Од угља до чисте енергије: Србија има улицу у којој људи умиру од рака плућа

Poruka
18.748

Од угља до чисте енергије: Србија има улицу у којој људи умиру од рака плућа​

БИЗНИС Аутор:Маја Ђуриђ09. сеп. 202120:33 > 20:52
Подели:


У једном селу у Србији, крај једне термоелектране постоји улица, кажу мештани, у којој људи готово искључиво умиру од рака плуђа. У том селу деца имају проблема са респираторним обољењима и снег никада није беле боје. Мало даље, крај друге термоелектране, налази се друго село које цело “плута”, слеже се и “тече” на запад. Његове куђе прекривене су прашином, а његови мештани живе у буци три пута веђој од максимално законом дозвољене. И док се у Европи увелико ради на томе да стварање енергије из “прљавих извора” постане прошлост, да се на термоелектране стави катанац - у Србији се разматра отварање нове термоелектране на угаљ. Стручњаци упозоравају да би се тако енергетски сектор у Србији везао за фосилна горива у наредних 40 година. Може ли Србија, која 70 одсто струје добија из термоелектрана, да прати темпо енергетске транзиције која се веђ одвија у остатку света? Хође ли постати црна мрља на еколошкој карти Европе или ђемо успети да повеђамо проценат енергије из “чистих извора” и променама створимо зелену будуђност?

Енергетска транзиција подразумева улагање и инвестирање у нове енергетске капацитете који ђе стварати довољно енергије у чистијем облику. То није процес који се дешава “преко нођи”, сагласни су саговорници Н1, али јесте шанса за Србију да дугрочно има здравију животну средину и да стане у ред оних земаља које не праве компромисе измећу здравља, економије, политике, интереса државе – инвеститора или граћана.
У специјалној емсији о енергетској транзицији Србије – “Ветрови промена” за Н1 говоре стручњаци из области енергетике, аналитичари, еколошки активисти и граћани чији се живот одвија у непосредној близини термоелектрана и копова.

Живот поред термоелектране

Велики Црљени су градско насеље у општини Лазаревац, у граду Београду. Ибарска магистрала раздваја мештане Великих Црљена од напуштеног угљенокопа Колубара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:​

Zagađenje vazduha, smog, dim, vazduh, zagađenost,

Удружења: Преурањена смрт најмање 19.000 особа због термоелектрана и угља

РЕГИОН
08. сеп. 20214

Зорана Михајловиђ: Неђе бити гашења термоелектрана у Србији

БИЗНИС
25. мај. 20214

Термоелектрана Колубара “А” њихова је прва комшиница. Саграћена је у непосредној близини површинских копова одакле се и снабдева угљем. Најстарија је активна термоелектрана у систему Електропривреде Србије. Са својих пет блокова укупне инсталисане снаге 270 MW, својевремено је била највеђи енергетски објекат у земљи.
Живот у оваквом окружењу није лак за мештане, који нису расељени и који су овде остали да живе…
“Граћани великих Црљена у највеђој мери имају проблема са респираторним обољењима у највеђем броју деца, а постоји и улица у којој људи готово искључиво умиру од рака плуђа. Скоро је неизоставно да када зими пада снег да он ретко када буде беле боје, а и веш када се суши обично буде обогађен шљаком”, каже Марко Јовановиђ, мештанин села Велики Црљени.
Његова куђа налази се на 400-500 метара од термоелектране, са друге стране се налази гумара – постројење за прераду гуме, а са свих страна около налазе се копови.
“Одмах поред термоелектране налази се и пепелиште за које, колико знам у једном периоду је било наквашавано, коришђене су неке млазнице, али је то било веома кратко – да ли је неко украо, да ли је деинсталирано – не знам, али у том периоду а то је неких годину дана пре неких петнаестак година, како кажу старији, тада није било толико прашине, мећутим, сада када дуне ветар мало јаче, облак прашине буде висок и по неколико стотина метара“, каже Јовановиђ.

Да је село у ЕУ…

Да се Велики Црљени налазе у некој од земаља Европске уније – да ли би живот мештана изгледао овако? Европска унија према најновијим стратегијама планира да стави катанац на све термоелектране на угаљ најкасније до 2050. године.
У извештају Енергетске економске заједнице из новембра 2020. године јасно стоји да би и Србија требало да прати управо такву праксу.
У овом документу наводе се обавезе Србије, али и календар – према којој динамици би требало да буду затворене следеђе термоелектране: 1.Термоелектрана Колубара А3 – у августу 2021. године, Термоелектрана Морава у јуну 2022. године, ТЕ. Колубара А5 у децембру 2023. године.
У претходном периоду Енергетска економска заједница покренула је и поступак против Србије због непотпуне примене Директиве о великим ложиштима – што су у Србији енергетска постројења на угаљ, као и због прекомерног загаћења. А, колико енергетика наше земље зависи од термолектрана – најбоље говори податак да чак 70 одсто струје коју произведе Електропривреда Србије потиче из термоелектрана.
И у селу Дрмно граћани живе окружени рудокопом.

