Odgovrni mladi ljudi......a onda je mrmot zavio čokoladicu

[MilgredBulf]

Znate postoji ona poznata demagogija da je posle 18 te svako odgovoran za svoj život. U zemljama gde su se generacije predaka trudile da unaprede zemlju to podrazumeva da imate studentski kredit, uz studije radite i zarađujete, živite sami ili sa cimerima , plaćate svoje račune i životne troškove. Sada će neko reći da je to zato što su mladi tamo odgovorni i truć truć ne nego zato što su generacije pre njih propišale krv da im takvu državu obezbede. Demagogija na zapadu je da kad ukradete kradete on onoga ko se još nije ni rodio. Tu demagogiju svako je kriv za svoj život smo smislili mi Srbi kako bi svaka predhodna generacija mogla da mazne što više može, što više ojadi i opljačka jer šta ih se tiče za one koji dolaze....pa sami su krivi. Nama Srbima nikad neće postati jasno da temelje i okvire života jedne generacije, tj. u kojim rasponima možemo da se širimo postavljaju predhodne generacije. Krvica sadašnje generacije može biti po tom pitanju samo koliko se proširila u postavljenim okvirima. Isto nikad neće biti jasno, da kada se uradi nešto loše po državu, zavuče ruka u državni kasu, nešto mazne, ukrade, makne posledice oseća tak sledeća generacija kojoj naša generacija postavlja okvire. Kolko vas ima studentski kredit koji otplaćuje? Koliko vas je studiralo i radilo u isto vreme? Koliko vas je samostalno placalo sebi stan i račune tokom studija? Makar i sa cimerima. Verovatno je bolje da ne pitam. Taj broj se u Srbiji možda meri promilima. Negde u normalnim zemljama je to normalna , uobičajena pojava. I u tim normalnim zemljama mladi uzimaju svoj život u svoje ruke zato što su finansijski nezavisni tj. nema finansijske kontrole. Nema mehanizma ucene. Kod nas su se generacije i generacije potrudile da lete kao ptičice i poseru se po ovoj državi što je više moguće i da se ne lažemo vaše pravo da odlučujete o svom životu, šta ćete da studirate , čime ćete da se bavite i ostalo u zemlji Srbiji je milostinja vaših roditelja vama. Ako neko nema 100% finansijsu nezavisnost, ako tokom studija i dalje živi i zavisi od roditelja pa makar mu oni dali sva prava da sam odlučuje o sebi kao odgovorna osoba to su i dalje data prava, a ne uzeta prava i čista dobra volja roditelja da mu ta prava daju. A mogu i da ga ostave bez te milostinje pa da mu oni odlučuju o životu, može i da odleti iz kuće pa da radi u nekoj piljari za 20 hiljada. Mene je uvek oduševljavalo kad upoznam neku odgovrnu mladu osobu, koja dobro gura fakultet, sve u roku i ima svoj život u svojim rukama samo što živi kod mame i tate, tata i mama plaćaju račune, taka i mama hrane i oblače, tata i mama daju za izlaske, tata i mama........ali je život u njenim rukama i to je jedna samostalna osoba. Samostalna zbog roditeljske milosti da joj ta prava daju a ne zbog toga što živi u zemlji gde ta prava može da uzme.

 

[Lexa]

I ovo je tema o upiranju prstom, valjda
Nisu oni znali šta nas sve čeka, a nisu mnogo bolje ni prošli... ustvari jesu. Mazili su ih roditelji kad su bili klinci i sad očekuju da ih deca maze, deca dobijaju epitet "razmažena generacija", a ustvari je samo par pojedinaca razmaženo, ostalo nema nikakvu budućnost osim put pod noge. I žalosno je što je tako ali ne možeš se praviti da nismo svi u istim go vnima.

 

[Aston M]

Ovde svaka generacija kreće uglavnom od nule zato što je prethodna imala neki propali eksperiment.

U stabilnijim zemljama postoji neki kontinuitet pa generacija zna mnogo jasnije šta treba da radi da bi joj bilo dobro.

 

[gost 159591]

Kako da ne.
Na Zapadu kad se dete rodi pocnu da stede za njegovo skolovanje, to da deca sama sebi omoguce ovo ili ono retko je i tesko i obicno su u pitanju krediti koje drzava odobrava za studiranje na nekim losijim drzavnim fakultetima. Jos niko nije upisao "zvucan" fakultet da tata i mama ne stoje iza njega.

