Odmazda

BlackLeather

BlackLeather

Iskusan
Banovan
Poruka
6.173
sa čim ona ima veze? sa ljudskim nagonom, sa egom, sa karakterom?
zašto je jedno od najjačih osećanja potreba za odmazdom i osvetom? oko za oko, zub za zub
svakome je prva misao da uzvrati na isti način na povredu koju mu drugi napravi
čak i gore i sa nasladom
 
BlackLeather:
sa čim ona ima veze? sa ljudskim nagonom, sa egom, sa karakterom?
zašto je jedno od najjačih osećanja potreba za odmazdom i osvetom? oko za oko, zub za zub
svakome je prva misao da uzvrati na isti način na povredu koju mu drugi napravi
čak i gore i sa nasladom
Kliknite za proširenje...

mislim, sa egom..

po principu "moja ima da bude poslednja",
i ja mogu tebe da povredim čak i više nego ti mene..
nekako smatram
da civilizovani razumni ljudi
time se ne bave..
 
ne mora da uzvrati jer što kažu da padaš na njegov niski nivo, daješ mu društvo za tuču....ali kada je u pitanju samodbrana pa nema kud, nek se brani kako ume i zna...i neka ga udri jako, pa šta me briga!
 
Da, ovo se pitanje prilično aktuelizovalo i građanskim ratom na prostoru bivše Juge.
Šta reći?
Jedno dete na svetu manje - nepravda.
Drugo dete na svetu manje, samo sa druge strane - pravda.

Jurke
Jedni odgrizu drugima

Ruku ili nogu ili bilo šta


Stave to među zube
Potrče što brže mogu
U zemlju to zakopaju


Drugi se razjure na sve strane
Njuše traže njuše traže
Svu zemlju raskopaju


Nađu li srećni svoju ruku
Ili nogu ili bilo šta
Na njih je red da grizu


Igra se nastavlja živo


Sve dok ima ruku
Sve dok ima nogu
Sve dok ima bilo čega

Vasko Popa
​
 
Што је човек сигурнији у себе, то ће бити мање потребе за одмаздом и осветом.
То су карактеристике слабих, потреба за осветом и одмаздом.
Можда је једном потребно ставити границе, да би они који вам зло наносе, били заплашени да зло не чине.
Зло код одмазде или штета код освете су врло јасни мотиви, који су погубни за осветиоца.
Живи у миру са људима и брани се кад су стока )))
 
BlackLeather:
sa čim ona ima veze? sa ljudskim nagonom, sa egom, sa karakterom?
zašto je jedno od najjačih osećanja potreba za odmazdom i osvetom? oko za oko, zub za zub
svakome je prva misao da uzvrati na isti način na povredu koju mu drugi napravi
čak i gore i sa nasladom
Kliknite za proširenje...

Ja stojički uvek podnesem nepravdu. I ne pada mi napamet, da se spuštam i da tu kao nešto vraćam. Šta da vratim?! Nije u mojoj prirodi, da za zalo mi učinjeno nanesem bol. Hoće to meni nešto vratiti, poboljšati, meni život promeniti? Neće. Čak i kada bi mi sve popravilo, nadomestilo, sve za mene se izmenilo...ja opet ne bih. Opet bih ovako. To ako ti i dođe je samo tren, jedna misao, iz želje da taj neko vidi, kako bi tebi bilo...ali je činjenica da je to nemoguće. Jer vidi, ko je osećajna i dobra ličnost, taj ne povređuje. Ko nije dobar čovek, ti i da stvarno "poludiš" pa rešiš da "vratiš" ti si uvek jedna nedorasla maca, jer nisi na "visini zadatka". Za to se svakako pobrine - svemir. Iznad popa ima pop. Divno je i predivno ako to uspeš u životu. Da ne poklekneš mračnim porivima. Da izdržiš. Najbolji osećaj je kada sve prođe. Sebi se ne gadiš. Sebi nisi za povraćanje. Sebi si čist / a.

Sve osvete, odmazde...i šta ti ja znam, su naprosto kratkog kova..iz samo jednog jedinog razloga, koji se u prvi mah nikome ne čini takvim, jer ne sagledavaš jasno u toj ljutnji, besu, gnevu, jačini i silini...da sve što radiš drugome, ne radiš njemu, nego zapravo sebi.

Nemam taj poriv u sebi.

Mislim da ima veze s porivom što zove se - mračna priroda. Rođen biti tamne duše.