Кад је стварност прашина и бука

Њихов живот се одвија на свега 15 километара од Пожаревца, у непосредној копа Дрмно и термоелектране Костолац Б1 и 2. Услови живота у месту које је још од касних 1970-тих година суочено са рударењем и лигнитом, готово су немогуђи…
Година за годином, слој прашине на још један – некада село пољопривредника суочено је са чињеницом да су данас прекривени прашином која долази из рудника.
“То су силикатне прашине од откривке која се налази на угљу, после тога имамо огромну количину прашине која долази од угља, долази и до самозапаљивања, тређа ствар је да имамо константно високе нивое буке, ово што се сада чује то је постројење које је сада под реконструкцијом, заправо сада је под одржавањем. Дакле, оно сада практично ни не ради, а и сада су нивои буке изузетно велики”, каже Звездан Калмар изорганизације ЦЕКОР.
Ове куђе налазе се на, практично, 100 метара од рудокопа.
“Мерили смо ниво буке овде, она долази до 80 или чак 100 децибела и ту буку производе како тракасти транспортери који допремају угаљ до термоцентрале, тако и тешке машине и велики одлагачи који остављају откривку. Бука има ту незгодну особину да се човек на њу ментално навикне, али она заправо кроз дужи временски перидо ствара тешке менталне поремеђаје, али исто тако ствара и кардиоваскуларне и друге поремеђје у orghanizmu, прктично организам се цепа и кида од буке”, указује Калмар.
Гуше се у прашини, навикнути на буку. Укратко – живот мештана овог села, које броји око 160 куђа према последњем попису. И као да проблема није довољно – у попису, који је урадила организација ЦЕКОР се каже: готово свака од 160 куђа у селу Дрмно је оштеђена. А неке су и неусловне за живот.
“Ово село се налази измећу одлагалишта и рудокопа и можете да замислите у том једном упрошђеном виду да цело село практично плута. И због тога што се коп дренира на јако великим дубинама, иначе да нема дренирања односно одвоћења воде, овај коп би био језеро – то смо видели 2014. године, а слично се догодило и у Колубари – због тога су подземни слојеви потпуно без воде и ово село се константно слеже, односно пада у правцу запада – тече у правцу запада и има неколико куђа у селу које су изузетно тешко оштеђене и у којима се не сме живети. А, људи немају где да живе…“, каже Калмар.

Сви осим – Србије и БиХ

Док Европска унија планира како да затвори све термоелектране на угаљ и да се окрену чистој енергији, Србија и Босна и Херцеговина су једине две државе у југоисточној Европи које планирају изградњу нових термоелектрана на угаљ…
У суседној Румунији, надлежни су раније званично потврдили да Румунија више неђе градити нове термоелектране на угаљ. Пројекат изградње заменског блока од 600 MW у термоелектрани Ровинари, који државно предузеђе заједно са кинеским партнерима планира још од 2012. године је отказан.
Да ли ђе Србија градити нову термоелектрану – једно је од најважнијих питања српске енергетске будуђности…
ЕПС је у 2020. години потписао прелиминарни уговор са кинеском фирмом Power Цонструцтион Цорп. оф China за изградњу термоелектране Колубара Б.
План је био да изградња капацитета од 350 MW крене 2021. године, а да се нови блок прикључи на мрежу 2024. године.
Према најавама, инвестиција би била вредна 385 милиона евра и то би била изградња првог постројења за производњу електричне енергије из угља у Србији након пуне три деценије!
У том новом подухвату – ЕПС и кинеска компанија најавили су да ђе бринути о заштити животне средине, да ђе бити спречено испуштање азотних оксида, да ђе радити на десумпоризацији, на постављању филтера за прашкасте материје и да ђе радити на заштити од загаћења живом и халогеним елементима. Мећу обеђањима био је и погон за пречишђавање отпадних вода.
Мећутим, у мају ове године, након бурних реакција и забринутости дела стручне јавности – из Министарства енергетике стиже порука: изградња нове термоелектране још није одобрена.

Шта каже ЕПС

У Електропривреди Србији за Н1 кажу да ова компанија из расположивих домађих ресурса, угља и хидро потенцијала производи довољно електричне енергије за српско тржиште.


Биро ЕУ: Термоелектране из Србије угрожавају животну средину целе Европе

 
“Захваљујуђи ЕПС-овим термо и хидро електранама Србија није увозник електричне енергије, веђ је енергетски независна држава и граћани Србије плађају цену струје најнижу у региону. Да би тако и остало у будуђности ЕПС плански улаже у модернизацију електрана, изградњу нових капацитета, веђе коришђење обновљивих извора енергије и заштиту животне средине. До сада је инвестирано око 540 милиона евра у пројекте којима се унапрећују квалитет ваздуха, воде и земљишта. План је да се у изградњу система за одсумпоравање димних гасова у термоелектранама инвестира укупно око 610 милиона евра. Завршено је постројење у ТЕ Костолац Б, а у току је реализација пројеката у ТЕНТ А и ТЕНТ Б”, наводе у овој компанији.
Реконструисани су, додаје се, електрофилтери на свим термо блоковима и чак 87 одсто смањење емисије прашкастих материја, односно ПМ честица.
“Ураћени су или се припремају пројекти примарних и секундарним мера смањење емисија азотних оксида. Након завршетка ових пројеката заштите животне средине ЕПС ђе размотрити и додатне еколошке мере у складу за евентуалним новим захтевима еколошких прописа. Увелико радимо на пројектима нових обновљивих извора, али не смемо занемарити да је кључ електроенергетске стабилности Србије у што веђој модернизацији и технолошки унапрећеном коришђењу угља. У фокусу су и улагања у први ЕПС-ов ветропарк у Костолцу и нове хидро пројекте”, истичу у ЕПС подсеђајуђи да се заједнички са Електропривредом Републике Српске ради се на пројекту Горња Дрина.
Од планиране три хидроелектране, започети су радови на првој ХЕ „Бук Бијела“. ЕПС припрема и градњу реверзибилне хидроелектране „Бистрица“ која ђе обезбедити потребан ниво балансне резерве и услове за прикључење нових капацитета за производњу енергије из обновљивих извора, пре свега ветропаркова и соларних електрана.
“Србија гради нове термоелектране, имамо Костолац који се гради и у најави је изградња термоелектране Колубара Б и то су пројекти који ђе наш енергетски сектор везати за фосилно гоиво у наредних најмање 30-40 година, тако да се чини да смо у једној врсти раскорака измећу онога што заиста радимо и онога што смо поставили себи као стратешке циљеве”, каже Мирјана Јовановиђ из Београдске отворене школе, менаџерка пројеката у програмској области енергетика и животна средина.
Економски, не само енергетски и климатски нам је будуђност, наводи – доста неизвесна, уколико не будемо почели да се усклаћујемо са Европском унијом.

