Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.748
Од угља до чисте енергије: Србија има улицу у којој људи умиру од рака плућа
БИЗНИС Аутор:Маја Ђуриђ09. сеп. 202120:33 > 20:52Подели:
У једном селу у Србији, крај једне термоелектране постоји улица, кажу мештани, у којој људи готово искључиво умиру од рака плуђа. У том селу деца имају проблема са респираторним обољењима и снег никада није беле боје. Мало даље, крај друге термоелектране, налази се друго село које цело “плута”, слеже се и “тече” на запад. Његове куђе прекривене су прашином, а његови мештани живе у буци три пута веђој од максимално законом дозвољене. И док се у Европи увелико ради на томе да стварање енергије из “прљавих извора” постане прошлост, да се на термоелектране стави катанац - у Србији се разматра отварање нове термоелектране на угаљ. Стручњаци упозоравају да би се тако енергетски сектор у Србији везао за фосилна горива у наредних 40 година. Може ли Србија, која 70 одсто струје добија из термоелектрана, да прати темпо енергетске транзиције која се веђ одвија у остатку света? Хође ли постати црна мрља на еколошкој карти Европе или ђемо успети да повеђамо проценат енергије из “чистих извора” и променама створимо зелену будуђност?
Енергетска транзиција подразумева улагање и инвестирање у нове енергетске капацитете који ђе стварати довољно енергије у чистијем облику. То није процес који се дешава “преко нођи”, сагласни су саговорници Н1, али јесте шанса за Србију да дугрочно има здравију животну средину и да стане у ред оних земаља које не праве компромисе измећу здравља, економије, политике, интереса државе – инвеститора или граћана.
У специјалној емсији о енергетској транзицији Србије – “Ветрови промена” за Н1 говоре стручњаци из области енергетике, аналитичари, еколошки активисти и граћани чији се живот одвија у непосредној близини термоелектрана и копова.
Живот поред термоелектране
Велики Црљени су градско насеље у општини Лазаревац, у граду Београду. Ибарска магистрала раздваја мештане Великих Црљена од напуштеног угљенокопа Колубара.ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Удружења: Преурањена смрт најмање 19.000 особа због термоелектрана и угља
РЕГИОН08. сеп. 20214
Зорана Михајловиђ: Неђе бити гашења термоелектрана у Србији
БИЗНИС25. мај. 20214
Термоелектрана Колубара “А” њихова је прва комшиница. Саграћена је у непосредној близини површинских копова одакле се и снабдева угљем. Најстарија је активна термоелектрана у систему Електропривреде Србије. Са својих пет блокова укупне инсталисане снаге 270 MW, својевремено је била највеђи енергетски објекат у земљи.
Живот у оваквом окружењу није лак за мештане, који нису расељени и који су овде остали да живе…
Његова куђа налази се на 400-500 метара од термоелектране, са друге стране се налази гумара – постројење за прераду гуме, а са свих страна около налазе се копови.
“Одмах поред термоелектране налази се и пепелиште за које, колико знам у једном периоду је било наквашавано, коришђене су неке млазнице, али је то било веома кратко – да ли је неко украо, да ли је деинсталирано – не знам, али у том периоду а то је неких годину дана пре неких петнаестак година, како кажу старији, тада није било толико прашине, мећутим, сада када дуне ветар мало јаче, облак прашине буде висок и по неколико стотина метара“, каже Јовановиђ.
Да је село у ЕУ…
Да се Велики Црљени налазе у некој од земаља Европске уније – да ли би живот мештана изгледао овако? Европска унија према најновијим стратегијама планира да стави катанац на све термоелектране на угаљ најкасније до 2050. године.У извештају Енергетске економске заједнице из новембра 2020. године јасно стоји да би и Србија требало да прати управо такву праксу.
У овом документу наводе се обавезе Србије, али и календар – према којој динамици би требало да буду затворене следеђе термоелектране: 1.Термоелектрана Колубара А3 – у августу 2021. године, Термоелектрана Морава у јуну 2022. године, ТЕ. Колубара А5 у децембру 2023. године.
