odrastanje devojaka - da li vas je ikada bilo blam zbog grudi ?

[Saul Goodman]

nema veze, imas dobre sise, sve ti je oprosteno!

 

[Stroncijum]

Jeste i to kada trcim. Primetila sam da vise ne trcim isto
Ne igram badmington isto..pocela sam stalno da budem bolja od drugova iz moje ulice

Pre neki dan na na konjarniku, trci jedna inace zgodna devojka ali kon pecos grandes.....trci dakle ona za autobusom ...... a one mlataarajuuuuuuu....
Znaci....vozaci iz obe trake usporili i zevaju, mislim i da je primetila to
Jesmo stoka, nema sta

 

[Alisa u zemlji čuda]

Nije me nikad bilo blam samo me nerviralo kad su u 7.razredu dečaci počeli da zure u nešto što su tek trebale da budu grudi. I onda mi je mama svečano uručila grudnjak koji sam odbijala da nosim.
Pa sam počela da nosim kojekakve džakove, samo da izbegnem taj oklop. I bilo mi je neverovatno što zure u mene, a imala sam tri broja manje grudi od većine devojčica u razredu. Prosto je neverovatno kako muški ništa ne biraju, sve im se sviđa.
E kad sam to skapirala, da im je dovoljno samo da si žensko, onda sam počela da se prerušavam u muško. Nikad nisam volela da zure u mene. Nemam pojma što imam tu fobiju. Nekako više volim da budem ortak nego neko čudo.
A kod momaka su mi se sviđale plave oči, crna kosa i taman ten. Naročito taman ten. Kad sam počela samo u cigane da zurim shvatila sam da sam odlepila.

 

[gost 107590]

Nije me nikad bilo blam samo me nerviralo kad su u 7.razredu dečaci počeli da zure u nešto što su tek trebale da budu grudi. I onda mi je mama svečano uručila grudnjak koji sam odbijala da nosim.
Pa sam počela da nosim kojekakve džakove, samo da izbegnem taj oklop. I bilo mi je neverovatno što zure u mene, a imala sam tri broja manje grudi od većine devojčica u razredu. Prosto je neverovatno kako muški ništa ne biraju, sve im se sviđa.
E kad sam to skapirala, da im je dovoljno samo da si žensko, onda sam počela da se prerušavam u muško. Nikad nisam volela da zure u mene. Nemam pojma što imam tu fobiju. Nekako više volim da budem ortak nego neko čudo.
A kod momaka su mi se sviđale plave oči, crna kosa i taman ten. Naročito taman ten. Kad sam počela samo u cigane da zurim shvatila sam da sam odlepila.

A greota sto se takva fleksibilnost muskaraca ne ceni, greota...

 

[Mali čičak]

da li vas je u godinama odrastanja i razvoja tela ikada bilo blam/sramota zbog rasta grudi (ali i drugih delova tela koji su postajali ženstveniji) ?
da li ste, ako jeste, imale običaj da se pogrbljujete dok sedite, stojite i hodate, ili da nosite širu odeću, da se te promene ne bi videle ?
šta je najgluplje/najdrastičnije što ste u godinama početnog puberteta radile/mislile/osećale , a da je u vezi sa tim psihofizičkim promenama ?

ako ste imale takvu neku vrstu blama zbog tela koje od dečijeg postaje žensko, da li smatrate da je to bilo zbog roditeljskog ignorisanja vaših promena, i tipičnog nepostojanja razgovora u porodici na te "tabu" teme ?

da li ste u prvim godinama transformacije iz deteta u devojku imale (pogrešnu ili tačnu, nebitno) predstavu o tome da ste lepe, ili ružne ?

šta je ono što ste prvo počele da primećujete u smislu privlačnosti prema muškom rodu , isto u tim prvim godinama prelaska iz detinjstva u devojaštvo ?

Ja jos uvek cekam taj momenat blama zbog rasta grudi

ps. gledam pdf zene i listam pa umesto Moj grad citam Moj grUd! Ju rekoh vidi ovde se kace sise ahahahhaahha

- - - - - - - - - -

Docu mi banovali.
Nije fer

 

[Mali čičak]

Lepa/ruzna?
Uvek sam mislila da sam prosek. I to mi se svidja. Zlatna sredina.