Sto se tice posla i kredita i samostalnog zivota stvari su se i tamo promenile poslednjih godina. Kad nema para promene se navike.

 

[WIBU]

Nisam najbolje shvatio poentu teme, ali vidim da se provlači teza o nezavisnosti pojedinca, prvenstveno finansijskoj, u toku studiranja.

Samo bih konstatovao da to mora da je malo ozbiljniji fakultet čim pojedinac može da izdvoji min. 9 sati/dan samo za posao.

 

[gost 159591]

Nisam najbolje shvatio poentu teme, ali vidim da se provlači teza o nezavisnosti pojedinca, prvenstveno finansijskoj, u toku studiranja.

Samo bih konstatovao da to mora da je malo ozbiljniji fakultet čim pojedinac može da izdvoji min. 9 sati/dan samo za posao.

ma naravno.
Otprilike kao kod nas privatni fakulteti. Zavrsavaju se domacim zadacima.

Za prave fakultete je potreban novac, porodica kao podrska, ucenje, ucenje i ucenje. Konobarisanje za dzeparac nema sanse.

 

[_Ata_]

Ja sam jedno vreme studirala i radila. Tamo posle bombardovanja, na crno naravno, noćni rad svaku drugu noć. Nije bio neki posao, celu noć sedim u onoj prodavnici, iza je pekara ( u sklopu istog objekta je bila i prodavnica i pekara ), što je bilo mnogo lakše, jer su uvek bila još bar dva čoveka tu, nisam bila sama noću ( na takav posao ipak ne bih pristala ). Tek tek neko udje, uglavnom da kupi alkohol ili cigarete. Ali najteže je bilo od 5-7, kada se promet povećava, ljudi idu na posao, svraćaju da kupe šta im treba, a ja kao iscedjena krpa. Koristila sam to vreme za učenje, koliko se moglo. Češće sam odatle išla na faks, nego što sam išla kući pa na faks.
I tako je to funkcionisalo neko vreme. Kada sam zaspala na izlaznom kolokvijumu za vežbe, koji je počinjao u 6 popodne ( i oni su genijalci, prvo imaš predavanja, pa vežbe, pa izlazni kolokvijum za vežbe sledeće nedelje, pa i ko ne radi i ko uredno spava celu noć, pa je mrtav-umoran, a kamoli ja ), shvatila sam da moram da usporim. Položila sam taj kolokvijum, ali sa 6-icom, a moglo je mnogo više ( samo da nisam zaspala ).
Mesecima sam tako živela. Ne zato da bih zaradila za sebe i za svoje potrebe i svoj trošak, već da doprinesem u kućni budžet. Da pomognem majci i ocu, mladjem bratu koji je još bio školarac. Osetilo se to u kući, kako da nije. Noćni rad, tada se plaćalo ( ili sam ja imala sreće da naletim na koliko-toliko poštenog i pravednog poslodavca ) 3 x više nego dnevnica tokom dana. Ali su moji bili protiv, zbog mene, zbog iscrpljivanja, pada imuniteta, što neminovno sledi.
Trajalo je 4-5 meseci, svako drugo veče, tj. noć, radni dan ili vikend, kako me zakači. I nisam mogla više. Organizam traži svoje, svoj red. Nije to tako lako kao što izgleda dok se kuca post na tastaturi, iz udobne fotelje/stolice i upire prstom u druge.

 

[euridika]

Сећам се девојке коју сам упознала током студија, бивша колегиница у то време је пристојно зарађивала, имала је већ 30+, наследила је неки стан од баке, али је и даље живела са родитељима јер јој није падало на памет да плаћа режије, да сама кува, сређује, било шта (стан није издавала да јој га неко не упропасти!). Заправо није хтела да крњи од плате и слободног времена и знам да ми је и тада то било ван сваке памети.
Као студент живела сам са цимеркама, плаћала рачуне, као и сви остали саме смо водиле рачуна о себи, иако ништа нисмо знале на почетку, није то квантна физика, час се научи. Била сам на буџету, примала кредит (шта је требало касније сам регуларно вратила), родитељи су ми плаћали стан и давали ми нешто новца, солидно, али сам ја стално радила нешто за додатни кеш за путовања, летовање, ствари које су ми биле важне. То су студентски послови и тако се и зову- промоције, сајмови, анкете.... ствари које не одузимају превише времена, не раде се сваки дан и исплата је на руке. И тада је било оних који су похађали државни фах, учили и радили пуно радно време, али су то били они који нису имали неког избора. Породице нису могле да им пруже више па су они радили да би студирали и стисли се неколико година, одрекли се којечега и завршили факултете. То што са дипломом пуно њих није добило то што је током студија очекивало друга је прича.