Nikada se nisam svetila. To ne znači, da ako mi učiniš zlo, da ću kao ludak da se smejem i da se pravim, da nisam primetila. I da sutra možeš da mi se osmehneš, kao da ničega bilo nije, da se ništa zbilo nije. Onda imaš problem, sa sobom, ako me takvom shvatiš. Ja samo okrenem se. Precrtam te. Samo jednostavno..nema te. Štedim sebe. Jer volim sebe. Nemam ja takvu energiju, i da na to trošim se, kao ni da tuđa nesreća srećnom čini me.

Izdržim - "muški" i teram dalje.

:bye:
 
Osveta je mozda u nekim trenucima neizbezna, mislim prvenstveno na afekat, primera radi, dodjes uvece kuci, vidis neko ti pljacka sobu, familija pobijena, ti u soku, pa sigurno neces reci "izvini druze, aj da zovnem policiju, sacekaj malo", vec ljudi tada sprovode sami pravdu.
Sto se obicnih situacija tice, neko te zezne, nabije rogove, kaze nesto ruzno o tebi, pa desava se. Moze se mozda i pravda isterati na drugi nacin bez kovanja osvete i sl.

A zasto se svetimo, pa ego, ti ces mene, mene?! Sad ces ti da vidis kako je to, kad ti ja pokazem. Stoji, ne treba dati ljudima da nas gaze, ali to je proces koji se ponavlja, a ako nas nekada neko zgazi, pa i namerno, treba se izdignuti iznad toga.

Treba i biti veci covek nekada, ali ne i ispasti budala.
 
Samo reč....nije uzalud rečeno...ubi me prejaka reč.....u lice naravno....meni su verovatno neke stvari došle preko glave....ko me nervira, nerviram i ja njega, ko mi je gotivan skidam zvezde i ćaaaaooo više..nemam strpljenja, nisam više u stanju da se uzdignem iznad situacije.....
 
Што је човек сигурнији у себе, то ће бити мање потребе за одмаздом и осветом.
Kliknite za proširenje...

Ne znam baš kolko ovde jedno ima veze s drugim, i obrnuto; ali vuče mi na onu otrcanu o okretanju drugog obraza, i (onu) patetičnu o nespuštanju na koječiji nivo.

Što je samo kiselo grožđe, zapravo.

Kakve veze imaju sigurnost u sebe i osveta? Da li čovek siguran u sebe, možda, zna kako se obraz uvek okreće; ili - možda - samo siguran u sebe čovek može da zna kako je osveta spuštanje na skotski nivo?

Da li je siguran u sebe čovek obavezno vernik i/ili filoSof i/ili diplomata?

Ili slabić?

:think:

Naprosto obožavam to, što rekoše iznad, "izdizanje nad situacijom." Kao, budi bolji čovek. Kao, ono.

Kao kad sit govori gladnom. Kao kad te mudro savetuju u vezi nečega što nikada za veka nisu iskusili na svojoj koži; po pitanju situacije u kojoj nikad nisu bili; o nečemu o čemu nemaju pojma kako bi sami reagovali - kad bi im se, nešto, zalomilo. Isto. "Ja bi njega ostavila da me vara". "Da je to moj šef, ja bi mu rekao sve što ga spada." "Da je to moje dete, ja bi to ovako uradio."

Niko te ne vara (možda ne trenutno :mrgreen:), to nije tvoj šef ni tvoje dete. Činjenju je jedini reper osoba koja je u njemu.

Kako iko može da zna da li bi se, ili ne, u nekoj određenoj situaciji izdigao iznad nje, ili svetio? I čak i da je u pitanju slična situacija, ili ista; ljudi su različiti. Nikad nije isto za svakoga.

Ja sam stoprocentno ubeđena da za svakog čoveka na planeti postoji situacija u kojoj ne bi okrenuo obraz, već bi se naplatio ako samo ikako može. Po mogućstvu i s kamatom.

Ubeđena sam, takođe, da su mnogi među njima (nama?) ljudi veoma sigurni u sebe. I dobri. I pristojni. I miševi. I slabići.



Nema svetaca, ima samo ljudi. Ko god misli drukče, laže sebe i laže druge.
 
Valkyriur:
Ne znam baš kolko ovde jedno ima veze s drugim, i obrnuto; ali vuče mi na onu otrcanu o okretanju drugog obraza, i (onu) patetičnu o nespuštanju na koječiji nivo.