Sto se tice momaka, ja se zaljubljivala u boju ociju.
Pa u osmeh... pogled... onako klinacki... mastala o prvom poljupcu i
tome da se drzimo za ruke...

Posle sam pocela da primecujem ruke...
Jako me privlace muskarci sa muzevnim jakim rukama...
Dobrom guzom...
Itd itd...

Sto starija sve probirljivija ahahahah

 

[Софија]

da li vas je u godinama odrastanja i razvoja tela ikada bilo blam/sramota zbog rasta grudi (ali i drugih delova tela koji su postajali ženstveniji) ?
da li ste, ako jeste, imale običaj da se pogrbljujete dok sedite, stojite i hodate, ili da nosite širu odeću, da se te promene ne bi videle ?
šta je najgluplje/najdrastičnije što ste u godinama početnog puberteta radile/mislile/osećale , a da je u vezi sa tim psihofizičkim promenama ?

ako ste imale takvu neku vrstu blama zbog tela koje od dečijeg postaje žensko, da li smatrate da je to bilo zbog roditeljskog ignorisanja vaših promena, i tipičnog nepostojanja razgovora u porodici na te "tabu" teme ?

da li ste u prvim godinama transformacije iz deteta u devojku imale (pogrešnu ili tačnu, nebitno) predstavu o tome da ste lepe, ili ružne ?

šta je ono što ste prvo počele da primećujete u smislu privlačnosti prema muškom rodu , isto u tim prvim godinama prelaska iz detinjstva u devojaštvo ?

Нисам, од малена сам била тип који воли да се покаже.
Ходам право као војник.

Привлачност према мушком роду....не сећам се као дете на чему је било базирано, врло сам рано почела да имам симпатије, већ са 7-8 година (заправо, прва симпатија ми је била у вртићу ал' то стварно не рачунам)...касније сам имала неке симпатије са којима никад ни једну реч нисам проговорила и контам да је то била нека физичка привлачност.
С годинама се искристалисало у потребу за јаком интелектуалном стимулацијом.
Ако ту осетим неадекватан стимуланс, нећемо потрајати.
Физички изглед је мање битан, само да не буде екстрем ни у ком смеру- предебео, премршав и тако то.

Однос према сопстевном физичком изгледу- никад презадовољна. Али таква ми је ментална конституација, никад ни са чим нисам презадовољна и мислим да ми је то основни промотор у животу. Јако водим рачуна о линији и увек морам да будем макар пристојног изгледа. Иначе, допадљива сам мушком полу. Е сад, да ли се то базира на неком сексипилу или изгледу, морали би њих да питамо.

 

[Cru*]

da li vas je u godinama odrastanja i razvoja tela ikada bilo blam/sramota zbog rasta grudi (ali i drugih delova tela koji su postajali ženstveniji) ?
da li ste, ako jeste, imale običaj da se pogrbljujete dok sedite, stojite i hodate, ili da nosite širu odeću, da se te promene ne bi videle ?
šta je najgluplje/najdrastičnije što ste u godinama početnog puberteta radile/mislile/osećale , a da je u vezi sa tim psihofizičkim promenama ?

ako ste imale takvu neku vrstu blama zbog tela koje od dečijeg postaje žensko, da li smatrate da je to bilo zbog roditeljskog ignorisanja vaših promena, i tipičnog nepostojanja razgovora u porodici na te "tabu" teme ?

da li ste u prvim godinama transformacije iz deteta u devojku imale (pogrešnu ili tačnu, nebitno) predstavu o tome da ste lepe, ili ružne ?

šta je ono što ste prvo počele da primećujete u smislu privlačnosti prema muškom rodu , isto u tim prvim godinama prelaska iz detinjstva u devojaštvo ?

