kazaki
Primećen član
- Poruka
- 640
Значи, не поричеш да постоје ционисти и да је Немачка изгубила рат против ционизма у Другом светском рату. Што значи да исти ти ционисти данас владају светом...
-
- Popularno:
- Pad ekonomije - cene skaču zbog...
- Studenti izbačeni iz skc-a
- "Izađi mala" kako izgleda kada ti narod...
- Marko Kričko - komandant JZO
- Policija sa fantomkama i bez obiljezja
- „Slučaj Đoković“, dve Srbije – isti...
- Kako iskoreniti mržnju meďu susedima?
- Tabloid Novosti: Kad mi preuzmemo vlast...
- Kako to da je Srbija jedina zemlja na...
- Izvor blizak SNS-u tvrdi: "ОБАВЕШТАЈНИ...
Obraz: Niko nas ne može zaustaviti
- Začetnik teme čedina_zebra
- Datum pokretanja
- stanje
Значи, не поричеш да постоје ционисти и да је Немачка изгубила рат против ционизма у Другом светском рату. Што значи да исти ти ционисти данас владају светом...
gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.178
Neuspesna zamena teza.Vidim da cu morati da budem vrlo precizan.Ne, ne mislim da postoje cionisti, ne mislim da je Nemacka vodila rat protiv cionizma, vec protiv same sebe, Evrope i sveta.Smatram da je ideja o cionistickoj zaveri koja vlada svetom kompletna i potpuna glupost.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Cionisticka zavera je izgovor belim germanima i anglosaksoncima za osvajanje sveta.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Ционизам је био покрет за насељавање Јевреја. Ништа више.
Хитлер није никакав рат водио против ционизма. Нити један једини банкар Јевреј у Немачкој није убијен, нити му је имовина одузета, а свима је познато да је постојала категорија "заштићених Јевреја", то јест банкара, маипуланата и мешетара који су преживели и били заштићени.
Хитлер дакле није водио рат против Јеврејеских мабнкара, али је зато водио рат против Јевреја и Јеврејки чистачица, учитељица, професора, глумаца, инжињера, научника.
Дакле сасвим СУПРОТНО од онога за шта се залагао.
ја заиста не могу да видим никакву кривицу у некој Јеврејки чистачици која је отерана и убијена у конц логору....
А са друге стране:
500,000 Јевреја служило је у Црвеној Армији у 2 СР, од чега је 300,000 погинуло.
150 Јевреја Црвеноармејаца одликовано је за живота или постхумно за херојства у одбрани од Немачке агресије.
Да је немачка или хитлер били иоле нормални, имали би 500,000 Јевреја у својој војсци под Стаљинградом.
лаи Хитлер је САМ убио сопствене грађане.... И Вероватно би од Ајнштајна добио атомску бомбу....
ли до последњег дана Рајха- Химер је водио рачуна да се Јевреји уредно и по реду вожње возовима и вагониам пебацију у конц логоре, и те вагоне ниеј давао за транспорт војске и опреме, него су тенкови за битке стајали на железничким станицама јер су возови транспортовали Јевреје у логоре.
То говори о злу и суманутости нацизма.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
ево један подужи текст, да се мало боље види како су Срби имали одност према Фашистима и Комунситима.
Прича је о Српским добровољциам у партизанским јединицама Белорусије и 2. светском рату.
Срби мобилисани у фашистичке јединице пребегавају у комунистичке да се боре против Фашиста:
Srbi iz Bačke i Baranje u beloruskim partizanskim jedinicama
Kada su posle aprilskog rta 1941. godine mađarske hortijevske snage okupirale Bačku i Baranju, otpočeo je organizovani otpor srpskog stanovništva. Većina srpskog naroda predstavljala je potencijalnu opasnost za okupatorsku vlast. Zbog toga je najistaknutije među njima trebalo neutralisati, odnosno izolovati od sredine i tako ih onemogućiti da se uključe u Narodnooslobodilački pokret, koji je plamteo čitavom Jugoslavijom. Zato je uvedena prinudna mobilizacija u radne čete. U suštini, odluka o odvođenju Bačvana i Baranjaca na prinudni rad bila je sastavni deo opšte politike mađarske fašističke vlasti da neutrališu njihovo borbeno raspoloženje i razbiju Narodnooslobodilački pokret.
