlja protetktivni faktor u kriminalnom ponašanju. Ako želimo da bolje razumemo zašto Dragan i njemu slični rade to što rade treba da malo razmislimo o njegovoj motivaciji. Dragan Đurić (kao i mnogi njemu sličnih) je klasiča luzer, siromašna osoba koja radi u mesari za male pare i pritom je podstanar. Takav socioekonomski status udružen sa njegovim osećajem praznine dodatno potkrepljuje i pojačava njegovu duboku inferirornost. On je osoba koja nema ništa, koja nije postigla ništa, duboko u sebi se oseća kao jedno veliko ništa, ne mrzi niti voli sebe već ima taj bolni osećaj praznine koji želi da poreke tao što će dokazati sebi i drugima kako je on važan. Međutim u tom poduhvatu on nema zašta da se uhvati, nema novca, nema socijalni status i uticaj, nema dovoljno inteligencije da nešto stvori, emocionalna praznina ga čini neprivlačnim i odbojnim većini oko njega a sve to zajedno pojačava njegovu potrebu za samodokazivanjem. I kako da se takva osoba dokaže i postane važna, pa jedino na ovako bizaran način. Gledajući njegov profil na Facebooku imam utisak da je Dragan želeo da bude uhvaćen i postane popularan iako se krio.On je Raskoljnjikov bez osećaja krivice.
Postoje i brojni sociološki faktori koji takođe utiču na pojavu antisocijalnog i nemoralnog ponašanja. Gorka je istina da mi živimo u zemlji gde se promoviše nemoral, korupcija, pljačke bez kažnjavanja, i tako se kod latentnih i manifestnih kriminaca još više umanjuje strah od kazne. Naš narod nije takav, što pokazuju brojna kolektivna ponašanja, kao u situacijama poplava i sada kada smo svedoci brutalnog ubistva. Generator psihopatskih vrednosti i nemoralana već više od dve decenije prisutan je u našem društvu i dolazi od strane onih koji vode ovu zemlju, a to su političari. Oni koji kradu a nikada nema kažnjenih i osuđenih, oni koji su juče pozivali na rat i ubijanje a sada su veliki evropejci, oni koji koriste sve da bi sebi povećali rejting, pišu lažne doktorate i slično. Neverovatne su izjave minstra policije u vezi ovog slučaja. On sve vreme govori mi smo ga uhapsili i sl. Koji su to mi, nije valjda ministar radio na rasvetljavanju ovog slučaja nego su to radili profesionalci u policiji. Ali ministar je tu da se slika i izgovara emocionano nabijene izjave da bi iskoristio priliku da pridobije popularnost i da se zaboravi njegov sporni doktorat i njegov moralno sumljivi mentor. Koliko on nema ni pameti ni saosećanja govore njegovi komentari o mogućem silovanju, on uopšte ne razmišlja kako se osećaju Tijanini roditelji i rođaci koji to slušaju, njegov ego je veći i važniji od tuđeg bola.
Zaključak celog ovog teksta je da nas okružuje mnogo “Dragana Đurića”, osoba koje su luzeri, puni besa, osećaju se bespomoćno, potpuno nevažno, ne mogu da zarade novac, emocionalno su retardirani , ljudi ih generalno ne vole jer su prazni, nezanimljivi, agresivni, bizarni. U porodici su mamini sinovi koje majka idealizuje i gde se praktikuje eksternalizovanje i reativizacija odgovornosti. Odbačeni ili zanemareni od svojih pasivnih očeva. Da li vam to sve zvuči poznato? Da li viđate takve ljude svakodnevno, na ulici, u autobusu, u prodavnici ili možda noćnom klubu? To su ljudi koji su toliko puni besa i očaja što ih čini tempiranim bombama, osvrnite se oko sebe i pogledajte.
Vladimir Misic dipl.psiholog
Naidjoh na ovaj tekst objasnjenje jednog diplomiranog psihologa.
Pa , koga interesuje i ko razmislja danas takodje o tome - neka iscita....
Rec je o inferiornim,praznim, neinteresantnim gubitnicima, kojima je falila ocinska figura, maminim sinovima.
Oko nas je mnogo “Dragana Đurića”
Poštovani čitaoci našeg sajta, želim da kažem da na našem sajtu zaista retko, skoro nikada ne komentarišem dešavanja u našoj zemlji, ali ovaj put sam ostao zaista pogođen stravičnim zločinom koji se dogodio da prosto ne mogu da ne podelim svoje viđenje stvari sa vama. Jako mi je žao Tijaninih roditelja i njihove patnje, jer i sam imam ćerku i ne mogu da zamislim tu količinu bola koju oni preživljavaju.
