"Значај и улога ЦЕСИД-а и Благојевића у постоктобарској Србији"
Центар за слободне изборе и демократију
(ЦЕСИД) основан је 1997 године, са јасним циљем да се створи, од Запада контролисани, паралелни манипулативни систем за обликовање предизборних кампања и изборних резултата који ће оспорити легитимност изборног процеса у Србији, односно тадашњој заједничкој држави Србије и Црне Горе. Био је то један од неколико стратешких пројекатата евроатлантизма за рушење Слободана Милошевића.
Први радни задатак имали су на председничким и парламентарним изборима у Србији
1997 године, што је било само уходавање за улогу коју су имали у легализацији октобарског пуча 2000 године, не само подривањем рада тадашње Савезне изборне комисије (СИК)
фалсификованим подацима већ и директним обликовањем изборних резултата манипулисањем бројношћу бирачког тела. Иако од тадашњег СИК-а нису били регистровани као званични посматрачи, следећи постулате западних манипулативних стратегија,
они су први изашли са резултатом према коме је кандидат Коштуница остварио победу у првом кругу (54,5 % подршке бирача), при чему су апстраховали уписан број бирача са Космета како би смањили укупно бирачко тело. Касније су калкулисањем бирачким телом уназад дошли до мање али неопходне већине од 50,24%, што је прихваћено као званичан резултат, чиме је заправо легализовано пучистичко освајање власти од стране ДОС-а(2), будући да је према званичним резултатима СИК-а од 28.09.2000. Коштуница освојио 48 % гласова (3), што је било недовољно за победу у првом кругу. (Али, кога је било брига за то, посао је био обављен).
Но, значај ЦЕСИД-а и његов утицај на обликовање политичког живота у Србији није се смањио након насилног рушења Милошевићевог режима. Напротив. Запад је наставио да развија и финансијски јача овај пројекат свестан да он представља моћну батину за дисциплиновање или пасивизирање неодговарајућих актера политичког живота у датом тренутку, односно шаргарепу за њихово активирање сходно потребама, што би сјајно могао да посведочи, рецимо, Борис Тадић. Верујем да би једино ЦЕСИД могао да објасни мистерију Ван Ромпејове честитке Николићу на пола изборног дана, или најновије чудо да странка која у имену има реч „демократска“ у Београду освоји 3,9 а на нивоу републике 5,7 % гласова бирача.
Али, у постоктобарском периоду, ЦЕСИД се не бави само изборима, већ развија и друге програме који представљају полуге утицаја Запада на Србију, међу којима је и тзв. борба против корупције на чијим крилима још увек лети премијер Вучић. Тек да не мислите да се тога сам досетио. Но, на то ћемо се вратити нешто касније.
Занимљиво је да је ЦЕСИД надгледао регистрацију и верификацију расељених лица са Космета, током 2001 године.
О томе колики значај Запад придаје овој својој испостави у Србији најбоље говори преглед донатора ове НВО преузет са њивог сајта. Свако ко иоле озбиљније погледа овај подужи списак изгубиће било какву илузију о евентуалној неутралности, демократичности или објективности ове организације. ЦЕСИД је класична евроатлантска испостава која остварује контролу освојеног политичког простора и обезбеђује интересе својих налогодаваца по сваку цену. Србија је класичан пример за то, али и Црна Гора где су цесидовци, након распада заједничке државе, омогућили стварање и едукацију сестринске организације ЦЕМИ (Центар за мониторинг и истраживање) која итекако помаже останак на власти трулог али прозападног Ђукановићевог режима.
Наравно, о ЦЕСИД-у би се могло рећи још много тога, али за потребе овог текста речено је сасвим довољно, па ћемо се кратко осврнути на господина Марка Благојевића, његовог програмског директора. Пре свега, ваља истаћи да је он, уз Ивана Вејводу, најплаћенији евроатлантски намесник у Србији и да је директно или индиректно ангажован на свим битним западним пројектима у Србији, без обзира што му је ЦЕСИД централна активност.
(НАСТАВАК текста
ОВДЕ )