Sto se grudi tice nisam imala taj problem. Celog zivota mi govore da hodam kao da sam osvojila Beograd. Sad sam se nesto iskrivila ali to je od sedenja za racunarom.
Naucila sam i cerku da se ne stidi svojih oblina (a ima gradju pescanog sata). Nervira me kad vidim koleginice, koje sa 40 i nesto godina i extra liniijom sakrivaju doope tunikama i nekim blesavim ogrtacima, ili nose siroke sakoe zbog grudi. Tinejdzerski kompleksi zaista mogu da te shebu za ceo zivot

Da sam sebi bila lepa, nisam, mrzela sam svoje bubuljice

 

[Earring]

imala sam blam u . razredu kada sam jedina u to vreme imala grudi
eh srecna vremena
kasnije me nije bio nlam, cak stavise, vrlo brzo sam zavolela svoje telo kakvo jeste i prihvatila ga

 

[**Freya**]

Ja sam bila specificno gradjena devojcica, natrprosecno visoka, najvisa u razredu, a gradjena kao pravi pravcijati pescani sat sa 12 godina! Strasno.

Nisam se krila ali se nisam ni reklamirala. Kako sam bila sportista, svakakav pa i skolski, trenirala sam sa zalepljenim grudima, hvala bogu danas na tome.
U to neko moje vreme nisu postojali sportski brusevi pa sam od baletskog trikoa isekla gornji deo do stomaka i njega nosila uz brus ispod dresova. Danas treniram uz najuzi sportski brus koji postoji.
Nisam se grbila ali umem da ohladim pogledom svakog...to je valjda nesto steceno u sigurnom zenskom drustvu tokom puberteta...

Upadala sam u oci pa sam i sebe tako percipirala...prvi decko koji je bio zaljubljen u mene je imao sest godina a ja pet...od tog momenta sam imala osecaj da sam zensko a taj neko kome se dopadam musko. Tako je i ostalo. Moje muke sa muskim rodom su drugog tipa

 

[CatWithBadLuck]

Nikad me nije bilo blam,iako sam bila najrazvijenija od svih,naprotiv ja sam bas bila ponosna...

 

[Mr. Hard]

nisu ti lose golisave fotke
jos lice da vidimo,za svaki slucaj

Jeste i to kada trcim. Primetila sam da vise ne trcim isto
Ne igram badmington isto..pocela sam stalno da budem bolja od drugova iz moje ulice

jaoo kako bih vas dve stavio na startnu poziciju

 

[asd221]

Није, код мене је све ишло у право време, мада ми оне ни сад нису нешто много велике, али задовољна сам како изгледам.

 

[Ledzer]

Mene je bilo blam. U stvari, ja to svesno nisam želela, osećala sam da me to dodatno udaljava od sveta kome sam želela da pripadam, a to je svet dečačkih igara, fudbala pre svega, i svet gde i nije mnogo važno kako izgledaš. Nisam nikad bila muškobanjasta, naprotiv, ali nisam ni želela da prihvatim neku svoju ženstvenost, iako je mama uvek sa mnom razgovarala o tim stvarima na normalan način. I ja sam odbijala da nosim grudnjak, uopšte, bilo mi je odvratno da se ta stvar nađe među mojim , do juče, dečijim majičicama. Nažalost, nisam mogla nešto dugo da kamufliram te promene ni pred sobom ni pred drugima, pa šta sam i mogla nego da prihvatim. Taj period nije trajao nešto dugo, ali me je stvarno bilo blam, u stvari, kao što rekoh, ja sam stvarno želela da budem dete, a ne devojka, pa čak ni devojčica, nego tako neko bespolno stvorenje

 

[Ledzer]

U svim igrama sam želela da budem muško ( vojnik ili tako da se igram rata) ali sam doslovce obožavala prelepe i preženstvene ženske likove iz romana, bila sam jako iskompleksirana što ja nisam takva, i radije sam birala da ni ne budem žensko ( mada, kako rekoh, po spoljašnjem izgledu se to ne bi reklo, građa mi je izrazito ženstvena, uvek sam imala jako dugu kosu, nosila haljine i slično ). Posle se to, naravno, promenilo, ali sam jedva prevazišla činjenicu da nisam lepotica iz bajke ili romana

 

[cikcak]

Drage dame hvala vam na zanimljivim i iskrenim porukama na ovoj temi, prijatno ste me iznenadile

drago mi je što ste se javili teta Doktorka

Физички изглед је мање битан, само да не буде екстрем ни у ком смеру- предебео, премршав и тако то. A ako je prezgodan ?