Što je samo kiselo grožđe, zapravo.

Kakve veze imaju sigurnost u sebe i osveta? Da li čovek siguran u sebe, možda, zna kako se obraz uvek okreće; ili - možda - samo siguran u sebe čovek može da zna kako je osveta spuštanje na skotski nivo?

Da li je siguran u sebe čovek obavezno vernik i/ili filoSof i/ili diplomata?

Ili slabić?

:think:

Naprosto obožavam to, što rekoše iznad, "izdizanje nad situacijom." Kao, budi bolji čovek. Kao, ono.

Kao kad sit govori gladnom. Kao kad te mudro savetuju u vezi nečega što nikada za veka nisu iskusili na svojoj koži; po pitanju situacije u kojoj nikad nisu bili; o nečemu o čemu nemaju pojma kako bi sami reagovali - kad bi im se, nešto, zalomilo. Isto. "Ja bi njega ostavila da me vara". "Da je to moj šef, ja bi mu rekao sve što ga spada." "Da je to moje dete, ja bi to ovako uradio."

Niko te ne vara (možda ne trenutno :mrgreen:), to nije tvoj šef ni tvoje dete. Činjenju je jedini reper osoba koja je u njemu.

Kako iko može da zna da li bi se, ili ne, u nekoj određenoj situaciji izdigao iznad nje, ili svetio? I čak i da je u pitanju slična situacija, ili ista; ljudi su različiti. Nikad nije isto za svakoga.

Ja sam stoprocentno ubeđena da za svakog čoveka na planeti postoji situacija u kojoj ne bi okrenuo obraz, već bi se naplatio ako samo ikako može. Po mogućstvu i s kamatom.

Ubeđena sam, takođe, da su mnogi među njima (nama?) ljudi veoma sigurni u sebe. I dobri. I pristojni. I miševi. I slabići.



Nema svetaca, ima samo ljudi. Ko god misli drukče, laže sebe i laže druge.
Kliknite za proširenje...


Уопште није то речено нити написано, нити има везе са трпељивошћу и хришћанским моралом. То си ти тако прочитала да пише, а не пише, нити има везе твоје вађење реченице из контекста и погрешено тумачење,
Освета и одмазда, с тим што одмазда је, у ствари је злочин на другима који нису директно учествовали у штети или болу који ти је нанесен, освета може бити над починиоцем, али и на другима, а одмазда је редовно на више недужних - у оба сл. ради се о пост фестум, радњи након онога што те је повредило.
Не постоји сразмера. У животу не постоји сатисфакција за велике губитке, о томе се и још нечему се ту ради.....
 
Valkyriur:
Ok.

Ja nikad nisam pravila razliku između osvete i odmazde.


S druge strane, ne mislim da u životu ne postoji satisfakcija za velike gubitke.
Kliknite za proširenje...

To je do same ličnosti.

Ako bi nekome ubio dete, ili mu otkinuo nogu, ruku, ili bilo šta iz obesti. Stvar je njgove lične prirode i senzibiliteta da li će bilo koji čin doprineti da oseti zadovoljenje posle nenadoknadivog gubitka. Ni delić izgubljenog neće biti vraćen, sem što je poimanje zadovoljenja stvar subjektivne ideje oštećenog.
Otuda i želja za dokazivanjem recimo u tuči.
Dvojica iz tuče izađu isprebijani. Ali jedan, iako isprebijan, oseća zadovoljstvo jer je ovaj drugi dobio više batina.
Pa kakvu to ličnost imamo? Spremni smo da trpimo sopstvenu štetu samo da bi drugome naneli veće zlo. Zar je želja za zlom toliko velika da se ne zadovoljava samo činjemnjem zla. Već se javlja i spremnost, ne da se izvuče korist, već da se podnese i žrtva da bi se drugome nanelo zlo.
Na kraju krajeva. Suština je da bilo kakva šteta, iako manja od štete drugoga, razumski nije razlog za likovanje. Ali ljudki um i njegova glupost su čudo.
 
Ne govorim o likovanju.

Govorim o akciji i reakciji.

Govorim o onome ko je uzročnik akcije, ne o onome ko reaguje. Jer, to ne mora biti pitanje posledice, već uzroka.

Ako ti neko iz obesti otkine ruku ili nogu, šta je sa tom vrstom zla, ljudske gluposti, i najposle, uma?

Trebaš da ostaneš flegmatičan, da ne bi ispo glup u društvu?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top