Ово око самоће мене лично примарно асоцира на интровертност (тај сам) али верујем да уствари није немогуће да високоинтелигентни појединци буду екстравертно орјентисани, наравно на неки свој начин и из неких својих побуда. Ово ће боље знати неки психолошки аналитичари али мени тако делује.
Ovo je tačno. Postoji romantični mit da su usamljenici obavezno neshvaćeni genijalci, a često je upravo suprotno, ima pametnih i osetljivih, ali neretko su sasvim prosečni ili čak ispodprosečni. Isto i za autizam recimo, postoji romantičarska priča da su to posebni pojedinci sa nevidjenom veštinom u nekoj oblasti, a to je samo mali broj njih, većina vrlo teško funkcioniše i često (nažalost) se samopovredjuju ili čak izvrše suicid.
Po meni su visokointeligenti vrlo lucidni, bistri, mentalno hitri, umeju da brzo reše komplikovan problem, u socijalnoj atmosferi da uvek nadju jaku dosetku na sve, poznavao sam dvojicu takvih i bili su i popularni i uspešni sa ženama, a intelektualno pritom vrlo radoznali. Neretko su vrlo popularni u društvu jer 'dobro plivaju i na sve brzo reaguju', plus su puni znanja. Često sa njima malo ko može da se takmiči na poslu, ako su vredni i uporni onda su nezaustavljivi. Prosto brže procesuju informacije, brže pravilno reaguju, malo ili nimalo greše i za par minuta reše ono što neko rešava deset sati ili dana.
To je malo i nepravedno jer su u startu predodredjeni za velike projekte i uspehe, pozicije (pod uslovom da nisu socijalno i komunikacijski loši ili da nemaju neki drugi problem). Drugi teško mogu protiv njih. Sećam se da je Bil Klinton partijao na koledžu, samo išao na žurke, pa noć pred ispit pročita jednom gradivo i sve zapamti.
Postoji u javnosti neka romantična priča o 'napornom radu', o vrednosti toga. Medjutim mislim da bez talenta i bar visokog iq-ua (u dometu velike bistrine i mentalne sposobnosti) nikakav veliki rad ne može to da nadoknadi, niti da se takmiči sa tim. Kao da igraš fudbal sa Ronaldinjom ili Zidanom, a ti prosečan.
Zapravo je ceo svet težak socijal-darvinizam, to je i onaj Jordan Peterson (kog ne cenim jer mi je odvratan za oko) utvrdio. Tačno se zna ko šta može i koliko, ali se stado folira nekim romantičnim pričama da ne bi poludelo i pregazilo te likove na vrhu. Kao 'vredno radi, ne boji se gladi' i te fore za većinu, koja je prosek.