Najveći broj prisilno mobilisanih Bačvana i Baranjaca radio je na teritoriji Mađarske, i to je okarakterisano kao vid građanske obaveze. Radilo se najčešće na onome što je doprinosilo održavanju ratnog potencijala Mađarske i ispunjavanju obaveza koje je ona imala prema Nemačkoj kao njen ratni saveznik. Sem toga, ova radna snaga nije bila plaćena, a moral se upotrebiti svuda, pa i na frontu. Takva radna snaga bili su i logoraši. Naime, neposredno po okupaciji Bačke, mađarske vlasti otpočele su sa logorisanjem Srba i Jevreja. Hapšeni su i internirani u sabirne logore svi oni koji su mogli biti opasni po okupatora. Oko ovoga se angažovala vojna, ali i civilna vlast.
Logor u Šarošpataku u Mađarskoj, formiran 1942. godine, razlikovao se od vih drugih logora. Ovde su logorisani oni građani, pretežno srpske nacionalnosti, koje je okupator hapsio, ali nije im se moglo suditi, jer nisu mogli da se prikupe dokazi o njihovoj krivici. Zato su, posle izvesnog vremena puštani kućama, ali su i dalje ostali pod stalnim nadzorom. Postojala je i kategorija onih koji nisu bili hapšeni, ali su se nalazili na spiskovima nepouzdanih.
U okolnostima koje su nastale 1942. godine kada je Mađarska u proleće morala da se vojno angažuje na Istočnom frontu protiv SSSR-a, trebalo je pokupiti sve sumnjive i uputiti ih na front. Logor u Šarošpataku bilo je mesto odakle su logorisani Srbi iz Bačke i Baranje upućivani na Istočni front. Treba napomenuti da se među njima nalazio manji broj antifašista iz redova Mađara, Bunjevaca, Slovaka i Rusina.
U vezi sa odlukom da se Druga armija pošalje na ratno područje, Hortijeva vlada izdala je naređenje da se sa tom armadom pošalju sve kažnjeničke jedinice, odnosno svi oni koji ispoljavaju bilo kakvu opasnu delatnost po javni poredak, ili na bilo koji način ometaju ratne napore u privredi. Tako bi se onemogućila njihova štetna delatnost, "a oni primorali da žrtvuju svoje živote za domovinu kao i ostali građani".
Na osnovu ove odluke, logoraši su iz Šarošpataka januara 1943. godine prebačeni na okupiranu teritoriju u Belorusiju, a delimično i u Ukrajinu. Odande su prebačeni u pozadinu mađarske Druge armije. Međutim, ofanziva Crvene armije onemogućila je mađarske vojne vlasti da logoraše prebace na front. Dezorganizovana mađarska Druga armija nije bila u stanju da prihvati logoraše, pa su oni predati Nemcima, koji su ih bacili na najteže radove. Tek početkom maja 1943. godine, ostaci mađarske Druge armije uspeli su da se konsoliduju i preuzmu logoraše.
Drugom polovinom 1942. godine mađarska Druga armija je držala front u dužini od 200 km južno od Voronježa do naselja Sagunja, južno od velike okuke Dona, tzv. Okuke smrti, kako su je nazvali Mađari. Na ovom mestu došlo je do proboja Crvene armije. ovde je neposredno iza linije fronta bilo upućeno 120 zanatlija iz Južne Bačke, zajedno sa devet stotina političkih osuđenika, pokupljenih iz svih mađarskih zatvora, svrstanih u pet specijalnih kažnjeničkih četa.