 

[MilgredBulf]

Ovde svaka generacija kreće uglavnom od nule zato što je prethodna imala neki propali eksperiment.

U stabilnijim zemljama postoji neki kontinuitet pa generacija zna mnogo jasnije šta treba da radi da bi joj bilo dobro.

Ja imam utisak da svaka predhodna usere drzavu kako bi ona sledeca bila od nje zavisna. A zapravo nisu svesni koliko lose cine i svojoj generaciji i generaciji koju bi da kontrolisu.
Ja imam dosta poznanika napolju, oni su od kad upisu fakultet 100% nezavisni ako zele, ko je u dobrom odnosu sa roditeljima i kome odgovara u roditeljskoj kuci naravno da ce da koristi pogodnosti. Ali su roditelji i te kako svesni , da finansijske ucene ne prolaze jer dete ima i alternativu. I to bez neke velike gimnastike. Postoji alternetiva i postoji izbor. Kod nas izbora nema, ima naravno onih koji su 100% samostalno zavrsili fakultete ali uz zestoku gimnastiku , muke i peripetije.

 

[Пшеница селица]

Три девојке које познајем, а које су се удале за странце, не би могле ни до тог брака да дођу
да није било финансирања родитеља, који су слали ћерке да се виђају са њима, пошто нема љубави од дописивања и Скајпа.
Још уз то, оне су се удале док су још биле на студијама, па нису никад ни радиле, али ето родитељи су имали и разумевања и пара
и тако су то сада лепе љубавне приче, и оне кажу да су сад самосталне (пошто их не издржавају родитељи него мужеви) али ......
шта би било од свега тога да родитељи то нису финансирали?
Те девојке би морале да раде неке слабо плаћене послове овде и то би била велика одрицања и везе би биле под великим знаком
питања или би ти момци долазили овде, али ни они нису бог зна како добростојећи.
Неком сиромашном таква веза не би успела, и онда кажу паре нису битне....
Углавном, мало сам скренула са теме, али се слажем са постављачем да се много младих људи издаје за самосталне, али често се самозаваравају.

 

[електрика]

Бити самосталан значи плаћати сам све своје рачуне.

 

[Hellen]

Ja imam utisak da svaka predhodna usere drzavu kako bi ona sledeca bila od nje zavisna. A zapravo nisu svesni koliko lose cine i svojoj generaciji i generaciji koju bi da kontrolisu.
Ja imam dosta poznanika napolju, oni su od kad upisu fakultet 100% nezavisni ako zele, ko je u dobrom odnosu sa roditeljima i kome odgovara u roditeljskoj kuci naravno da ce da koristi pogodnosti. Ali su roditelji i te kako svesni , da finansijske ucene ne prolaze jer dete ima i alternativu. I to bez neke velike gimnastike. Postoji alternetiva i postoji izbor. Kod nas izbora nema, ima naravno onih koji su 100% samostalno zavrsili fakultete ali uz zestoku gimnastiku , muke i peripetije.

Види, Ацо, и ти већ улазиш полако у године када постајеш та старија генерација која треба нешто да уради за оне који долазе.
Твоја генерација већ гура колица по Кнезу....
Нећеш још дуго моћи да се извлачиш на маторце и ''свет одраслих'' који теби, детету, није омогућио ово или оно...

