Odnos deteta prema majci

[Baraba na kvadrat]

Imam jedno pitanjce Pitanje postavljam prevashodno mamama koje imaju decu mojih godina (17,18,19,20) . Zanima me jedna stvar .

Eto recimo cesto mi se desi da imam potrebu da kazem majci neku lepu rec, zvucace mozda gupavo ali tako je . Cini mi se kao da ponekad moja majka vapi da joj se kazi nekad nesto lepo . Ne mora to da bude klasika "Volim te mama" ili tako nesto , ali generalno, lepa rec, lep gest .

Isto tako znamo da su godine 17,18,19,20 veoma komplikovane za nas tinejdzere i da cesto kazemo ono sto ne mislimo, ali isto tako da cesto ne kazemo ono sto mislimo . Eto sa mnom je kao i sa vecinom to slucaj . Vrlo cesto mi se desilo da bih voleo da kazem majci nesto lepo, cisto eto da joj stavim do znaja da mi mnogo znaci i da je volim, ali da je barikada zvana tinejdzerski ponos ili kako to da nazovem ( Ona neprijatnost da kazes nesto roditeljima iz ne bih to nazvao strahom ali, nekom teskobom i nelagodnoscu ne znam kako bih to opisao , jednostavno neke neprijatnosti da cu mozda ispasti smesan - covece ne znam kako bih to opisao, vrlo tezak osecaj ) , mozda cak i muski ponos (Ne znam kako cure to sa svojim majkama rade) .

Pitanje je, kako majke gledaju na to ? Kako se osecaju da kada se trude da budu dobre, pa cak i kada upute neku toplu rec sinovi ili deca uopste) dignu nos i promrmljaju neku tinejdz foru na konto onoga sto su mame rekle negirajuci to ili glumeci nezainteresovanost za to sto im je receno od strane majki ? Da li majke razumeju taj period i koliko im tesko pada kada "popiju kasku"

Nadam se da ste razumeli ove momente

 

[gost 271475]

Da li mi se čini, ili si već postavljao sličnu temu... ?
Paz' ovako, majka zna, pre svega da si u "osetljivim" godinama, zna da je voliš, zna da nesmotreno ponašanje nije rezultat loše namere...
Za mene je bio šok kada mi je dete reklo da se više ne ljubimo pred drugima, znači nežnosti: stop!
Doduše, nešto je mlađi od tebe, ali je poenta u tome da od njega očekujem da ponekad bude drzak, ili bezobrazan, to ne znači da je nevaspitan, ili da me ne voli... dečak + pubertet, sasvim normalna i očekivana stvar, samo sam mislila da je možda rano. Čudno bi mi bilo da me grli, ljubi i obasipa pažnjom svakog trenutka... tu bi morala da reagujem.
Tako da, taj muški ponos, izgleda ide korak ispred puberteta, čini mi se, i ne bi mi ni prijalo da kojim slučajem izostane. Znam da ima blokadu, vidim i osetim kada mu je neprijatno, ponekad ga pustim, ponekad ga poguram da ispolji to, sličan je meni i znam koliku blokadu može da napravi distanca i potiskivanje, neka bude i nagativna emocija, ali neka je ispolji, na način koji najviše paše njegovom karakteru, razumeću... ali nikada ne insistiram. I neće ispasti smešan u mojim očima, šta god uradio... ili ne uradio.
Povremeno naravno da je poželjna i lepa reč i lep gest, koliko tebi, toliko i njoj, ali se nemoj opterećivati ako te uhvati u nezgodnom raspoloženju, ako si ponekad drzak, ne moraš da joj kažeš: izvini, da bi znala da ti je žao. Ne moraš ne znači nemoj. Samo se ne trudi da radiš ono što se od tebe očekuje, a ako nije od srca, i to se oseti...
A to što se ona trudi i radi sve što je u njenoj moći da tebi olakša, ne ide po zasluzi, njeno si dete, i kakav god da si, teško da će majka postupiti drugačije. Ne poznajem te, ali je dovoljno pitanje iz uvodnog posta da bih shvatila da nisi neko ko bi to zloupotrebio. Što opet ne bi promenilo ništa, što se emocija tiče. Ono što je možda najbitnije u celoj toj priči je taj osećaj sigurnost i podrške, nežnosti za to nisu obavezne, postoji milion načina da nekome pokažeš da ga voliš... samo nikada nemoj da dozvoliš sebi da pomisli da je ne poštuješ. To je ono što može da zaboli... ako se ponavlja u kontinuitetu.
Znači, razumeće kako god se postavio, razumeće i promene raspoloženja, razumeće i neke periode koji sa sobom nose možda neke teške momente, samo nemoj da ćutiš... jer ćeš je u tom slučaju zabrinuti, pomisliće ne najgore, a ti si se možda samo zaljubio. Možda je banalan primer, ali ono što taj period nosi sa sobom nije lak ni detetu, ni majci... moguće da će ga ona čak teže pregurati, nego ti. To je ono što ti moraš da razumeš...
I naravno da vapi za tim da joj povremeno kažeš nešto lepo, a ni tebe ništa ne košta, smirićeš je i više nego što možeš da zamisliš... osim toga, dobijaš bonus razumevanja za žute minute.
Malo sam nabacala, ali smo se valjda razumeli...

