комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
http://www.slobodnaevropa.org/content/ode-i-radio-b92/27130567.html
Posle ukidanja infromativnih sadžaja po kojima je decenijama unazad, sa različitim kvalitetom, TV B92 bila prepoznatljiva, na red je stigao zvršni udarac usmeren na Radio, osnovan davne 1989. godine. I mada je novi grčki vlasnik ove medijske kuće za koju su vezani sentimenti mnogih Beograđana, nasledio već podosta urušen nekadašnji simbol buntovnog Beograda iz 90-ih (po čemu se proslavio i izvan Srbije), ipak začuđuje ćutnja kojom je sve manje-više propraćeno.
Grupa od nešto više od 10-ak stalno zaposlenih u Radiju B92 i autori nekoliko kultnih muzičkih emisija, primili su 9. jula mejl, poneko uz to i telefonski poziv, i saznali da za njih više nema posla:
„Poštovani,
Do sada ste verovatno već upoznati sa promenama u Radiju B92 od četvrtka 9. jula. Da izbegnemo eventualne nedoumice, te promene podrazumevaju i ukidanje svih autorskih emisija, uključujući i Vaše.
Hvala Vam svima na dugogodišnjoj saradnji i jedinstvenim sadržajima po kojima je bio prepoznavan Radio B92.
Želim Vam sve najbolje u daljem radu.”
Miša Stojiljković, novinar informativnog programa i Biljana Vujasinović, bivša urednica Infomativnog programa sa 25 godina staža, opisuju za RSE kako su saznali da više ne radi u Radiju B92:
"Mene je pozvala direktorka Ljudskih resursa da mi kaže da sam dobio otkaz. Dok smo mi pričali preko telefon, čuo sam da mi je stigla SMS poruka. Kad smo završili razgovor, video sam da je to poruka iz banke u kojoj mi javljaju da mi je stigla uplata – otpremnina", kaže Stojiljković.
"Ja sam došla na posao u četvrtak, kao i svaki drugi dan, i spremala dnevnik. Nešto posle vesti u 16 časova, dobila sam poziv da odem u kadrovsku službu. Sve je bilo pripremljeno. Krajem ove nedelje, sutra-prekosutra treba da dobijem papire sa kojima idem na biro", navodi Vujasinovićeva.
Radio B92 , onaj koji je krajem 80-ih i početkom 90-ih bio simbol neposlušnog, rok Beograda i u političkom i u muzičkom smislu, definitivno više nema. Onaj ko ne pamti to vreme, možda će teško razmeti sledeću istinitu priču koje se priseća Dragan Janjić, potpredsednik NUNS-a:
„Supruga jednog našeg kolege koji je u to vreme (90-ih) kupovao stan, nosila je sa sobom tranzistor i pristajala je da razgovara jedino o stanu u kome može da se čuje B92. Dakle, osnovni uslov za kupovinu nekretnine je bio da li može da se čuje Radio B92 ili ne.“
U jeku priprema za rat koji će uslediti, 1989. godine u jednoj sobici u Domu omladine u Makedonskoj ulici u centru Beograda, grupa mladih ljudi, entuzujasta, nadglasavala je bučnu nacionalističku retoriku državnih medija i davala mikrofon razumnim ljudima i okupljala oko sebe mlade probranom urbanim zvukom, proteranim iz takozvanih patriotskih medija.
Informativa se odavno urušavala, postepeno su odlazile Cece, Danice, Ljubice....Prepoznatljiva rok muzika sa prepoznatljivim brendom Radio B92 održala se do pre neki dan. Sa svojim autorima cenjenim mnogo šire od kruga dvojke.
Marka Nastića, svetski poznatog DJ – autora emisije “Music for body and soul” više nema u šemi Radija B92.
“Žalosno je to da taj radio toliko godina radi na svom imidžu i da se sve sa prodajom brzo urušilo. Baš mi je žao da nisu verovali u taj imidž koji je Radio imao sve te godine", konstatuje Nastić.
Pravićemo ponovo naš radio
Rok kritičar Petar Janjatović kaže da je pobedio profit i loš ukus:
”Bitne odlike tog radija su bile autorske muzičke emisije koje su predstavljale osnovu i rok novinarstva: specijalizovano, stručno, sa puno ukusa te naše kolege su godinama obaveštavali publiku i vaspitavali nove generacije da razumeju i dobro kapiraju šta je suština roka i raznih drugih žanrovskih podvarijanti", komentariše Janjatović.
Novi vlasnik Radija i Televizije B92, grčki biznismen, brzo je pokazao šta će biti sudbina ovog medija. I to je njegovo pravo, na drugima je bilo da čuvaju beogradski brend, da procene ukus i namere kupca. Uključujući i ono što se prethodni desilo sa ukidanjem najgledanijih infromativnih TV emisija. Ali, sada govorimo o radiju.