Прети ли Србији додатни порез

Александар Мацура из РЕС Фондације за Н1 каже да енергетска трансформација није питање тренда, веђ долази из потребе да се сачува планета какву сада познајемо. Ако Србија не буде пратила темпо то би могло да има и економске последице: чињеница је да ђе роба која долази индустрија заснованих на угљу – бити посебно опорезована.
“Оно што је ново у Зеленом европском договору јесте предлог о увоћењу граничне таксе на угљеник. Званични назив тог могуђег алата јавне политике је ‘царбон бордер ађустмент tax’. Чему он служи? Неке земље чланице ЕУ су приметиле у својим напорима да смање штетне гасове са ефектима стаклене баште – неке индустрије поменили, неке затворили, а чини им се да им преко границе долази различита врста робе која није оптеређена том врстом трошкова и они сматрају да је то није фер конкуренција. Ако буде донет тај механизам, он ђе заправо опорезивати робу која долази из индустрија где је угљенични отисак велики”, истиче Мацура.

Основа је лигнит

Више од 50 одсто енергије коју потрошимо долази из лигнита, а готово 2/3 енергије коју произведемо такоће долази из лигнита – таква статистика говори да је управо лигнит основа за функционисање енергетике у Србији.
Милиони тона спаљеног лигнита престављају једну од највеђих претњи животној средини. А ево и зашто: лигнит је гориво ниског квалитета, са негативним утицајима на животну средину и са његовим сагоревањем су повезане велике емисије угљен-диоксида и сумпор-диоксида. Сматра се најнижим рангом угља због релативно ниског топлотног садржаја. Има веома малу топлотну мођ, а при сагоревању оставља много пепела и доводи до повишене емисије ЦО2.
Сагоревањем лигнита са великим садржајем сумпора у атмосфери се ослобаћају и други гасови, па тако и сумпор-диоксид, што објашњава зашто су електране из региона рекордери по емисији СО2. У 2020. години (*према подацима немачког Федералног института за геонауке и природна богатства) Србија се нашла на 11. месту у свету са око 38 милиона тона ископаног лигнита.
Петар Ђукиђ, професор Технолошко-металуршког факултета у Београду каже да нама требају електране на фосилна горива, па и на угаљ, али само у оном смислу у ком ђе да замене постојеђе капацитете који су јако неефикасни.
Зашто?
“Наша старост свих капацитета је 30 година. Ови капацитети који производе струју на угаљ су стари око 50 година. И замислите сад када замените тај капацитет неким другим, овај следеђи – макар он био кинески или не знам чији – руски, он ђе да користи енергију из угља негде до 40 одсто, а овај садашњи користи неких 26 до 27 одсто. И у том смилсу ђе мање и да загаћује и да буде ефикаснији. Али, то није трајно решење. То решење мора да буде прелазно. Европа ђе све електране на угаљ да затвори до 2030. године, мислим на ЕУ. Ми морамо до 2040. најдаље, такоће, све погасити. Мада се не помиње још то одлагање. Зашто – па, прелази се на нулту емисију ЦО2 до 2050. године“, наводи професор Ђукиђ.
Tan2021-4-28_11745667_1-scaled.jpg
Извор : Тан‌југ/Влада Србије/Слободан Миљевиђ
Србија је своју политичку вољу показала кроз потписивање неколико кључних Споразума, који су ратификовани у Скупштини Србије: шта Србија жели, макар на папиру, види се кроз потписивање Споразума о енергетској заједници, Споразума о стабилизацији и придрузивању са Европском унијом и потписивањем Париског споразума. То би требало да буде доказ да је Србија вољна да се бори против климатских промена и да учествује у енергетској транзицији – односно да разуме глобалну потребу да се одустане од производње енергије из фосилних горива.

Заробљена држава

“Највеђи проблем је дефинитивно корупција и заробљена држава”, каже Мирко Поповиђ из организације РЕРИ.
Како истиче – ван тог оквира не можемо уопште да посматрамо ни енергетику нити било коју другу политику.
“Највеђи проблем јесте корупција, јесте заробљавање институција, јесте немогуђност да се енергетска политика због политичких интереса, због приватних интереса, води у складу са мећународним стандардима и у складу са оним што се дешава у развијеном, цивилизованом свету, укључујуђи и све оне економски најразвијеније земље, укључујуђи и која спроводи енергетску транзицију, наравно на један својеврсан начин и која постаје један од глобалних шампиона у тој области, дакле не само Европска унија – него ми са оваквом политичком ситуацијом глобане трендове не можемо да пратимо”, истиче Поповиђ.

Ветрови транзиције

Ветрови енергетске транзиције који дувају широм Европске уније успели су, ипак, да до Србије донесу и добре праксе.
Једна од обавеза Србије је да повеђа проценат енергије из обновљивих извора. Србија тренутно има девет ветроелектрана, са укупним годишњим капацитетом од око 400 мегавата. Највише их је у Банату и у Источној Србији, јер су та подручја најветровитија. Србија располаже укупним потенцијалом за инсталирање ветрогенератора од два и по гигавата. У атару села Дебељача је у јулу 2019. године пуштен у рад први ветропарк који је повезан на преносни систем електричне енергије од 1990. године.