Prve su stigle zanatlije. Okupili su se na zbornom mestu u Somboru. Posle nekoliko dana su upućeni u okolinu Budimpešte. Potom su krenuli u pravcu Belorusije, da bi se zadržali dve nedelje kod Gomelja. Nastavili su put prema Kursku i Voronješkoj oblasti, stigavši u Ostrogožsk na Donu. Bilo je to avgusta 1942. godine. Ovde su išli na najopasnija mesta, kao što je bilo kopanje rovova i postavljanje prepreka. Još im je teže padala surova zima. Kada je januara 1943. crvena armija izvršila proboj, u vrtlogu povlačenja gotovo svi su izginuli. Samo je nekolicina uspelo da se predaju crvenoarmejcima.
Nov talas mobilisanih na Istočni front usledio je novembra i decembra 1942. godine, kada dolaze politički zatvorenici koje su mađarski sudovi u Bačkoj osudili na robiju.
Septembra 1942. godine od 900 političkih zatvorenika formirane su kažnjeničke čete u Budimpešti, Vacu, Kiškerešu i Segedinu. Krenuli su sa dva transporta, u oktobru i novembru 1942. godine. Idući Ukrajinom dospeli su do Sonceva i Belgoroda, a odatle, pešice, praćeni stražom, na istok. Na položajima u blizini fronta bili su smešteni u zemunice, a neki u štale obližnjeg kolhoza. Kopali su pod najtežim uslovima, po vejavici i ledu.
Uprkos svoj predostrožnosti, desetak političkih zatvorenika je uspelo da pobegne na sovjetsku stranu, dok su ostali bili podvrgnuti žestokim represalijama.
Kažnjeničke čete stizale su na odredišta u Donu sve do kraja 1943. godine. Ubrzo, 12. januara 1944. godine Crvena armija je probila front na Donu, što je dovelo do rasula mađarske Druge armije. Mnogi politički zatvorenici su našli smrt prilikom povlačenja Hortijeve vojske. Oni koji su preživeli sačekali su povoljan trenutak i predali se Crvenoj armiji. To se dogodilo kod sela Radohošća u blizini grada Korostenja. Ovde su se uključili u Združeni odred generala Malikova u sastavu Žitomirske partizanske jedinice "Nikolaj Ščore". Jedinica je imala zadatak da prikuplja nove borce, da ih proverava i šalje u čete i odrede. Učestvovali su u više diverzantskih akcija. Dejstvovali su i na području Lavova.
Sve kategorije prinudno mobilisanih radnika nosili su zajednički naziv "munkaši", odnosno na mađarskom - radnici.
Marta 1943. godine po bačkim selima deljeni su pozivi kojima su Srbe vojne vlasti pozivale na prinudni rad. U ovoj akciji podeljeno je preko 600 poziva. Za rad su odabrani najsposobniji muškarci između 20 i 32 godine starosti. Imali su da se jave vojnim komandama u Nađkerešu, Solnoku i Cegledu. Na odredištima "munkaši" su dobijali uniforme, kao i njihove starešine. Formiranje bataljona i četa okončano je do 20. aprila 1943. godine, kada je naređen pokret. Preko Ukrajine, kompozicija je stigla do Ovruča, a posle toga prešla je u Belorusiju, u Polesje. Kod Mozira, kompoozicija je prešla reku Pripjat. Nešto dalje, kod Kalinkoviča, krenulo se na severoistok do Vasiljeviča. Odatle je krenula sporednim kolosekom na jug, prema gradiću Hojniku, najvećem naselju između reka Pripjata i Dnjepra.
Većina logoraša iskrcana je na stanici Avramovka, dok je manji broj produžio u Hojnike. Bilo je to jula 1943. godine.