Cij ovog teksta nije iznošenje mojih emocija o ovom stravičnom zločinu već moja želja da ukažem na motive i profil osoba poput ovog ubice. Ono što čini ovaj zločin još stravičnijim jeste činjenica da je motiv za ubistvo bizaran. Najčešći motivi za ubistvo su konflikti među ljudma, dugovi, porodične svađe, mržnja, krađe i druge vrste dobiti, seksualno zlostaljenje i sl. Ubiti nekog zbog toga što ste ga udarili autom zaista je bizarno i zahteva da se razmisli o čemu se tu zapavo radi u jednom širem kontekstu. Ja lično smatram da je ono što je učinjeno zaista monstruozni čin ali ne bih počionioca nazivao monstrumom iz dva razloga. Prvi razlog je taj što nazivati nekoga monstrumom, životinjom ili psihopatom na jedan suptilan način umanjuje odgvornost počinioca ovog i sličnih monstruoznih dela. Označiti nekoga monstrumom ili psihopatom ne objašnjava zašto neko čini monstruozne radnje. Drugi razlog je taj što javnost nije dovoljno svesna da smo mi normalni ljudi (a to je većina) okruženi sa mnogo takvih kao gore pomenuti.To su ljudi koji su tempirane bombe, takvi sklopovi ličnosti koji su u stanju da urade ovakva i slična zlodela. U ovom tekstu govoriću o psihološkim i sociološkim uzoricima i činiocima koji dovode do ovakvih dela.
Prvo što želim da istaknem, je moje duboko uverenje da je Dragan Đurić ovo uradio pri čistoj svesti, odnosno da je njegov zločin posledica njegove 100% svesne odluke da to uradi. Verovatno je on tu odluku doneo na licu mesta kada je udario devojčicu, što dodatno ukazuje na njegov bizaran način razmišljanja ali nikako ne umanjuje njegovou odgovornost. Odluka koju je on doneo je bila svesna i nije bila praćena nikakvim afektom. On je to učinio gotovo hladnokrvno. Jedina emocija koju je verovatno imao je mali strah od toga da ne bude uhvaćen. Koliko je ubica emocionalno retardiran gvori i činjenica da je taj strah bio izrazito mali jer u suprotnom bi ga strah sprečio da počini ono što je počinio. Većina tzv normalnih ljudi ima strah od kazne i to je jedan od najjačih faktora koji ih iznutra sprečava u realizaciji nemoralnih dela. Pored emocionalne retardacije, drugi faktor je snižena inteligencija, ne retardacija, nego ispodprosečna inteligencija. Osobe slabije inteligencije su sklone bizarnim delima koje kada se udruže sa emocionalnom retaradacijom daju ovakve stravične posledice koje normalna osoba ne može ni da razume ni da shvati. Emocionalna retardacija je potpuno ili izraženo odsusuvo empatije, sasosećaja i ljubavi prema drugim ljudskim bićima, naročito onima koji su slabiji i bespomoćni kao što su deca. Ubica se slika sa rodjakom, detetom da bi prikrio svoj unutrašnji defekt. Takav defekt nije nužno posledica zlostavljanja kako se to popularno shvata i prikazuje u filmovima. Moje mišljenje je da je Dragan tipičan pretstavnik opasnog komšije koji nije psihotičan i vidljivo poremećen. Ali iako nevidljivo takvi ljudi su zaista duboko poremećeni što se da videti kada počine neko monstruzno delo kao ovo. To su često osobe koje nemaju oca ili je otac odsustna, pasivna figura. Odsustvo oca u socijalizaciji stvara slab osećaj odgovornosti i straha od kazne i istovremeno jak osećaj inferiornosti, nesigurnosti u sebe i svoj rodni identitet. Sa druge strane je hladna majka koja ima slab kapacietet za ljubav a u isto vreme idealizuje sina, dozvoljava mu prestupe i pravda njegovo nemoralno ponašenje. To dovodi do toga da takva osoba uz navedene karakteristike ima i osećaj da ako učini nešto loše neće biti kažnjena i da je sve dozvoljeno. Poslušajte samo kako njegova majka ga brani i govori kako ga je neko ucenio. To je tipičan obrazac umanjivanja lične odgovornosti. Eksternalizacijom odgovornosti ona se relativizuje i obesmišljava.
Iako sa sigurnošću možemo reći da je Dragan psihopatska ličnost, ta etiketa nij dovoljna da se objasni njegovo ponašanje. Postoji mnogo psihopata koji nikada ne počine nikakvo ubistvo niti odu u zatvor. Jedan od faktora koji ih u tome sprečava jeste visoka inteligencija. Postoje brojna istraživanja koja pokazuju da inteligencija predstavlja protetktivni faktor u kriminalnom ponašanju. Ako želimo da bolje razumemo zašto Dragan i njemu slični rade to što rade treba da malo razmislimo o njegovoj motivaciji. Dragan Đurić (kao i mnogi njemu sličnih) je klasiča luzer, siromašna osoba koja radi u mesari za male pare i pritom je podstanar. Takav socioekonomski status udružen sa njegovim osećajem praznine dodatno potkrepljuje i pojačava njegovu duboku inferirornost. On je osoba koja nema ništa, koja nije postigla ništa, duboko u sebi se oseća kao jedno veliko ništa, ne mrzi niti voli sebe već ima taj bolni osećaj praznine koji želi da poreke tao što će dokazati sebi i drugima kako je on važan. Međutim u tom poduhvatu on nema zašta da se uhvati, nema novca, nema socijalni status i uticaj, nema dovoljno inteligencije da nešto stvori, emocionalna praznina ga čini neprivlačnim i odbojnim većini oko njega a sve to zajedno pojačava njegovu potrebu za samodokazivanjem. I kako da se takva osoba dokaže i postane važna, pa jedino na ovako bizaran način. Gledajući njegov profil na Facebooku imam utisak da je Dragan želeo da bude uhvaćen i postane popularan iako se krio.On je Raskoljnjikov bez osećaja krivice.
Postoje i brojni sociološki faktori koji takođe utiču na pojavu antisocijalnog i nemoralnog ponašanja. Gorka je istina da mi živimo u zemlji gde se promoviše nemoral, korupcija, pljačke bez kažnjavanja, i tako se kod latentnih i manifestnih kriminaca još više umanjuje strah od kazne. Naš narod nije takav, što pokazuju brojna kolektivna ponašanja, kao u situacijama poplava i sada kada smo svedoci brutalnog ubistva. Generator psihopatskih vrednosti i nemoralana već više od dve decenije prisutan je u našem društvu i dolazi od strane onih koji vode ovu zemlju, a to su političari. Oni koji kradu a nikada nema kažnjenih i osuđenih, oni koji su juče pozivali na rat i ubijanje a sada su veliki evropejci, oni koji koriste sve da bi sebi povećali rejting, pišu lažne doktorate i slično. Neverovatne su izjave minstra policije u vezi ovog slučaja. On sve vreme govori mi smo ga uhapsili i sl. Koji su to mi, nije valjda ministar radio na rasvetljavanju ovog slučaja nego su to radili profesionalci u policiji. Ali ministar je tu da se slika i izgovara emocionano nabijene izjave da bi iskoristio priliku da pridobije popularnost i da se zaboravi njegov sporni doktorat i njegov moralno sumljivi mentor. Koliko on nema ni pameti ni saosećanja govore njegovi komentari o mogućem silovanju, on uopšte ne razmišlja kako se osećaju Tijanini roditelji i rođaci koji to slušaju, njegov ego je veći i važniji od tuđeg bola.
Zaključak celog ovog teksta je da nas okružuje mnogo “Dragana Đurića”, osoba koje su luzeri, puni besa, osećaju se bespomoćno, potpuno nevažno, ne mogu da zarade novac, emocionalno su retardirani , ljudi ih generalno ne vole jer su prazni, nezanimljivi, agresivni, bizarni. U porodici su mamini sinovi koje majka idealizuje i gde se praktikuje eksternalizovanje i reativizacija odgovornosti. Odbačeni ili zanemareni od svojih pasivnih očeva. Da li vam to sve zvuči poznato? Da li viđate takve ljude svakodnevno, na ulici, u autobusu, u prodavnici ili možda noćnom klubu? To su ljudi koji su toliko puni besa i očaja što ih čini tempiranim bombama, osvrnite se oko sebe i pogledajte.
Vladimir Misic dipl.psiholog
sto je pokazatelj da nije svoj i da sa njim upravlja zla sila 