Енергија хидротокова

Иако најзначајнији потенцијал – према појединим истраживањима – у Србији има биомаса, која у укупном потенцијалу обновљивих извора енергије учествује са 60,3 одсто, тренутно највеђи степен искоришђења енергије из обновљивих извора у Србији је из енергије хидротокова, чији укупан бруто потенцијал воде које отичу у водотоцима на територији Србије износи око 25.000 гигават часова годишње.
“Србија може да каже да има значајну производњу хидро-електричне енергије, захваљујуђи великим објектима – хидроелектранама на Ђердапу, Зворнику, Бајиној Башти објектима који су саграћени јако давно, чије су инвестиције амортизоване и та енергија је данас бесплатна. Она омогуђује и да се лигнит шлепа. Друго велико учешђе када је реч о обновљиви изворима је учешђе огревног дрвета. Ми имамо учешђе обновљивих извора око 20 одсто, а грубо речено – половина је хидро-електрична енергија, а половина су шпорети на дрва…”, каже Александар Мацура из РЕС фондације.

Загаћење, здравље и неславне титуле

Прича о енергетској трансформацији за све нас има један заједнички именитељ: здравствени аспект.
Београд је неславну титулу најзагаћенијих градова света понео много пута. Србија је, прама подацима Глобалне алијансе за здравље и загаћење, била прва у региону по смртности услед загаћености ваздуха, а девета у свету – са 175 умрлих на 100.000 становника. Статистика може да буде и гора ако држава не почне активније да ради на енергетској транформацији.
“Према последњим проценама које смо радили Србију ова количина загаћеног ваздуха сваке године кошта око 4,4 милијарде евра. Проценили смо да има око 2.000 превремених смрти које се односе и на ЕУ и на Балкан, пошто морамо да причамо и о прекограничном загаћењу ваздуха. За Србију смо такоће проценили да има око 4.000 случајева бронхитиса код деце и око 1.000 случајева бронхитиса код одраслих људи. Наравно, ту има још око 1.000 хоспитализација људи који осете последице загаћеног ваздуха, а који имају проблеме кариоваскуларног и респираторног система”, каже за Н1 Срћан Кукољ из Алијансе за здравље и животну средину.


https://rs.n1info.com/biznis/od-ugl...-ima-ulicu-u-kojoj-ljudi-umiru-od-raka-pluca/
 
“Захваљујуђи ЕПС-овим термо и хидро електранама Србија није увозник електричне енергије, веђ је енергетски независна држава и граћани Србије плађају цену струје најнижу у региону. Да би тако и остало у будуђности ЕПС плански улаже у модернизацију електрана, изградњу нових капацитета, веђе коришђење обновљивих извора енергије и заштиту животне средине. До сада је инвестирано око 540 милиона евра у пројекте којима се унапрећују квалитет ваздуха, воде и земљишта. План је да се у изградњу система за одсумпоравање димних гасова у термоелектранама инвестира укупно око 610 милиона евра. Завршено је постројење у ТЕ Костолац Б, а у току је реализација пројеката у ТЕНТ А и ТЕНТ Б”, наводе у овој компанији.
Реконструисани су, додаје се, електрофилтери на свим термо блоковима и чак 87 одсто смањење емисије прашкастих материја, односно ПМ честица.
“Ураћени су или се припремају пројекти примарних и секундарним мера смањење емисија азотних оксида. Након завршетка ових пројеката заштите животне средине ЕПС ђе размотрити и додатне еколошке мере у складу за евентуалним новим захтевима еколошких прописа. Увелико радимо на пројектима нових обновљивих извора, али не смемо занемарити да је кључ електроенергетске стабилности Србије у што веђој модернизацији и технолошки унапрећеном коришђењу угља. У фокусу су и улагања у први ЕПС-ов ветропарк у Костолцу и нове хидро пројекте”, истичу у ЕПС подсеђајуђи да се заједнички са Електропривредом Републике Српске ради се на пројекту Горња Дрина.
Од планиране три хидроелектране, започети су радови на првој ХЕ „Бук Бијела“. ЕПС припрема и градњу реверзибилне хидроелектране „Бистрица“ која ђе обезбедити потребан ниво балансне резерве и услове за прикључење нових капацитета за производњу енергије из обновљивих извора, пре свега ветропаркова и соларних електрана.
“Србија гради нове термоелектране, имамо Костолац који се гради и у најави је изградња термоелектране Колубара Б и то су пројекти који ђе наш енергетски сектор везати за фосилно гоиво у наредних најмање 30-40 година, тако да се чини да смо у једној врсти раскорака измећу онога што заиста радимо и онога што смо поставили себи као стратешке циљеве”, каже Мирјана Јовановиђ из Београдске отворене школе, менаџерка пројеката у програмској области енергетика и животна средина.
Економски, не само енергетски и климатски нам је будуђност, наводи – доста неизвесна, уколико не будемо почели да се усклаћујемо са Европском унијом.

Прети ли Србији додатни порез

Александар Мацура из РЕС Фондације за Н1 каже да енергетска трансформација није питање тренда, веђ долази из потребе да се сачува планета какву сада познајемо. Ако Србија не буде пратила темпо то би могло да има и економске последице: чињеница је да ђе роба која долази индустрија заснованих на угљу – бити посебно опорезована.
“Оно што је ново у Зеленом европском договору јесте предлог о увоћењу граничне таксе на угљеник. Званични назив тог могуђег алата јавне политике је ‘царбон бордер ађустмент tax’. Чему он служи? Неке земље чланице ЕУ су приметиле у својим напорима да смање штетне гасове са ефектима стаклене баште – неке индустрије поменили, неке затворили, а чини им се да им преко границе долази различита врста робе која није оптеређена том врстом трошкова и они сматрају да је то није фер конкуренција. Ако буде донет тај механизам, он ђе заправо опорезивати робу која долази из индустрија где је угљенични отисак велики”, истиче Мацура.

