DJ 5ak
Domaćin
- Poruka
- 3.944
Šta mislite da li je poželjno i neophodno i da pop kultura bude deo školskog i obrazovnog sistema (recimo posebno me zanima šta prosvetni radnici misle o tome) ?
Ja iskreno mislim da jeste, jer generalno mi smo svi na ovaj ili onaj način deo ovog vremena i pod uticajem pop kulture (na ovaj ili onaj način) koja čini dosta ovako bitan i rekao bi neizostavni deo naših života i mislim da je itekako bitno kakvu muziku slušamo, kakve filmove i serije gledamo, šta čitamo (i čitamo li uopšte) i kakav sadržaj konzumiramo gotovo na dnevnoj bazi, mislim da to itekako utiče na nas kao osobe, na naše duhovno i psihičko stanje i uopšte na našu percepciju života i sveta oko nas.
Tako da mislim da bi bilo pametno učiti decu o filmovima i kinematografiji, o stripu, o modernoj muzici počevši od džeza, bluza i klasičnog rock-a pa do hip hop-a, reggae-a, funk-a, soul-a, punk-a, heavy metala, elektronske muzike, itd, o istoriji video igara, itd i uputiti ih u to šta je dobar film, šta je dobra i kvalitetna muzika (da znaju za neke izvodjače i bendove makar kao deo opšte kulture), šta je dobar i kvalitetan strip i uopšte šta razdvaja recimo kvalitetnu muziku ili film od kiča i djubreta i zašto je bolje deci da čitaju zanimljive stripove, slušaju kvalitetnu muziku nego da gledaju zadrugu i neke debilne tik-tokere.
Po meni je to i važnije nego recimo matematika, jer ono dokolica i zabava su jako bitan i neizostavni deo naših života i u dobroj meri nas oblikuju kao ličnosti, jer ono kad ti neko kaže koju je školu završio ili kad ti kaže gde radi ili čime se bav to ti u biti gotovo apsolutno ništa ne govori o njemu dok recimo primera radi to koji su mu omiljeni filmovi, serije, šta voli da čita (i čita li uopšte nešto), koju vrstu muzike sluša, ima li kakve hobije i tako neke stvari ti itekako mogu dati donekle neki uvid u nečije stanje duha, svesti, stil života, njegovu percepciju i rezon, itd i tako neke naizgled sitnice ti nekad mogu dosta reći o nekoj osobi i esenciji te osobe.
Tako da mislim da je to čak i bitnije nego recimo matematika jer mislim da je mnogo veći hendikep za neko dete koje odrasta to da bude uskraćeno recimo za kvalitetu muziku ili kvalitetna, zanimljiva SF dela nego da ne zna sinus i kosinus ili trigonometriju (nešto što mu sa verovatnoćom od 99% u životu neće trebati i što će zaboraviti čim prodje pismeni ili završi školu).
Na primer ja kad sam išau školu i bio djak tamo 90-ih i tokom prve dekade ovog stoleća donekle mi je to bilo čudno i imao sam osećaj da kompletan školski program i nastavnici u potpunosti ignorišu stvarnost i vreme u kome živimo i kao da niko od nas kući ne gleda TV, ne sluša muziku, nema računar ili šta ja znam.
Recimo oni nama daju za lektiru da čitamo Anu Karenjinu, mislim daj kog to dečaka od recimo 12,13 godina zanima da čita Anu Karenjinu na 800 ili 1000 strana (pogotovo ako je lepo vreme ili su druga deca igraju fudbal napolju ili na TV-u ide njegova omiljena serija) ili ne znam da čitamo ruske klasike, Šekspira ili Ivu Andrića, Lazu Lazarevića, Borislava Stankovića, Petra Kočića, Danila Kiša, Vaska Popu ili šta ja znam, mislim uz svo dužno poštovanje ali koga to zanima u tim godinama.
Tako da nekako sam imao utisak kao da su nastavnici i školski program na neki način "autistični" i kao da misle da mi još živimo u vreme Laze Kostića i Djure Jakšića i tamo u nekom Hiborijanskom vremenu nakon potonuća Atlantide kao u stripovima o Konanu a ne da smo mi generacija rodjena 80-ih koja odrasta na prelazu u novi milenijum i koja odrasta na video igrama, modernoj muzici i filmovima sa Van Damom i kao da sad nije važno kakav vid sadržaja mi konzumirano kad se vratimo iz škole kući i skinemo školsku torbu sa ledja.
Tako da sam nekako bio utiska kao da u potpunosti ignorišu vreme i stvarnost u kojoj živimo i kao da pokušavaju da nam nametnu i održe neku stvarnost i sliku koja je skroz nerealna, u smislu da klinci kad dodju iz škole (ili porastu i izadju iz školskih klupa) verovatno neće čitati ruske klasike, Šekspira ili Žaka Prevera niti će to nešto imati uticaja na njih i njihove živote ali će verovatno gledati Netflix, YouTube, slušati modernu muziku, možda čitati stripove i tako neke stvari na koje će sigurno potrošiti dosta vremena i koje će sigurno u ovoj ili onaj meri i na ovaj ili onaj način uticati na njihove živote pa stoga mislim da nikako ne bi bilo loše malo ih edukovati i usmeriti i u tom pravcu.