Ako Zakon o radu vlasniku omogućava da mejlom obavesti zaposlene da više nisu potrebni sa otkaznim rokom-odmah, šta je sa dodeljenom nacionalnom frekvencijom? Ona je dobijena za podneti programski elaborat.
Gordana Suša, članica Regulatornog elektronskog tela, kaže da monitoring tim prati radijski program i ako se ispostavi da on odudara od elaborata na osnovu kojih je dobijena nacionalna frekvencija, ona se može, uz poštovanje predvidjenog potupka oduzeti.
“Ja, svakako, ne želim ništa da prejudiciram, ali ako Radio B92 postane samo muzički radio, a takvih imamo koliko hoćete, imamo 200 radio stanica u Srbiji, verovatno će REM prosuđivati o tome da li nam je još jedan takav radio potreban na nacionalnim frekvencijama”, kaže Suša.
Sve u svemu, videće se da li se nacionalna frekvencija može očuvati i formalnim otaljavanjem informative paketićima vesti, kako opisuje Miša Stoiljković: “Četiri, pet naslova i vremenska prognoza, sve stane u minut.”
Ni novinarska udruženja ni sindikati ni drugi mediji nisu se baš uzbudili zbog toga što se dešava na Radiju B92, mada je jasno, kaže dugogodišnja novinarka Gordana Suša:
“Nekome je jako stalo da jedan simbol medijske slobode nestane sa ove scene", smatra Suša.
Slušaoci nisu ostali ravnodušni. Raspisali su se po društvenim mrežama, novim kanalima komunikacije:
Dejan Danailov: Postaće B92 nova Karolina, puštaće samo probrane hitove sa skraćenim solo deonicama ... Tuga.
Milena Kwapeel: Dragi Žikica Simić , srećom pa nisu vise devedesete, postoji internet - nadam se da ćete Vi i još par ljudi uz čiji rad smo muzički i kulturno odrastali, naći načina da napravite novu oazu muzike, dobrog ukusa i pravih vrednosti.
Srđan Strajnić: Idemo na net, nema nam druge!
Katarina Ruža: Jupi! Sad ćemo da pravimo naš radio! Opet!
Igor Pejković: 'Ode B92!
Posle ukidanja infromativnih sadžaja po kojima je decenijama unazad, sa različitim kvalitetom, TV B92 bila prepoznatljiva, na red je stigao zvršni udarac usmeren na Radio, osnovan davne 1989. godine. I mada je novi grčki vlasnik ove medijske kuće za koju su vezani sentimenti mnogih Beograđana, nasledio već podosta urušen nekadašnji simbol buntovnog Beograda iz 90-ih (po čemu se proslavio i izvan Srbije), ipak začuđuje ćutnja kojom je sve manje-više propraćeno.
Grupa od nešto više od 10-ak stalno zaposlenih u Radiju B92 i autori nekoliko kultnih muzičkih emisija, primili su 9. jula mejl, poneko uz to i telefonski poziv, i saznali da za njih više nema posla:
„Poštovani,
Do sada ste verovatno već upoznati sa promenama u Radiju B92 od četvrtka 9. jula. Da izbegnemo eventualne nedoumice, te promene podrazumevaju i ukidanje svih autorskih emisija, uključujući i Vaše.
Hvala Vam svima na dugogodišnjoj saradnji i jedinstvenim sadržajima po kojima je bio prepoznavan Radio B92.
Želim Vam sve najbolje u daljem radu.”
Miša Stojiljković, novinar informativnog programa i Biljana Vujasinović, bivša urednica Infomativnog programa sa 25 godina staža, opisuju za RSE kako su saznali da više ne radi u Radiju B92:
"Mene je pozvala direktorka Ljudskih resursa da mi kaže da sam dobio otkaz. Dok smo mi pričali preko telefon, čuo sam da mi je stigla SMS poruka. Kad smo završili razgovor, video sam da je to poruka iz banke u kojoj mi javljaju da mi je stigla uplata – otpremnina", kaže Stojiljković.
"Ja sam došla na posao u četvrtak, kao i svaki drugi dan, i spremala dnevnik. Nešto posle vesti u 16 časova, dobila sam poziv da odem u kadrovsku službu. Sve je bilo pripremljeno. Krajem ove nedelje, sutra-prekosutra treba da dobijem papire sa kojima idem na biro", navodi Vujasinovićeva.