 

[Lexa]

Ja sam jedno vreme studirala i radila. Tamo posle bombardovanja, na crno naravno, noćni rad svaku drugu noć. Nije bio neki posao, celu noć sedim u onoj prodavnici, iza je pekara ( u sklopu istog objekta je bila i prodavnica i pekara ), što je bilo mnogo lakše, jer su uvek bila još bar dva čoveka tu, nisam bila sama noću ( na takav posao ipak ne bih pristala ). Tek tek neko udje, uglavnom da kupi alkohol ili cigarete. Ali najteže je bilo od 5-7, kada se promet povećava, ljudi idu na posao, svraćaju da kupe šta im treba, a ja kao iscedjena krpa. Koristila sam to vreme za učenje, koliko se moglo. Češće sam odatle išla na faks, nego što sam išla kući pa na faks.
I tako je to funkcionisalo neko vreme. Kada sam zaspala na izlaznom kolokvijumu za vežbe, koji je počinjao u 6 popodne ( i oni su genijalci, prvo imaš predavanja, pa vežbe, pa izlazni kolokvijum za vežbe sledeće nedelje, pa i ko ne radi i ko uredno spava celu noć, pa je mrtav-umoran, a kamoli ja ), shvatila sam da moram da usporim. Položila sam taj kolokvijum, ali sa 6-icom, a moglo je mnogo više ( samo da nisam zaspala ).
Mesecima sam tako živela. Ne zato da bih zaradila za sebe i za svoje potrebe i svoj trošak, već da doprinesem u kućni budžet. Da pomognem majci i ocu, mladjem bratu koji je još bio školarac. Osetilo se to u kući, kako da nije. Noćni rad, tada se plaćalo ( ili sam ja imala sreće da naletim na koliko-toliko poštenog i pravednog poslodavca ) 3 x više nego dnevnica tokom dana. Ali su moji bili protiv, zbog mene, zbog iscrpljivanja, pada imuniteta, što neminovno sledi.
Trajalo je 4-5 meseci, svako drugo veče, tj. noć, radni dan ili vikend, kako me zakači. I nisam mogla više. Organizam traži svoje, svoj red. Nije to tako lako kao što izgleda dok se kuca post na tastaturi, iz udobne fotelje/stolice i upire prstom u druge.

Posao i faks u ovoj zemlji nikada nisu bili kombinacija. Naročito ako do samog faksa još moraš da putuješ satima (za šta treba i novac) i imaš vežbe svaki dan sa rasparčanim časovima da bi gospoda iz doma mogla da odu na ručak. Ipak su bili većina
Ne znam kako je sada, možda će se pojaviti i državne verzije tih vikend studija, a čujem i da je generalno sve rasterećenije. Pa opet ne verujem da se može izdvajati 8-9 sati dnevno za posao, pored fakulteta. Probala sam jer sam smatrala da moram i definitivno ne ide, jedno mora da strada.

Ako nema ko da podrži klince dok studiraju, bez ucene i maltretiranja, da ih lepo pošalje da se posvete školi, nema ništa od visokog obrazovanja čak i ako su na budžetu.

 

[Sanovnik]

Diskonuitet mora da bude kažnjen. tek onda možemo dalje. Dakle, prvo da vidimo ko je ubio srpsku elitu ovaj zadnji put 1945 godine i nastavno klanicu koja je počela 1941.
Pljačkanje koje su sprovele zapadne države je ogromno i sveobuhvatno. Mi nismo imali tu sreću da budemo pljačkaši ko i oni. Dakle, prvo treba da uradimo ono što su oni uradili u prošlosti, da bi mogli da se upoređujemo s njima. A oni će biti upravo ti koji će nas u tome sprečiti.

Što se tiče odgovornosti mladih lčjudi na zapadu i o njihovoj samostalnosti, to može da bvaži samo za plebejce. Oni koji su takvu ideju pustili u promet, za svokju decu ipak rade nešto drugo. Oni dobor znaju da se takvom obezglavljenim ljudima lako upravlja. A onni koji upravljaju nastavljaju da zive u zamkovima, vilama i na imanjima svoji roditelja... da se voze privatnim avionima svojih roditelja. Da vode trustove i kompanije svojih pradedova i n prate trendove, koe su njihove dfede smislile za rulju koja treba da radi za njih. Za stručne plebejce , koji će bez pogovora da se nadmeću ko međusobno i da se dokazuju kao dobrin službenici. A kad ih gazda pomazi po glavi bnusom, 13 platom i kad ih pošalje na službeni put... smatraće naivno da su uspeli u životu.