 

[cica gorio]

Tinejdžerski problemi su ključni problemi savremenog društva zato što se u svakoj porodici nalazi barem po jedan tinejdžer. Tinejdžere niko ne razumije i niko ne želi da razumije zato što smatraju taj period prolaznim u životu, a on tinejdžerima izgleda kao da je vječan. Odrasli očekuju od tinejdžera da formira odrasle stavove, a tinejdžer je u fazi tranzicije kao bivše zemlje jugoistočne evrope. Što bi rekli u pjesmi Ni na nebu ni na zemlji...

 

[***Saint***]

Imam jedno pitanjce Pitanje postavljam prevashodno mamama koje imaju decu mojih godina (17,18,19,20) . Zanima me jedna stvar .

Eto recimo cesto mi se desi da imam potrebu da kazem majci neku lepu rec, zvucace mozda gupavo ali tako je . Cini mi se kao da ponekad moja majka vapi da joj se kazi nekad nesto lepo . Ne mora to da bude klasika "Volim te mama" ili tako nesto , ali generalno, lepa rec, lep gest .

Isto tako znamo da su godine 17,18,19,20 veoma komplikovane za nas tinejdzere i da cesto kazemo ono sto ne mislimo, ali isto tako da cesto ne kazemo ono sto mislimo . Eto sa mnom je kao i sa vecinom to slucaj . Vrlo cesto mi se desilo da bih voleo da kazem majci nesto lepo, cisto eto da joj stavim do znaja da mi mnogo znaci i da je volim, ali da je barikada zvana tinejdzerski ponos ili kako to da nazovem ( Ona neprijatnost da kazes nesto roditeljima iz ne bih to nazvao strahom ali, nekom teskobom i nelagodnoscu ne znam kako bih to opisao , jednostavno neke neprijatnosti da cu mozda ispasti smesan - covece ne znam kako bih to opisao, vrlo tezak osecaj ) , mozda cak i muski ponos (Ne znam kako cure to sa svojim majkama rade) .

Pitanje je, kako majke gledaju na to ? Kako se osecaju da kada se trude da budu dobre, pa cak i kada upute neku toplu rec sinovi ili deca uopste) dignu nos i promrmljaju neku tinejdz foru na konto onoga sto su mame rekle negirajuci to ili glumeci nezainteresovanost za to sto im je receno od strane majki ? Da li majke razumeju taj period i koliko im tesko pada kada "popiju kasku"

Nadam se da ste razumeli ove momente

moja mama obično pita koliko para mi treba

 

[Baraba na kvadrat]

moja mama obično pita koliko para mi treba

blago tebi

 

[Regina Mills]

Stivi, zna tvoja mama koliko ti nju volis, ali ne bi bilo na odmet da to cuje ponekad Uhvati je negde nasamo pa joj reci ako ti je neprijatno pred drugima

 

[gost 271475]

Ne videh da je negde pomenuo "druge", zar on ne reče da ima blokadu od nje...

 

[Regina Mills]

Deca ne vole da pokazuju osecanja prema roditeljima pred svojim drugovima. Cak sta vise ne bi ih pokazivala uopste. Bice mu lakse kada su sami.

 

[gost 271475]

Nisi lepo pročitala, ili razumela šta je napisao... mislim da ima problem upravo kada su sami...