Ja iskreno mislim da jeste, jer generalno mi smo svi na ovaj ili onaj način deo ovog vremena i pod uticajem pop kulture (na ovaj ili onaj način) koja čini dosta ovako bitan i rekao bi neizostavni deo naših života i mislim da je itekako bitno kakvu muziku slušamo, kakve filmove i serije gledamo, šta čitamo (i čitamo li uopšte) i kakav sadržaj konzumiramo gotovo na dnevnoj bazi, mislim da to itekako utiče na nas kao osobe, na naše duhovno i psihičko stanje i uopšte na našu percepciju života i sveta oko nas.
Tako da mislim da bi bilo pametno učiti decu o filmovima i kinematografiji, o stripu, o modernoj muzici počevši od džeza, bluza i klasičnog rock-a pa do hip hop-a, reggae-a, funk-a, soul-a, punk-a, heavy metala, elektronske muzike, itd, o istoriji video igara, itd i uputiti ih u to šta je dobar film, šta je dobra i kvalitetna muzika (da znaju za neke izvodjače i bendove makar kao deo opšte kulture), šta je dobar i kvalitetan strip i uopšte šta razdvaja recimo kvalitetnu muziku ili film od kiča i djubreta i zašto je bolje deci da čitaju zanimljive stripove, slušaju kvalitetnu muziku nego da gledaju zadrugu i neke debilne tik-tokere.
Po meni je to i važnije nego recimo matematika, jer ono dokolica i zabava su jako bitan i neizostavni deo naših života i u dobroj meri nas oblikuju kao ličnosti, jer ono kad ti neko kaže koju je školu završio ili kad ti kaže gde radi ili čime se bav to ti u biti gotovo apsolutno ništa ne govori o njemu dok recimo primera radi to koji su mu omiljeni filmovi, serije, šta voli da čita (i čita li uopšte nešto), koju vrstu muzike sluša, ima li kakve hobije i tako neke stvari ti itekako mogu dati donekle neki uvid u nečije stanje duha, svesti, stil života, njegovu percepciju i rezon, itd i tako neke naizgled sitnice ti nekad mogu dosta reći o nekoj osobi i esenciji te osobe.
Tako da mislim da je to čak i bitnije nego recimo matematika jer mislim da je mnogo veći hendikep za neko dete koje odrasta to da bude uskraćeno recimo za kvalitetu muziku ili kvalitetna, zanimljiva SF dela nego da ne zna sinus i kosinus ili trigonometriju (nešto što mu sa verovatnoćom od 99% u životu neće trebati i što će zaboraviti čim prodje pismeni ili završi školu).
Na primer ja kad sam išau školu i bio djak tamo 90-ih i tokom prve dekade ovog stoleća donekle mi je to bilo čudno i imao sam osećaj da kompletan školski program i nastavnici u potpunosti ignorišu stvarnost i vreme u kome živimo i kao da niko od nas kući ne gleda TV, ne sluša muziku, nema računar ili šta ja znam.
Recimo oni nama daju za lektiru da čitamo Anu Karenjinu, mislim daj kog to dečaka od recimo 12,13 godina zanima da čita Anu Karenjinu na 800 ili 1000 strana (pogotovo ako je lepo vreme ili su druga deca igraju fudbal napolju ili na TV-u ide njegova omiljena serija) ili ne znam da čitamo ruske klasike, Šekspira ili Ivu Andrića, Lazu Lazarevića, Borislava Stankovića, Petra Kočića, Danila Kiša, Vaska Popu ili šta ja znam, mislim uz svo dužno poštovanje ali koga to zanima u tim godinama.
Tako da nekako sam imao utisak kao da su nastavnici i školski program na neki način "autistični" i kao da misle da mi još živimo u vreme Laze Kostića i Djure Jakšića i tamo u nekom Hiborijanskom vremenu nakon potonuća Atlantide kao u stripovima o Konanu a ne da smo mi generacija rodjena 80-ih koja odrasta na prelazu u novi milenijum i koja odrasta na video igrama, modernoj muzici i filmovima sa Van Damom i kao da sad nije važno kakav vid sadržaja mi konzumirano kad se vratimo iz škole kući i skinemo školsku torbu sa ledja.
Tako da sam nekako bio utiska kao da u potpunosti ignorišu vreme i stvarnost u kojoj živimo i kao da pokušavaju da nam nametnu i održe neku stvarnost i sliku koja je skroz nerealna, u smislu da klinci kad dodju iz škole (ili porastu i izadju iz školskih klupa) verovatno neće čitati ruske klasike, Šekspira ili Žaka Prevera niti će to nešto imati uticaja na njih i njihove živote ali će verovatno gledati Netflix, YouTube, slušati modernu muziku, možda čitati stripove i tako neke stvari na koje će sigurno potrošiti dosta vremena i koje će sigurno u ovoj ili onaj meri i na ovaj ili onaj način uticati na njihove živote pa stoga mislim da nikako ne bi bilo loše malo ih edukovati i usmeriti i u tom pravcu.
Dejvid Ajk, pa da izađu iz učionice i ne vrate se
