eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Francuski profesor istorije Eduard Huson objavio je nedavno knjigu «Jedna druga Nemačka», u kojoj otvoreno govori o tome kako i zašto su zvaničnici iz Bona, igrajući duplu političku igru, razbili SFRJ
- Nisu samo Vatikanska banka, Opus dei, Malteški vitezovi i SAD aktivno učestvovali u razbijanju druge Jugoslavije. To je sa podjednakom žestinom učinila i Savezna republika Nemačka, koja je i pre Titove smrti radila na tome da se Jugoslavija uništi.
Ovu poruku nam je prošle nedelje iz Pariza poslao profesor istorije Eduard Huson, kao reakciju na naš tekst o uticaju Vatikana na događanja u bivšoj Jugoslaviji. Profesor Huson je autor knjige «Jedna druga Nemačka», u kojoj se otvoreno i direktno ukazuje na ulogu Nemaca u raspadu SFRJ početkom devedesetih godina. Ovaj Francuz, istoričar na Sorboni ne spada u kategoriju prosrpskih intelektualaca Pariza. Njegovu knjigu «Jedna druga Nemačka» izdala je poznata kuća Galimar. U njoj profesor Huson analizira spoljnu politiku Nemačke u poslednje dve decenije. A u okviru te analize profesor Eduard Huson je dva poglavlja posvetio nemačkoj politici na Balkanu.
- Ovo je jedna od retkih knjiga, koja je izdata na Zapadu, u kojoj nema povike na Srbe. Ovo je, takođe, i jedna od retkih knjiga koja otvoreno ukazuje da je Nemačka bila glavni evropski krivac za poslednje balkanske ratove – rekao nam je francuski profesor istorije Eduard Huson.
Kada smo profesora Husona zamolili da nam pojasni svoju tezu, dobili smo sldeće objašnjenje:
- Opis nemačke politike na Balkanu u razdoblju od 1989. do 1999. godine ja nazivam krizom nemačkog sistema. Naime, Savezna republika Nemačka je tokom 20. veka idejno sledila dve ličnosti: Konrad Adenaura i Vili Branta. Obojica su bili protivnici političkih konflikata i rata u Evropi, pa je Nemačka u njihovo vreme svu svoju političku pažnju posvećivala ekonomskom prosperitetu. Međutim, u drugoj polovini sedamdesetih i početkom osamdesetih, kada na političku scenu nastupa nova generacija nemačkih političara, simpatizera Amerike, Zapadna Nemačka napusta detant i priključuje se reganovskoj politici rušenja komunističke Evrope. I dok je čitav Zapad tada na Titovu Jugoslaviju gledao kao na prihvatljivu komunističku državu, Nemačka je Jugoslaviju proglasila za svoju političku metu. Zvanični Bon je, dakle, i pre Titove smrti radio na tome da se Jugoslavija raspadne.
Rušenje Helsinškog sporazuma
- Svojim ponašanjem, Nemačka je zadala odlučujući udarac Helsinškom sporazumu iz 1975. koji je bio obnovljen 1990. a koji je govorio o nepovredivosti evropskih državnih granica nastalih nakon Drugog svetskog rata. Jer, tek što se ujedinile dve Nemačke, Bon je zaboravio demokratske principe iz Helsinkija i gurnuo bivše jugoslavenske republike u međusobni rat. U stvari, Nemačka je tome pokazivala da je spremna na odmeravanje snaga unutar Europe.
- Nisu samo Vatikanska banka, Opus dei, Malteški vitezovi i SAD aktivno učestvovali u razbijanju druge Jugoslavije. To je sa podjednakom žestinom učinila i Savezna republika Nemačka, koja je i pre Titove smrti radila na tome da se Jugoslavija uništi.
Ovu poruku nam je prošle nedelje iz Pariza poslao profesor istorije Eduard Huson, kao reakciju na naš tekst o uticaju Vatikana na događanja u bivšoj Jugoslaviji. Profesor Huson je autor knjige «Jedna druga Nemačka», u kojoj se otvoreno i direktno ukazuje na ulogu Nemaca u raspadu SFRJ početkom devedesetih godina. Ovaj Francuz, istoričar na Sorboni ne spada u kategoriju prosrpskih intelektualaca Pariza. Njegovu knjigu «Jedna druga Nemačka» izdala je poznata kuća Galimar. U njoj profesor Huson analizira spoljnu politiku Nemačke u poslednje dve decenije. A u okviru te analize profesor Eduard Huson je dva poglavlja posvetio nemačkoj politici na Balkanu.
- Ovo je jedna od retkih knjiga, koja je izdata na Zapadu, u kojoj nema povike na Srbe. Ovo je, takođe, i jedna od retkih knjiga koja otvoreno ukazuje da je Nemačka bila glavni evropski krivac za poslednje balkanske ratove – rekao nam je francuski profesor istorije Eduard Huson.
Kada smo profesora Husona zamolili da nam pojasni svoju tezu, dobili smo sldeće objašnjenje:
- Opis nemačke politike na Balkanu u razdoblju od 1989. do 1999. godine ja nazivam krizom nemačkog sistema. Naime, Savezna republika Nemačka je tokom 20. veka idejno sledila dve ličnosti: Konrad Adenaura i Vili Branta. Obojica su bili protivnici političkih konflikata i rata u Evropi, pa je Nemačka u njihovo vreme svu svoju političku pažnju posvećivala ekonomskom prosperitetu. Međutim, u drugoj polovini sedamdesetih i početkom osamdesetih, kada na političku scenu nastupa nova generacija nemačkih političara, simpatizera Amerike, Zapadna Nemačka napusta detant i priključuje se reganovskoj politici rušenja komunističke Evrope. I dok je čitav Zapad tada na Titovu Jugoslaviju gledao kao na prihvatljivu komunističku državu, Nemačka je Jugoslaviju proglasila za svoju političku metu. Zvanični Bon je, dakle, i pre Titove smrti radio na tome da se Jugoslavija raspadne.
Rušenje Helsinškog sporazuma
- Svojim ponašanjem, Nemačka je zadala odlučujući udarac Helsinškom sporazumu iz 1975. koji je bio obnovljen 1990. a koji je govorio o nepovredivosti evropskih državnih granica nastalih nakon Drugog svetskog rata. Jer, tek što se ujedinile dve Nemačke, Bon je zaboravio demokratske principe iz Helsinkija i gurnuo bivše jugoslavenske republike u međusobni rat. U stvari, Nemačka je tome pokazivala da je spremna na odmeravanje snaga unutar Europe.