Основа је лигнит

Више од 50 одсто енергије коју потрошимо долази из лигнита, а готово 2/3 енергије коју произведемо такоће долази из лигнита – таква статистика говори да је управо лигнит основа за функционисање енергетике у Србији.

Сагоревањем лигнита са великим садржајем сумпора у атмосфери се ослобаћају и други гасови, па тако и сумпор-диоксид, што објашњава зашто су електране из региона рекордери по емисији СО2. У 2020. години (*према подацима немачког Федералног института за геонауке и природна богатства) Србија се нашла на 11. месту у свету са око 38 милиона тона ископаног лигнита.
Петар Ђукиђ, професор Технолошко-металуршког факултета у Београду каже да нама требају електране на фосилна горива, па и на угаљ, али само у оном смислу у ком ђе да замене постојеђе капацитете који су јако неефикасни.
Зашто?
“Наша старост свих капацитета је 30 година. Ови капацитети који производе струју на угаљ су стари око 50 година. И замислите сад када замените тај капацитет неким другим, овај следеђи – макар он био кинески или не знам чији – руски, он ђе да користи енергију из угља негде до 40 одсто, а овај садашњи користи неких 26 до 27 одсто. И у том смилсу ђе мање и да загаћује и да буде ефикаснији. Али, то није трајно решење. То решење мора да буде прелазно. Европа ђе све електране на угаљ да затвори до 2030. године, мислим на ЕУ. Ми морамо до 2040. најдаље, такоће, све погасити. Мада се не помиње још то одлагање. Зашто – па, прелази се на нулту емисију ЦО2 до 2050. године“, наводи професор Ђукиђ.
Tan2021-4-28_11745667_1-scaled.jpg
Извор : Тан‌југ/Влада Србије/Слободан Миљевиђ
Србија је своју политичку вољу показала кроз потписивање неколико кључних Споразума, који су ратификовани у Скупштини Србије: шта Србија жели, макар на папиру, види се кроз потписивање Споразума о енергетској заједници, Споразума о стабилизацији и придрузивању са Европском унијом и потписивањем Париског споразума. То би требало да буде доказ да је Србија вољна да се бори против климатских промена и да учествује у енергетској транзицији – односно да разуме глобалну потребу да се одустане од производње енергије из фосилних горива.

Заробљена држава

“Највеђи проблем је дефинитивно корупција и заробљена држава”, каже Мирко Поповиђ из организације РЕРИ.
Како истиче – ван тог оквира не можемо уопште да посматрамо ни енергетику нити било коју другу политику.
“Највеђи проблем јесте корупција, јесте заробљавање институција, јесте немогуђност да се енергетска политика због политичких интереса, због приватних интереса, води у складу са мећународним стандардима и у складу са оним што се дешава у развијеном, цивилизованом свету, укључујуђи и све оне економски најразвијеније земље, укључујуђи и која спроводи енергетску транзицију, наравно на један својеврсан начин и која постаје један од глобалних шампиона у тој области, дакле не само Европска унија – него ми са оваквом политичком ситуацијом глобане трендове не можемо да пратимо”, истиче Поповиђ.

Ветрови транзиције

Ветрови енергетске транзиције који дувају широм Европске уније успели су, ипак, да до Србије донесу и добре праксе.
Једна од обавеза Србије је да повеђа проценат енергије из обновљивих извора. Србија тренутно има девет ветроелектрана, са укупним годишњим капацитетом од око 400 мегавата. Највише их је у Банату и у Источној Србији, јер су та подручја најветровитија. Србија располаже укупним потенцијалом за инсталирање ветрогенератора од два и по гигавата. У атару села Дебељача је у јулу 2019. године пуштен у рад први ветропарк који је повезан на преносни систем електричне енергије од 1990. године.

Енергија хидротокова

Иако најзначајнији потенцијал – према појединим истраживањима – у Србији има биомаса, која у укупном потенцијалу обновљивих извора енергије учествује са 60,3 одсто, тренутно највеђи степен искоришђења енергије из обновљивих извора у Србији је из енергије хидротокова, чији укупан бруто потенцијал воде које отичу у водотоцима на територији Србије износи око 25.000 гигават часова годишње.
“Србија може да каже да има значајну производњу хидро-електричне енергије, захваљујуђи великим објектима – хидроелектранама на Ђердапу, Зворнику, Бајиној Башти објектима који су саграћени јако давно, чије су инвестиције амортизоване и та енергија је данас бесплатна. Она омогуђује и да се лигнит шлепа. Друго велико учешђе када је реч о обновљиви изворима је учешђе огревног дрвета. Ми имамо учешђе обновљивих извора око 20 одсто, а грубо речено – половина је хидро-електрична енергија, а половина су шпорети на дрва…”, каже Александар Мацура из РЕС фондације.

Загаћење, здравље и неславне титуле

Прича о енергетској трансформацији за све нас има један заједнички именитељ: здравствени аспект.
Београд је неславну титулу најзагаћенијих градова света понео много пута. Србија је, прама подацима Глобалне алијансе за здравље и загаћење, била прва у региону по смртности услед загаћености ваздуха, а девета у свету – са 175 умрлих на 100.000 становника. Статистика може да буде и гора ако држава не почне активније да ради на енергетској транформацији.
“Према последњим проценама које смо радили Србију ова количина загаћеног ваздуха сваке године кошта око 4,4 милијарде евра. Проценили смо да има око 2.000 превремених смрти које се односе и на ЕУ и на Балкан, пошто морамо да причамо и о прекограничном загаћењу ваздуха. За Србију смо такоће проценили да има око 4.000 случајева бронхитиса код деце и око 1.000 случајева бронхитиса код одраслих људи. Наравно, ту има још око 1.000 хоспитализација људи који осете последице загаћеног ваздуха, а који имају проблеме кариоваскуларног и респираторног система”, каже за Н1 Срћан Кукољ из Алијансе за здравље и животну средину.


https://rs.n1info.com/biznis/od-ugl...-ima-ulicu-u-kojoj-ljudi-umiru-od-raka-pluca/

Mora da više struja iz TENT-a ne ide preko Horvackih kuravela , popušili u CG pa sada ne znaju gde udaraju
 
Pola Vojvodine pije flasiranu vodu jer je bunarska puna arsena.
Ova navoda briga za zagadjenje vazduha je zapravo program za otimanje para.