 

[Џорџи]

Ma sace 8 mart pa joj sve po spisku

 

[Mrkalj]

Da li mi se čini, ili si već postavljao sličnu temu... ?
Paz' ovako, majka zna, pre svega da si u "osetljivim" godinama, zna da je voliš, zna da nesmotreno ponašanje nije rezultat loše namere...
Za mene je bio šok kada mi je dete reklo da se više ne ljubimo pred drugima, znači nežnosti: stop!
Doduše, nešto je mlađi od tebe, ali je poenta u tome da od njega očekujem da ponekad bude drzak, ili bezobrazan, to ne znači da je nevaspitan, ili da me ne voli... dečak + pubertet, sasvim normalna i očekivana stvar, samo sam mislila da je možda rano. Čudno bi mi bilo da me grli, ljubi i obasipa pažnjom svakog trenutka... tu bi morala da reagujem.
Tako da, taj muški ponos, izgleda ide korak ispred puberteta, čini mi se, i ne bi mi ni prijalo da kojim slučajem izostane. Znam da ima blokadu, vidim i osetim kada mu je neprijatno, ponekad ga pustim, ponekad ga poguram da ispolji to, sličan je meni i znam koliku blokadu može da napravi distanca i potiskivanje, neka bude i nagativna emocija, ali neka je ispolji, na način koji najviše paše njegovom karakteru, razumeću... ali nikada ne insistiram. I neće ispasti smešan u mojim očima, šta god uradio... ili ne uradio.
Povremeno naravno da je poželjna i lepa reč i lep gest, koliko tebi, toliko i njoj, ali se nemoj opterećivati ako te uhvati u nezgodnom raspoloženju, ako si ponekad drzak, ne moraš da joj kažeš: izvini, da bi znala da ti je žao. Ne moraš ne znači nemoj. Samo se ne trudi da radiš ono što se od tebe očekuje, a ako nije od srca, i to se oseti...
A to što se ona trudi i radi sve što je u njenoj moći da tebi olakša, ne ide po zasluzi, njeno si dete, i kakav god da si, teško da će majka postupiti drugačije. Ne poznajem te, ali je dovoljno pitanje iz uvodnog posta da bih shvatila da nisi neko ko bi to zloupotrebio. Što opet ne bi promenilo ništa, što se emocija tiče. Ono što je možda najbitnije u celoj toj priči je taj osećaj sigurnost i podrške, nežnosti za to nisu obavezne, postoji milion načina da nekome pokažeš da ga voliš... samo nikada nemoj da dozvoliš sebi da pomisli da je ne poštuješ. To je ono što može da zaboli... ako se ponavlja u kontinuitetu.
Znači, razumeće kako god se postavio, razumeće i promene raspoloženja, razumeće i neke periode koji sa sobom nose možda neke teške momente, samo nemoj da ćutiš... jer ćeš je u tom slučaju zabrinuti, pomisliće ne najgore, a ti si se možda samo zaljubio. Možda je banalan primer, ali ono što taj period nosi sa sobom nije lak ni detetu, ni majci... moguće da će ga ona čak teže pregurati, nego ti. To je ono što ti moraš da razumeš...
I naravno da vapi za tim da joj povremeno kažeš nešto lepo, a ni tebe ništa ne košta, smirićeš je i više nego što možeš da zamisliš... osim toga, dobijaš bonus razumevanja za žute minute.
Malo sam nabacala, ali smo se valjda razumeli...

 

[Regina Mills]

Nisi lepo pročitala, ili razumela šta je napisao... mislim da ima problem upravo kada su sami...

I procitala i razumela. Ima problem isti kao i vecina tinajdzera na ovom svetu. U periodu adolescenije deci (u vecini muskoj, ali i kod jednog broja devojcica) javlja se stid od roditelja jer su u tom periodu u fazi fizickog sazrevanja koje je nedovoljno praceno psihickim (ovo drugo uvek kasni za ovim prvim). Javljaju se ambivalentna osecanja jer oni naravno da vole svoje roditelje, ali sa druge strane biologija im govori da im roditeljska neznost sve manje treba. Tu je takodje i veliki uticaj vrsnjaka, jednostvano nije cool da te mama poljubi i zagrli, kao sto nije cool da dete to uradi roditelju - jer po njihovoj tinejdzerskoj logici oni nisu vise mala deca vec odrasli ljudi i sta ima tu da se cmacu sa mamama i tatama.

 

[gost 271475]

Da, da, da, da... ali nige se ne pominje problem "o ispoljavanju pred drugima"... o uticaju drugih nije ni bilo reči, bar sa moje strane...

 

[tehduduk]

svi znaju da je pubertet period definisanja/izgradnje licnosti sukobom sa autoritetom

pilici isprobavaju snage i traze svoje mesto

 

[marixa]

Ljubi ga majka