Јако водим рачуна о линији и увек морам да будем макар пристојног изгледа.
E stvarno ne razumem tu brigu za formu, što se ljudi time opterećuju ?!

jaoo kako bih vas dve stavio na startnu poziciju

čekaj bre, znači ovaj/ova LindaLee je muško ili žensko ? Piše da je muško ! Ako je žensko onda se zahvaljujem na komplimentima

 

[Mr. Hard]

ima brkove, samo da znaš

 

[Šmiki]

jaoo kako bih vas dve stavio na startnu poziciju

sendvič

 

[jabajagi]

Nije...
Ne postoji razlog......
Sa 16 godina sam imala malo manje grudi nego sad, napredak, a ja sretjna.

 

[Saul Goodman]

Nije...
Ne postoji razlog......
Sa 16 godina sam imala malo manje grudi nego sad, napredak, a ja sretjna.

zato silikoni treba da budu obavezna oprema ))

- - - - - - - - - -

sendvič

i to 2 na 2, hard nigdje ne ide bez mene, mora neko da mu chuva ledja

 

[LindaLee]

jaoo kako bih vas dve stavio na startnu poziciju

sendvič

zato silikoni treba da budu obavezna oprema ))

- - - - - - - - - -



i to 2 na 2, hard nigdje ne ide bez mene, mora neko da mu chuva ledja

bogami fino drustvance,stavite sampanjac u frizider samo da pogledam kad imam aviJon

 

[Šmiki]

bogami fino drustvance,stavite sampanjac u frizider samo da pogledam kad imam aviJon

Jesi li stigla?
PreLadice se šampanjac...

 

[Hellen]

da li vas je u godinama odrastanja i razvoja tela ikada bilo blam/sramota zbog rasta grudi (ali i drugih delova tela koji su postajali ženstveniji) ?
da li ste, ako jeste, imale običaj da se pogrbljujete dok sedite, stojite i hodate, ili da nosite širu odeću, da se te promene ne bi videle ?
šta je najgluplje/najdrastičnije što ste u godinama početnog puberteta radile/mislile/osećale , a da je u vezi sa tim psihofizičkim promenama ?

ako ste imale takvu neku vrstu blama zbog tela koje od dečijeg postaje žensko, da li smatrate da je to bilo zbog roditeljskog ignorisanja vaših promena, i tipičnog nepostojanja razgovora u porodici na te "tabu" teme ?

da li ste u prvim godinama transformacije iz deteta u devojku imale (pogrešnu ili tačnu, nebitno) predstavu o tome da ste lepe, ili ružne ?

šta je ono što ste prvo počele da primećujete u smislu privlačnosti prema muškom rodu , isto u tim prvim godinama prelaska iz detinjstva u devojaštvo ?

Ушла сам у пубертет веома рано. Мецу сам добила већ на крају четвртог основне, и иако сам била добро припремљена за то, ипак сам била веома несрећна када сам је добила. Пошто нико од мојих другарица још није имао, ја сам годинама, све негде до 6. разреда, крила да имам менструацију. Чак сам и физичко радила...а онда смо носиле црне дресове, припијене уз тело, није било ових танких самолепљивих уложака, него туриш вату, или евентуално неки самолепљиви уложак, словенци их само производили, без крилаца, а они су знали да се одлепе и помере...ма ужас!
Тек кад је крајем 6. разреда добила и моја тада најбоља другарица и почеле и остале да не раде физичко - онда сам се и ја јављала да не радим кад добијем. Иначе, то ме је увек јако чудило што је она била најпоноснија девојка на свету зато што је добила мецу! То су сви морали да знају, важно је причала о томе пред свима, нарочито пред дечацима, стално нас је терала да јој гледамо у дупе да видимо да ли јој је пробило... Она је то доживела као неко велико признање и понос.

Што се груди тиче - и ту сам предњачила..... у почетку! Пети разред је био моје златно доба када сам имала највеће сеси у разреду!
Нисам се поносила њима, али нисам се никад грбила нити их сакривала... Већ у шестом су ме све остале прешишале и тако је и дан данас, остала сам негде на нивоу шестог основне што се тога тиче!