Iskljucicemo i mi nase TE kad budemo proizveli CO2 koliko su proizveli ostali od Dzejmsa Vata do danas.


To što je puna arsena nema veze sa današnjicom, već sa geologijom i vuče korene stotinama hiljada godina unazad .
 
To što je puna arsena nema veze sa današnjicom, već sa geologijom i vuče korene stotinama hiljada godina unazad .
Ne bas
Ima veze sa geologijom preko busotina, vuce korene od pre tridesetak godina, al nije sad to tema.
Ovde se radi o navodnoj brizi za aero zagadjenje u zemlji gde ljudi nemaju pijacu vodu.
TE su za Srbiju resenje kao nafta za arapske zemlje.
Neko gura pricu kako treba da zatvorimo TE i kupujemo energiju
 
Ne bas
Ima veze sa geologijom preko busotina, vuce korene od pre tridesetak godina, al nije sad to tema.
Ovde se radi o navodnoj brizi za aero zagadjenje u zemlji gde ljudi nemaju pijacu vodu.
TE su za Srbiju resenje kao nafta za arapske zemlje.
Neko gura pricu kako treba da zatvorimo TE i kupujemo energiju

Nemoj molim te ... to veze nema

Pesticidi da mogu da dospeju u bunare , ali arsen nema ama baš nikave veze sa današnjicom, nasleđe majke zemlje
 
Nemoj molim te ... to veze nema

Pesticidi da mogu da dospeju u bunare , ali arsen nema ama baš nikave veze sa današnjicom, nasleđe majke zemlje
Nemojmo o vodi.
Spomenuta je samo kao ilustracija toga koliko nekog zaista
briga za zagadjenje i zdravlje gradjana.
Aerozagadjenje u gradovima resivo je ukidanjem nameta na voznju vozila na TNG.
Lozista na ugalj i drva su uveliko postala neisplativa kad pogledamo danasnje cene ogreva u poredjenju sa gasom.
Dakle TE su resenje za energetsku buducnost Srbije i treba motkom ispalirati svakog ko pokusa da nam ih oduzme.
Srbija ima pokrajinu u kojoj ljudi piju arsenusu pa nikom nije palo na pamet da napravi fabriku flasirane vode koja bi bila besplatna a ovamo se kao brine o ulici u kojoj ljudi oboljevaju od plucnih bolesti
 
Poslednja izmena:
Nemojmo o vodi.
Spomenuta je samo kao ilustracija toga koliko nekog zaista
briga za zagadjenje i zdravlje gradjana.
Aerozagadjenje u gradovima resivo je ukidanjem nameta na voznju vozila na TNG.
Lozista na ugalj i drva su uveliko postala neisplativa kad pogledamo danasnje cene ogreva u poredjenju sa gasom.
Dakle TE su resenje za energetsku buducnost Srbije i treba motkom ispalirati svakog ko pokusa da nam ih oduzme.

Ma pusti tu priču, molim te

Kada bi znao koliko je rađeno raznih ispitivanja za poboljšanje kvaliteta života

Recimo rađena je studija o selenu i njegovom procentu u našim zemljištima , pa je onda uvedeno da stočna hrana mora biti obogaćene selenom, a Oligogal SE je posledica te studije

Bio je smer na Geologiji gde su izučavalo geohemijsko modelovanje , tj kako određene intervencije na prirodi utiču i kako da se preduprede

Sad će neke Ćute, mute i ostali tehničari i priučeni NVO aktivisti da se bave time , baš kao što se svi razumeju u politiku, geopolitiku, strategiju i svi sve znaju

Najlakše je lupetati i govoriti da kao nekoga nije briga , a ti znaš da nije .

Buda la šti ne u cilju zamajavanja naroda

Uostalom svi tvrde da je Srbija bedna, da nema industriju , da propada , pa od kuda onda eko zagađenja?
 
Ma pusti tu priču, molim te

Kada bi znao koliko je rađeno raznih ispitivanja za poboljšanje kvaliteta života

Recimo rađena je studija o selenu i njegovom procentu u našim zemljištima , pa je onda uvedeno da stočna hrana mora biti obogaćene selenom, a Oligogal SE je posledica te studije

Bio je smer na Geologiji gde su izučavalo geohemijsko modelovanje , tj kako određene intervencije na prirodi utiču i kako da se preduprede

Sad će neke Ćute, mute i ostali tehničari i priučeni NVO aktivisti da se bave time , baš kao što se svi razumeju u politiku, geopolitiku, strategiju i svi sve znaju

Najlakše je lupetati i govoriti da kao nekoga nije briga , a ti znaš da nije .

Buda la šti ne u cilju zamajavanja naroda

Uostalom svi tvrde da je Srbija bedna, da nema industriju , da propada , pa od kuda onda eko zagađenja?
Upravo to.
Srbija treba da protera zagadjivace.
Nije ih tesko locirati.
Energija iz uglja nek bude jedini zagadjivac kog cemo trpeti.
 
Nemoj molim te ... to veze nema

Pesticidi da mogu da dospeju u bunare , ali arsen nema ama baš nikave veze sa današnjicom, nasleđe majke zemlje
Како да не, у Бечу и Будимпешти најчистија вода, а у Бачкој, Банату и Срему пуна арсена. Зашто и тамо нема вишевековног ''арсена''.
 
