- Poruka
- 395.900
Vidikovac na Terazijskom platou oduvek je inspirisao kako vladare tako i arhitekte, da urbanistički urede padinu s koje se pružao pogled
prema Savi i Zemunu. Arhitekte su predlagale ideje, ali bez inicijative političara projekti bi uvek ostajali samo lepe uspomene na papiru.
Neprevaziđeni Dobrović
Duhovni tvorac koncepta Terazijske terase bio je jugoslovenski arhitekta Nikola Dobrović, koji je na konkursu iz 1929/30. predložio legendarno rešenje, koje je kao uzor poslužilo generacijama narednih arhitekata. Dobrovićeva ideja je bila zamišljena u modernističkom duhu, a sam projekat da je bio izveden mogao je Beograd da pozicionira rame uz rame s bilo kojom svetskom metropolom. Nažalost, stručna javnost, kao ni tadašnja vlast, nisu imali sluha za ove avangardne ideje. Podsetimo, Dobrović je napravio radikalan iskorak, produžujući polje Terazijske terase do same savske obale, a stepenasto formirane parkovske celine oblikovao blokovima stambeno-poslovnih objekata.
Da je projekat Dobrovića bio izveden Beograd bio mogao da se pozicionira rame uz rame s bilo kojom svetskom metropolom.
Nakon Drugog svetskog rata i Dobrovićevog pozicioniranja kao centralne figure na planiranju i projektovanju Novog Beograda, svi su se ponadali da će njegova ideja doživeti realizaciju. Odakle bi se inače bolje videlo rađanje i izgradnja nove jugoslovenske prestonice, nego sa vidikovca Terazijskog platoa. Međutim, Dobrović ubrzo biva smenjen sa te funkcije, a vlast nije imala interesovanja da gradi skupa arhitektonsko-urbanistička rešenja, koja nisu bila upravnog ili stambenog karaktera.
Naredna šansa, koja je delimično pomerila ideju sa mrtve tačke, usledila je 1991. godine kada je raspisan javni konkurs za uređenje Terazijske padine, na kojem prvo mesto odnosi tandem arhitekata, profesori Slobodan Rajović i Zoran Nikezić. Projekat je dugo bio samo ideja na papiru/maketi, a delimična realizacija usledila je 2010. godine, kada biva dovršena jedna zgrada na levom obodu padine i delimično uređena pristupna parkovska površina. Zgrada je prozvana B2 (Balkanska ulica br. 2), a u razradi projekta, pobedničkom tandemu iz 1991. godine priključen je i arhitekta profesor Vasilije Milunović.
..
prema Savi i Zemunu. Arhitekte su predlagale ideje, ali bez inicijative političara projekti bi uvek ostajali samo lepe uspomene na papiru.
Neprevaziđeni Dobrović
Duhovni tvorac koncepta Terazijske terase bio je jugoslovenski arhitekta Nikola Dobrović, koji je na konkursu iz 1929/30. predložio legendarno rešenje, koje je kao uzor poslužilo generacijama narednih arhitekata. Dobrovićeva ideja je bila zamišljena u modernističkom duhu, a sam projekat da je bio izveden mogao je Beograd da pozicionira rame uz rame s bilo kojom svetskom metropolom. Nažalost, stručna javnost, kao ni tadašnja vlast, nisu imali sluha za ove avangardne ideje. Podsetimo, Dobrović je napravio radikalan iskorak, produžujući polje Terazijske terase do same savske obale, a stepenasto formirane parkovske celine oblikovao blokovima stambeno-poslovnih objekata.
Da je projekat Dobrovića bio izveden Beograd bio mogao da se pozicionira rame uz rame s bilo kojom svetskom metropolom.
Nakon Drugog svetskog rata i Dobrovićevog pozicioniranja kao centralne figure na planiranju i projektovanju Novog Beograda, svi su se ponadali da će njegova ideja doživeti realizaciju. Odakle bi se inače bolje videlo rađanje i izgradnja nove jugoslovenske prestonice, nego sa vidikovca Terazijskog platoa. Međutim, Dobrović ubrzo biva smenjen sa te funkcije, a vlast nije imala interesovanja da gradi skupa arhitektonsko-urbanistička rešenja, koja nisu bila upravnog ili stambenog karaktera.
Naredna šansa, koja je delimično pomerila ideju sa mrtve tačke, usledila je 1991. godine kada je raspisan javni konkurs za uređenje Terazijske padine, na kojem prvo mesto odnosi tandem arhitekata, profesori Slobodan Rajović i Zoran Nikezić. Projekat je dugo bio samo ideja na papiru/maketi, a delimična realizacija usledila je 2010. godine, kada biva dovršena jedna zgrada na levom obodu padine i delimično uređena pristupna parkovska površina. Zgrada je prozvana B2 (Balkanska ulica br. 2), a u razradi projekta, pobedničkom tandemu iz 1991. godine priključen je i arhitekta profesor Vasilije Milunović.