Наравно, као већина пубертетлија, доживљавала сам себе као ружну и непривлачну. Нарочито ме је оптерећивало то што сам била веома висока и штркљаста, имала сам танке ноге и дечачку фигуру.

Сећам се, већ смо били у трећем средње, када сам једном обукла минић. Имала сам лепо извајане ноге, али танке, а моја другарица, већ поменута Камила (Дача ју је спомињао) коју су сви тако звали јер је имала грбу колико се сагињала (и данас јој је остао тај деформитет) нацртала је карикатуру на којој сам била ја у минићу и послала тај цртеж по целој учионици за време часа. Како би до кога стигао тај цртеж, сви су умирали од смеха, а мени је дошло да плачем...
Јбг, у тим годинама ми није пало на памет зашто је то урадила, и колико сигурно она пати због свог недостатка када мора овако да се руга другима...само сам мислила да сам најнезгоднија девојка на целом свету!

 

[Mr. Hard]

bogami fino drustvance,stavite sampanjac u frizider samo da pogledam kad imam aviJon

do mene na 3 aviona

 

[gost 107590]

Ушла сам у пубертет веома рано. Мецу сам добила већ на крају четвртог основне, и иако сам била добро припремљена за то, ипак сам била веома несрећна када сам је добила. Пошто нико од мојих другарица још није имао, ја сам годинама, све негде до 6. разреда, крила да имам менструацију. Чак сам и физичко радила...а онда смо носиле црне дресове, припијене уз тело, није било ових танких самолепљивих уложака, него туриш вату, или евентуално неки самолепљиви уложак, словенци их само производили, без крилаца, а они су знали да се одлепе и помере...ма ужас!
Тек кад је крајем 6. разреда добила и моја тада најбоља другарица и почеле и остале да не раде физичко - онда сам се и ја јављала да не радим кад добијем. Иначе, то ме је увек јако чудило што је она била најпоноснија девојка на свету зато што је добила мецу! То су сви морали да знају, важно је причала о томе пред свима, нарочито пред дечацима, стално нас је терала да јој гледамо у дупе да видимо да ли јој је пробило... Она је то доживела као неко велико признање и понос.

Што се груди тиче - и ту сам предњачила..... у почетку! Пети разред је био моје златно доба када сам имала највеће сеси у разреду!
Нисам се поносила њима, али нисам се никад грбила нити их сакривала... Већ у шестом су ме све остале прешишале и тако је и дан данас, остала сам негде на нивоу шестог основне што се тога тиче!

Наравно, као већина пубертетлија, доживљавала сам себе као ружну и непривлачну. Нарочито ме је оптерећивало то што сам била веома висока и штркљаста, имала сам танке ноге и дечачку фигуру.

Сећам се, већ смо били у трећем средње, када сам једном обукла минић. Имала сам лепо извајане ноге, али танке, а моја другарица, већ поменута Камила (Дача ју је спомињао) коју су сви тако звали јер је имала грбу колико се сагињала (и данас јој је остао тај деформитет) нацртала је карикатуру на којој сам била ја у минићу и послала тај цртеж по целој учионици за време часа. Како би до кога стигао тај цртеж, сви су умирали од смеха, а мени је дошло да плачем...
Јбг, у тим годинама ми није пало на памет зашто је то урадила, и колико сигурно она пати због свог недостатка када мора овако да се руга другима...само сам мислила да сам најнезгоднија девојка на целом свету!

Kamila se druzila sa curama koje sam spominjao kad sam na "Vremenima" pisao o casovima fizickog u srednjoj skoli , kraj njih je bila neprimetna, niko nije konstatovao njena skoro dva metra pored tih koje su isticale svoje kvalitete.
Secam se neke svirke u hali gimnazije, djuska ona nekom mesavinom stilova, nit je flamingo, nit je mister Bin, drma vratom i skakuce u ritmu muzike, a strci u masi, za glavu visa od svih cak i onako sagnuta.
A u komsiluku je glavna zvezda bila ona cura sa cudnim imenom, Nemica, Madjarica, sta li je, od kad znam za nju prednjacila je po talentu, ta je i kasnije, kao devojka od dvadesetak leta, "zaboravljala" da obuce grudnjak na radost slucajnih i namernih prolaznika.