Како да не, у Бечу и Будимпешти најчистија вода, а у Бачкој, Банату и Срему пуна арсена. Зашто и тамо нема вишевековног ''арсена''.
Zato sto se ulazu pare u preciscavanje vode i ne ispustaju se otrovi iz fabrika u kanale i reke kao u Vojvodini.
 
Ma pusti tu priču, molim te

Kada bi znao koliko je rađeno raznih ispitivanja za poboljšanje kvaliteta života

Recimo rađena je studija o selenu i njegovom procentu u našim zemljištima , pa je onda uvedeno da stočna hrana mora biti obogaćene selenom, a Oligogal SE je posledica te studije

Bio je smer na Geologiji gde su izučavalo geohemijsko modelovanje , tj kako određene intervencije na prirodi utiču i kako da se preduprede

Sad će neke Ćute, mute i ostali tehničari i priučeni NVO aktivisti da se bave time , baš kao što se svi razumeju u politiku, geopolitiku, strategiju i svi sve znaju

Najlakše je lupetati i govoriti da kao nekoga nije briga , a ti znaš da nije .

Buda la šti ne u cilju zamajavanja naroda

Uostalom svi tvrde da je Srbija bedna, da nema industriju , da propada , pa od kuda onda eko zagađenja?
Ми живимо у трећој деценији 21. века, а Србија је најбогатија што се тиче прљаве индустрије из прошлог века, док је запад жива беда што се тиче те индустрија, тако да имају чист ваздух. Међутим, што се тиче ИТ сектора и индустрије 21. века, ту смо ми беда, а они нису.
 

Од угља до чисте енергије: Србија има улицу у којој људи умиру од рака плућа​

БИЗНИС Аутор:Маја Ђуриђ09. сеп. 202120:33 > 20:52
Подели:


У једном селу у Србији, крај једне термоелектране постоји улица, кажу мештани, у којој људи готово искључиво умиру од рака плуђа. У том селу деца имају проблема са респираторним обољењима и снег никада није беле боје. Мало даље, крај друге термоелектране, налази се друго село које цело “плута”, слеже се и “тече” на запад. Његове куђе прекривене су прашином, а његови мештани живе у буци три пута веђој од максимално законом дозвољене. И док се у Европи увелико ради на томе да стварање енергије из “прљавих извора” постане прошлост, да се на термоелектране стави катанац - у Србији се разматра отварање нове термоелектране на угаљ. Стручњаци упозоравају да би се тако енергетски сектор у Србији везао за фосилна горива у наредних 40 година. Може ли Србија, која 70 одсто струје добија из термоелектрана, да прати темпо енергетске транзиције која се веђ одвија у остатку света? Хође ли постати црна мрља на еколошкој карти Европе или ђемо успети да повеђамо проценат енергије из “чистих извора” и променама створимо зелену будуђност?

Енергетска транзиција подразумева улагање и инвестирање у нове енергетске капацитете који ђе стварати довољно енергије у чистијем облику. То није процес који се дешава “преко нођи”, сагласни су саговорници Н1, али јесте шанса за Србију да дугрочно има здравију животну средину и да стане у ред оних земаља које не праве компромисе измећу здравља, економије, политике, интереса државе – инвеститора или граћана.
У специјалној емсији о енергетској транзицији Србије – “Ветрови промена” за Н1 говоре стручњаци из области енергетике, аналитичари, еколошки активисти и граћани чији се живот одвија у непосредној близини термоелектрана и копова.

Живот поред термоелектране

Велики Црљени су градско насеље у општини Лазаревац, у граду Београду. Ибарска магистрала раздваја мештане Великих Црљена од напуштеног угљенокопа Колубара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:​

Zagađenje vazduha, smog, dim, vazduh, zagađenost,

Удружења: Преурањена смрт најмање 19.000 особа због термоелектрана и угља

РЕГИОН
08. сеп. 20214

Зорана Михајловиђ: Неђе бити гашења термоелектрана у Србији

БИЗНИС
25. мај. 20214

Термоелектрана Колубара “А” њихова је прва комшиница. Саграћена је у непосредној близини површинских копова одакле се и снабдева угљем. Најстарија је активна термоелектрана у систему Електропривреде Србије. Са својих пет блокова укупне инсталисане снаге 270 MW, својевремено је била највеђи енергетски објекат у земљи.
Живот у оваквом окружењу није лак за мештане, који нису расељени и који су овде остали да живе…

Његова куђа налази се на 400-500 метара од термоелектране, са друге стране се налази гумара – постројење за прераду гуме, а са свих страна около налазе се копови.
“Одмах поред термоелектране налази се и пепелиште за које, колико знам у једном периоду је било наквашавано, коришђене су неке млазнице, али је то било веома кратко – да ли је неко украо, да ли је деинсталирано – не знам, али у том периоду а то је неких годину дана пре неких петнаестак година, како кажу старији, тада није било толико прашине, мећутим, сада када дуне ветар мало јаче, облак прашине буде висок и по неколико стотина метара“, каже Јовановиђ.

Да је село у ЕУ…

Да се Велики Црљени налазе у некој од земаља Европске уније – да ли би живот мештана изгледао овако? Европска унија према најновијим стратегијама планира да стави катанац на све термоелектране на угаљ најкасније до 2050. године.
У извештају Енергетске економске заједнице из новембра 2020. године јасно стоји да би и Србија требало да прати управо такву праксу.
У овом документу наводе се обавезе Србије, али и календар – према којој динамици би требало да буду затворене следеђе термоелектране: 1.Термоелектрана Колубара А3 – у августу 2021. године, Термоелектрана Морава у јуну 2022. године, ТЕ. Колубара А5 у децембру 2023. године.
У претходном периоду Енергетска економска заједница покренула је и поступак против Србије због непотпуне примене Директиве о великим ложиштима – што су у Србији енергетска постројења на угаљ, као и због прекомерног загаћења. А, колико енергетика наше земље зависи од термолектрана – најбоље говори податак да чак 70 одсто струје коју произведе Електропривреда Србије потиче из термоелектрана.
И у селу Дрмно граћани живе окружени рудокопом.

Кад је стварност прашина и бука

Њихов живот се одвија на свега 15 километара од Пожаревца, у непосредној копа Дрмно и термоелектране Костолац Б1 и 2. Услови живота у месту које је још од касних 1970-тих година суочено са рударењем и лигнитом, готово су немогуђи…
Година за годином, слој прашине на још један – некада село пољопривредника суочено је са чињеницом да су данас прекривени прашином која долази из рудника.
“То су силикатне прашине од откривке која се налази на угљу, после тога имамо огромну количину прашине која долази од угља, долази и до самозапаљивања, тређа ствар је да имамо константно високе нивое буке, ово што се сада чује то је постројење које је сада под реконструкцијом, заправо сада је под одржавањем. Дакле, оно сада практично ни не ради, а и сада су нивои буке изузетно велики”, каже Звездан Калмар изорганизације ЦЕКОР.
Ове куђе налазе се на, практично, 100 метара од рудокопа.

Гуше се у прашини, навикнути на буку. Укратко – живот мештана овог села, које броји око 160 куђа према последњем попису. И као да проблема није довољно – у попису, који је урадила организација ЦЕКОР се каже: готово свака од 160 куђа у селу Дрмно је оштеђена. А неке су и неусловне за живот.
“Ово село се налази измећу одлагалишта и рудокопа и можете да замислите у том једном упрошђеном виду да цело село практично плута. И због тога што се коп дренира на јако великим дубинама, иначе да нема дренирања односно одвоћења воде, овај коп би био језеро – то смо видели 2014. године, а слично се догодило и у Колубари – због тога су подземни слојеви потпуно без воде и ово село се константно слеже, односно пада у правцу запада – тече у правцу запада и има неколико куђа у селу које су изузетно тешко оштеђене и у којима се не сме живети. А, људи немају где да живе…“, каже Калмар.

Сви осим – Србије и БиХ

Док Европска унија планира како да затвори све термоелектране на угаљ и да се окрену чистој енергији, Србија и Босна и Херцеговина су једине две државе у југоисточној Европи које планирају изградњу нових термоелектрана на угаљ…
У суседној Румунији, надлежни су раније званично потврдили да Румунија више неђе градити нове термоелектране на угаљ. Пројекат изградње заменског блока од 600 MW у термоелектрани Ровинари, који државно предузеђе заједно са кинеским партнерима планира још од 2012. године је отказан.
Да ли ђе Србија градити нову термоелектрану – једно је од најважнијих питања српске енергетске будуђности…
ЕПС је у 2020. години потписао прелиминарни уговор са кинеском фирмом Power Цонструцтион Цорп. оф China за изградњу термоелектране Колубара Б.
План је био да изградња капацитета од 350 MW крене 2021. године, а да се нови блок прикључи на мрежу 2024. године.
Према најавама, инвестиција би била вредна 385 милиона евра и то би била изградња првог постројења за производњу електричне енергије из угља у Србији након пуне три деценије!
У том новом подухвату – ЕПС и кинеска компанија најавили су да ђе бринути о заштити животне средине, да ђе бити спречено испуштање азотних оксида, да ђе радити на десумпоризацији, на постављању филтера за прашкасте материје и да ђе радити на заштити од загаћења живом и халогеним елементима. Мећу обеђањима био је и погон за пречишђавање отпадних вода.
Мећутим, у мају ове године, након бурних реакција и забринутости дела стручне јавности – из Министарства енергетике стиже порука: изградња нове термоелектране још није одобрена.

Шта каже ЕПС

У Електропривреди Србији за Н1 кажу да ова компанија из расположивих домађих ресурса, угља и хидро потенцијала производи довољно електричне енергије за српско тржиште.


Биро ЕУ: Термоелектране из Србије угрожавају животну средину целе Европе

Budjave propagandne fore
Isto kao uvozni lobi za limenke umesto staklene ambalaže dok plastičnu (najotrovniju) ne kritikuju?
 
Ми живимо у трећој деценији 21. века, а Србија је најбогатија што се тиче прљаве индустрије из прошлог века, док је запад жива беда што се тиче те индустрија, тако да имају чист ваздух. Међутим, што се тиче ИТ сектора и индустрије 21. века, ту смо ми беда, а они нису.
Jel i tvoja familija na selu u trećoj deceniji 21-og veka?
Jel lete u skafanderima sa solarnim kravama na ispašu?
Daj ne rise
 
Како да не, у Бечу и Будимпешти најчистија вода, а у Бачкој, Банату и Срему пуна арсена. Зашто и тамо нема вишевековног ''арсена''.
Moramo prihvatiti neke činjenice.
Nije ti posledica "ove" ili "one vlasti"
Jednostavno priroda.

Ajd uzmi istu razdaljinu ali umesto ka Madjarskoj usmwrinjednom ka Hrvatskoj, jednom ka Rumuniji, jednom ka Kosovu i Metohiji...

Kako to da se na tako malo prostora razlikuje zemljiśte i voda i životinje i ljudi?

Krava iz Vojvodine ne može davati Pazarski/Sjenički sir kad je prebace dile da pase travu
Isto tako ni krave iz južnih delova ne mogu davati vojvodjanski sir posle usoaše po Vojvodini

Kako to?
Krava je krava, trava je trava, ne da je isti kontinent nego bre ista teritorija?

O, kako?
 

Back
Top