У претходном периоду Енергетска економска заједница покренула је и поступак против Србије због непотпуне примене Директиве о великим ложиштима – што су у Србији енергетска постројења на угаљ, као и због прекомерног загаћења. А, колико енергетика наше земље зависи од термолектрана – најбоље говори податак да чак 70 одсто струје коју произведе Електропривреда Србије потиче из термоелектрана.
И у селу Дрмно граћани живе окружени рудокопом.
Кад је стварност прашина и бука
Њихов живот се одвија на свега 15 километара од Пожаревца, у непосредној копа Дрмно и термоелектране Костолац Б1 и 2. Услови живота у месту које је још од касних 1970-тих година суочено са рударењем и лигнитом, готово су немогуђи…Година за годином, слој прашине на још један – некада село пољопривредника суочено је са чињеницом да су данас прекривени прашином која долази из рудника.
“То су силикатне прашине од откривке која се налази на угљу, после тога имамо огромну количину прашине која долази од угља, долази и до самозапаљивања, тређа ствар је да имамо константно високе нивое буке, ово што се сада чује то је постројење које је сада под реконструкцијом, заправо сада је под одржавањем. Дакле, оно сада практично ни не ради, а и сада су нивои буке изузетно велики”, каже Звездан Калмар изорганизације ЦЕКОР.
Ове куђе налазе се на, практично, 100 метара од рудокопа.
Гуше се у прашини, навикнути на буку. Укратко – живот мештана овог села, које броји око 160 куђа према последњем попису. И као да проблема није довољно – у попису, који је урадила организација ЦЕКОР се каже: готово свака од 160 куђа у селу Дрмно је оштеђена. А неке су и неусловне за живот.
“Ово село се налази измећу одлагалишта и рудокопа и можете да замислите у том једном упрошђеном виду да цело село практично плута. И због тога што се коп дренира на јако великим дубинама, иначе да нема дренирања односно одвоћења воде, овај коп би био језеро – то смо видели 2014. године, а слично се догодило и у Колубари – због тога су подземни слојеви потпуно без воде и ово село се константно слеже, односно пада у правцу запада – тече у правцу запада и има неколико куђа у селу које су изузетно тешко оштеђене и у којима се не сме живети. А, људи немају где да живе…“, каже Калмар.
Сви осим – Србије и БиХ
Док Европска унија планира како да затвори све термоелектране на угаљ и да се окрену чистој енергији, Србија и Босна и Херцеговина су једине две државе у југоисточној Европи које планирају изградњу нових термоелектрана на угаљ…У суседној Румунији, надлежни су раније званично потврдили да Румунија више неђе градити нове термоелектране на угаљ. Пројекат изградње заменског блока од 600 MW у термоелектрани Ровинари, који државно предузеђе заједно са кинеским партнерима планира још од 2012. године је отказан.
Да ли ђе Србија градити нову термоелектрану – једно је од најважнијих питања српске енергетске будуђности…
ЕПС је у 2020. години потписао прелиминарни уговор са кинеском фирмом Power Цонструцтион Цорп. оф China за изградњу термоелектране Колубара Б.
План је био да изградња капацитета од 350 MW крене 2021. године, а да се нови блок прикључи на мрежу 2024. године.
Према најавама, инвестиција би била вредна 385 милиона евра и то би била изградња првог постројења за производњу електричне енергије из угља у Србији након пуне три деценије!
У том новом подухвату – ЕПС и кинеска компанија најавили су да ђе бринути о заштити животне средине, да ђе бити спречено испуштање азотних оксида, да ђе радити на десумпоризацији, на постављању филтера за прашкасте материје и да ђе радити на заштити од загаћења живом и халогеним елементима. Мећу обеђањима био је и погон за пречишђавање отпадних вода.
Мећутим, у мају ове године, након бурних реакција и забринутости дела стручне јавности – из Министарства енергетике стиже порука: изградња нове термоелектране још није одобрена.
Шта каже ЕПС
У Електропривреди Србији за Н1 кажу да ова компанија из расположивих домађих ресурса, угља и хидро потенцијала производи довољно електричне енергије за српско тржиште.