Radio B92 , onaj koji je krajem 80-ih i početkom 90-ih bio simbol neposlušnog, rok Beograda i u političkom i u muzičkom smislu, definitivno više nema. Onaj ko ne pamti to vreme, možda će teško razmeti sledeću istinitu priču koje se priseća Dragan Janjić, potpredsednik NUNS-a:
„Supruga jednog našeg kolege koji je u to vreme (90-ih) kupovao stan, nosila je sa sobom tranzistor i pristajala je da razgovara jedino o stanu u kome može da se čuje B92. Dakle, osnovni uslov za kupovinu nekretnine je bio da li može da se čuje Radio B92 ili ne.“
U jeku priprema za rat koji će uslediti, 1989. godine u jednoj sobici u Domu omladine u Makedonskoj ulici u centru Beograda, grupa mladih ljudi, entuzujasta, nadglasavala je bučnu nacionalističku retoriku državnih medija i davala mikrofon razumnim ljudima i okupljala oko sebe mlade probranom urbanim zvukom, proteranim iz takozvanih patriotskih medija.
Informativa se odavno urušavala, postepeno su odlazile Cece, Danice, Ljubice....Prepoznatljiva rok muzika sa prepoznatljivim brendom Radio B92 održala se do pre neki dan. Sa svojim autorima cenjenim mnogo šire od kruga dvojke.
Marka Nastića, svetski poznatog DJ – autora emisije “Music for body and soul” više nema u šemi Radija B92.
“Žalosno je to da taj radio toliko godina radi na svom imidžu i da se sve sa prodajom brzo urušilo. Baš mi je žao da nisu verovali u taj imidž koji je Radio imao sve te godine", konstatuje Nastić.
Pravićemo ponovo naš radio
Rok kritičar Petar Janjatović kaže da je pobedio profit i loš ukus:
”Bitne odlike tog radija su bile autorske muzičke emisije koje su predstavljale osnovu i rok novinarstva: specijalizovano, stručno, sa puno ukusa te naše kolege su godinama obaveštavali publiku i vaspitavali nove generacije da razumeju i dobro kapiraju šta je suština roka i raznih drugih žanrovskih podvarijanti", komentariše Janjatović.
Novi vlasnik Radija i Televizije B92, grčki biznismen, brzo je pokazao šta će biti sudbina ovog medija. I to je njegovo pravo, na drugima je bilo da čuvaju beogradski brend, da procene ukus i namere kupca. Uključujući i ono što se prethodni desilo sa ukidanjem najgledanijih infromativnih TV emisija. Ali, sada govorimo o radiju.
Ako Zakon o radu vlasniku omogućava da mejlom obavesti zaposlene da više nisu potrebni sa otkaznim rokom-odmah, šta je sa dodeljenom nacionalnom frekvencijom? Ona je dobijena za podneti programski elaborat.
Gordana Suša, članica Regulatornog elektronskog tela, kaže da monitoring tim prati radijski program i ako se ispostavi da on odudara od elaborata na osnovu kojih je dobijena nacionalna frekvencija, ona se može, uz poštovanje predvidjenog potupka oduzeti.
“Ja, svakako, ne želim ništa da prejudiciram, ali ako Radio B92 postane samo muzički radio, a takvih imamo koliko hoćete, imamo 200 radio stanica u Srbiji, verovatno će REM prosuđivati o tome da li nam je još jedan takav radio potreban na nacionalnim frekvencijama”, kaže Suša.
Sve u svemu, videće se da li se nacionalna frekvencija može očuvati i formalnim otaljavanjem informative paketićima vesti, kako opisuje Miša Stoiljković: “Četiri, pet naslova i vremenska prognoza, sve stane u minut.”
Ni novinarska udruženja ni sindikati ni drugi mediji nisu se baš uzbudili zbog toga što se dešava na Radiju B92, mada je jasno, kaže dugogodišnja novinarka Gordana Suša:
“Nekome je jako stalo da jedan simbol medijske slobode nestane sa ove scene", smatra Suša.
Slušaoci nisu ostali ravnodušni. Raspisali su se po društvenim mrežama, novim kanalima komunikacije:
Dejan Danailov: Postaće B92 nova Karolina, puštaće samo probrane hitove sa skraćenim solo deonicama ... Tuga.
Milena Kwapeel: Dragi Žikica Simić , srećom pa nisu vise devedesete, postoji internet - nadam se da ćete Vi i još par ljudi uz čiji rad smo muzički i kulturno odrastali, naći načina da napravite novu oazu muzike, dobrog ukusa i pravih vrednosti.
Srđan Strajnić: Idemo na net, nema nam druge!
Katarina Ruža: Jupi! Sad ćemo da pravimo naš radio! Opet!
Igor Pejković: 'Ode B92!
Poslednja izmena:
