Nema vise toga oni stari gastosi ne rade, penzije male i ne dlazu vise, a mladi gastosi ne dolaze vise jer ih mi odmah ismejavamo kako neznaju pravilno da se izraze ili da nesto pravilno napisu.Cim neko od nas pogresi u pisanju odmah je tu neko ko daje kritiku a sam ne primecuje da ta kritika pogadja u srce tok gastosa, a oko vas toliko njih koji neznaju da se izrazavaju pravilno a njima ne kazete nista .Mladje generacije nece da dolaze u Srbiju ,da ne duzim ima zato puno razloga.
Mladi ne dolaze jer ih nista vise ne vezuje za Srbiju, rade ljudi, svoj odmor koriste za zanimljiva putovanja i letovanja, za njih Srbija vise ne postoji.
Не бих баш рекао да млади неће да дођи или да су чак своје порекло и "одбацили". Него се једноставно ради о томе, да је одавно прошло оно време (чак и у Немачкој као најјачој економији Европе!), где човек на крају месеца може добар део да остави на страну. Нема, човек плати станарину, храну, бензин за кола или месечну карту, можде негде мало изађе или дође време празника / рођендана пријатеља и нема, на крају месеца ти можда остане 50-ак евра и то је то.
Ја не могу тај начин размишљања да разумем. Шта знам кад се прича о некоме, ко је у иностранству, пун народ неке љубоморе и злобе, као да тај бере новчанице, само неће са другима да дели. Кад ја доле другарима причам за које бедне паре на пример моја мајка ради у болници као чистачица и после операција чисти салу, река крви и које каквих го*ана, да не причам. Кад причам ја како 2 дана у недељи идем на предавања, осталих 3 идем на посао, а викендом ноћу у гастрономији а преко дана на црно помажем при пресељењима. И кад ми онда неко још дође и прича нешто на шему "шта тебе боли ти си тамо" или "хајде да се мењамо" или "немој да си луд да се враћаш", а ако још почне да под*ебава, па тачно човеку дође само вилицу да му разбије. А народ код нас доле ни неверује, што је најгора ствар. Све као ма ајде то се ти мучиш, али свима другима је сигурно боље. Qрац боље, гомила њих има што по цео дан само раде ринтају, кад дођу кући, једи и у кревет, сутра опет исто, пет дана у недељи. И то мало што човек као фол уштеди, пун радости дође доле и подели најближој родбини и срећан што је бар колико толико помогао.
Могу да се кладим, да је политичко стање код нас стабилније и да имамо једну праву државу, а не овај протекторат, многи ни у лудилу не би седели по белом светлу, да их други у мали мозак само зато што су странци, поготово западни Европљани имају тај ксенофобни ген и никаога ван свог народа не подносе. Али је фора та што многи кад чују наше вести, још кад се по западним медијима све оцрни, многи кажу ћути овде где си и ради, главно неће живети на ратном поднебљу, а камоли да мораш и ти узети пушку у руке. Таква је та атмосфера у српској дијаспори. А не ретко на млађе имају родитељи велики утицај, поготово ако сви живе под истим кровом, па мало по мало кад неко изрази и жељу да би се хтео вратити Србији, омдах крене талас и родбине и пријатеља да разуверава " па јел' си нормалан, где ће да се враћаш, доле опет рат" па ово па оно бла бла бла... и већ знате како одприлике то већ иде.
Шта хоћу рећи, кратко и јасно, Срби у дијаспори су уствари исти као и они у Србији - имате они родољуба, па оних што ко шта они по свом народу пљују и тако. Али свакодневица је мало другачија, поготово због менталитета народа у коме се налазе, па се не може тек тако паушално рећи е ти млади у дијаспори су сви овакви и овакви. Не није баш ствар тако једноставна. Тако да ипак је боље да се појединци мало и уздрже са својим коментарима, када никад нити су били ван Србије, а камоли да знају како наши ван живе. Поготово оно потцељивање на шему шта има ко из дијаспоре нама у Србији да прича шта да радимо, као да нисмо ми сви Срби, а иза тих речи се веома често крије чиста неоснована љубомора, у неким случајевима и чиста мржња према сопственом народу и дијаспори.
