Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Nije tajna da se sve države bivše SFRJ stide antifašističke prošlosti. Da nije tako, ne bi menjali istorijske udžbenike i ne bi relativizovali ulogu saradnika okupatora i njihove zločine.
Pod ruku sa tim ide i zatiranje obeležja na pobede Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, jer ih podseća na poraze koje su njihovi „ljubimci“ doživeli podržavajući naciste i fašiste.
Skoro svi spomenici gde su se odigrale legendarne bitke iz Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije ili su masovno pobijeni civili danas su ruine. Tjentište, Podgarić, Petrova Gora, Kosmaj, Kruševo, Vrace, Ilirska Bistrica, Kozara, Grmeč, Kadinjača, Jasenovac, Sanski Most, Bubanj, Košute, Korenica, Knin, Makljen, Kolašin, Kosovska Mitrovica, Kamenska, Ostra, Brezovica, Trebjesa, Ruduša, Smetovi… Svi ovi spomen parkovi i spomenici danas su zapušteni i ruinirani. Na mnogima su iscrtani kukasti krstovi, ustaški simboli – slovo U, neke su eksplozivom digli u vazduh i uništili tokom ratova devedesetih, na nekima je ispisano – Ovo je Srbija, ali su svi konstantno na meti vandala koji ih skrnave i pomalo ruše. Neke od skulptura su ukradene i pošto su to radovi značajnih umetnika, verovatno su završile na crnom tržištu ili su pretopljene i prodate nekom otpadu koji otkupljuje sekundarne sirovine.
Posle Hrvatske, u kojoj je prema nekim procenama uništeno oko 6.000 spomenika antifašizmu, a ustaštvo postalo neka vrsta državne politike, Srbija je u toj relativizaciji istorije i zaboravljanja daleko dogurala. Rehabilitovani su brojni ratni zločinci a antifašistička borba je postala neprijatna istorijska činjenica koju su odlučili da promene. U sklopu te ideje je i odnos prema spomeničkom nasleđu borbe protiv okupatora, ali i prema onima koji su tu herojsku borbu i vodili. I tu se Srbija ni za dlaku ne razlikuje od Hrvatske, Slovenije, Bosne, Makedonije, Crne Gore ili Kosova. Problem je što je današnja Evropa, ali i Rusija, zapravo sazdana na sećanju na antifašističku borbu i političari u svakoj od evropskih država koja je u Drugom svetskom ratu učestvovala sa ponosom govori o antifašističkoj borbi. Svi osim bivših jugoslovenskih republika.
https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/odricanje-od-istorije
******************************
Радозналост ме је навела да чепркам по новинским архивима и за око ми је запео овај наслов. Наслов који потврђује да је у државама бивше Југославије, већ дуже време, у току ревизионизам историје у апсолутном и бруталном смислу. Они који су били ратни злочинци, већ су рехабилитовани (само што нису и Вермахтове главешине), подижу се на ниво националних хероја и антифашиста а борба против сопственог народа у име окупатора проглашава се антифашистичком.
Са друге стране, веома се труде да обезвреде борбу и жртве стварних антифашиста и бораца народног покрета отпора против нацизма и фашизма. Срачунато, свакако! Све то раде (не)људи и неки историчари, који рат нису ни окусили (рођени су 70-тих и касније), и у огромним количинама штанцују документе ,,нове историје'' као искључиво релевантни документ.
Pod ruku sa tim ide i zatiranje obeležja na pobede Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, jer ih podseća na poraze koje su njihovi „ljubimci“ doživeli podržavajući naciste i fašiste.
Skoro svi spomenici gde su se odigrale legendarne bitke iz Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije ili su masovno pobijeni civili danas su ruine. Tjentište, Podgarić, Petrova Gora, Kosmaj, Kruševo, Vrace, Ilirska Bistrica, Kozara, Grmeč, Kadinjača, Jasenovac, Sanski Most, Bubanj, Košute, Korenica, Knin, Makljen, Kolašin, Kosovska Mitrovica, Kamenska, Ostra, Brezovica, Trebjesa, Ruduša, Smetovi… Svi ovi spomen parkovi i spomenici danas su zapušteni i ruinirani. Na mnogima su iscrtani kukasti krstovi, ustaški simboli – slovo U, neke su eksplozivom digli u vazduh i uništili tokom ratova devedesetih, na nekima je ispisano – Ovo je Srbija, ali su svi konstantno na meti vandala koji ih skrnave i pomalo ruše. Neke od skulptura su ukradene i pošto su to radovi značajnih umetnika, verovatno su završile na crnom tržištu ili su pretopljene i prodate nekom otpadu koji otkupljuje sekundarne sirovine.
Posle Hrvatske, u kojoj je prema nekim procenama uništeno oko 6.000 spomenika antifašizmu, a ustaštvo postalo neka vrsta državne politike, Srbija je u toj relativizaciji istorije i zaboravljanja daleko dogurala. Rehabilitovani su brojni ratni zločinci a antifašistička borba je postala neprijatna istorijska činjenica koju su odlučili da promene. U sklopu te ideje je i odnos prema spomeničkom nasleđu borbe protiv okupatora, ali i prema onima koji su tu herojsku borbu i vodili. I tu se Srbija ni za dlaku ne razlikuje od Hrvatske, Slovenije, Bosne, Makedonije, Crne Gore ili Kosova. Problem je što je današnja Evropa, ali i Rusija, zapravo sazdana na sećanju na antifašističku borbu i političari u svakoj od evropskih država koja je u Drugom svetskom ratu učestvovala sa ponosom govori o antifašističkoj borbi. Svi osim bivših jugoslovenskih republika.
https://www.danas.rs/dijalog/redakcijski-komentar/odricanje-od-istorije
******************************
Радозналост ме је навела да чепркам по новинским архивима и за око ми је запео овај наслов. Наслов који потврђује да је у државама бивше Југославије, већ дуже време, у току ревизионизам историје у апсолутном и бруталном смислу. Они који су били ратни злочинци, већ су рехабилитовани (само што нису и Вермахтове главешине), подижу се на ниво националних хероја и антифашиста а борба против сопственог народа у име окупатора проглашава се антифашистичком.
Са друге стране, веома се труде да обезвреде борбу и жртве стварних антифашиста и бораца народног покрета отпора против нацизма и фашизма. Срачунато, свакако! Све то раде (не)људи и неки историчари, који рат нису ни окусили (рођени су 70-тих и касније), и у огромним количинама штанцују документе ,,нове историје'' као искључиво релевантни документ.