Čitavo vreme boravka "munkaši" su bili maltretirani u kraju u kojem su dejstvovali beloruski partizani. Zato su stanične i ostale zgrade, peroni i dvorišta, bili obezbeđeni kao odbrambeni čvorovi, sa puškarnicama, visokim osmatračnicama i mitraljeskim gnezdima. Posle kratkog vremena "munkaši" su došli u dodir sa mesnim stanovništvom, interesujući se za partizane. Noću 30. jula 1943. godine, posle nekoliko pojedinačnih, organizovano je kolektivno prebegavanje "munkaša" među beloruske partizane. Odmah su položili zakletvu, koja je glasila: "Zaklinjem se da ću se, zbog spaljenih gradova i sela, krvi i smrti naših žena i dece, očeva i majki, nasilja i mučenja nad mojim narodom žestoko svetiti neprijatelju, i stalno, ne zaustavljajući se ni pred čime, uvek i svuda, smelo, odlučno i bez milosti uništavati nemačke okupatore".
Prebegli Srbi uključeni su u sastav partizanskog odreda "Suvorov" kao Srpska četa. Ubrzo su, međutim, srpski partizani bili raspoređeni u okolne partizanske beloruske jedinice. Kao srpska jedinica ostao je samo vod teških mitraljeza. U odredu "Suvorov" borilo se preko stotinu srpskih partizana.
U odnosu na čitav SSSR, Belorusija je bila primer partizanske borbe protiv okupatora, pa nije bilo teško dospeti do partizana.
Прича је о Српским добровољциам у партизанским јединицама Белорусије и 2. светском рату.
Срби мобилисани у фашистичке јединице пребегавају у комунистичке да се боре против Фашиста:
Srbi iz Bačke i Baranje u beloruskim partizanskim jedinicama
Kada su posle aprilskog rta 1941. godine mađarske hortijevske snage okupirale Bačku i Baranju, otpočeo je organizovani otpor srpskog stanovništva. Većina srpskog naroda predstavljala je potencijalnu opasnost za okupatorsku vlast. Zbog toga je najistaknutije među njima trebalo neutralisati, odnosno izolovati od sredine i tako ih onemogućiti da se uključe u Narodnooslobodilački pokret, koji je plamteo čitavom Jugoslavijom. Zato je uvedena prinudna mobilizacija u radne čete. U suštini, odluka o odvođenju Bačvana i Baranjaca na prinudni rad bila je sastavni deo opšte politike mađarske fašističke vlasti da neutrališu njihovo borbeno raspoloženje i razbiju Narodnooslobodilački pokret.
Najveći broj prisilno mobilisanih Bačvana i Baranjaca radio je na teritoriji Mađarske, i to je okarakterisano kao vid građanske obaveze. Radilo se najčešće na onome što je doprinosilo održavanju ratnog potencijala Mađarske i ispunjavanju obaveza koje je ona imala prema Nemačkoj kao njen ratni saveznik. Sem toga, ova radna snaga nije bila plaćena, a moral se upotrebiti svuda, pa i na frontu. Takva radna snaga bili su i logoraši. Naime, neposredno po okupaciji Bačke, mađarske vlasti otpočele su sa logorisanjem Srba i Jevreja. Hapšeni su i internirani u sabirne logore svi oni koji su mogli biti opasni po okupatora. Oko ovoga se angažovala vojna, ali i civilna vlast.
Logor u Šarošpataku u Mađarskoj, formiran 1942. godine, razlikovao se od vih drugih logora. Ovde su logorisani oni građani, pretežno srpske nacionalnosti, koje je okupator hapsio, ali nije im se moglo suditi, jer nisu mogli da se prikupe dokazi o njihovoj krivici. Zato su, posle izvesnog vremena puštani kućama, ali su i dalje ostali pod stalnim nadzorom. Postojala je i kategorija onih koji nisu bili hapšeni, ali su se nalazili na spiskovima nepouzdanih.
U okolnostima koje su nastale 1942. godine kada je Mađarska u proleće morala da se vojno angažuje na Istočnom frontu protiv SSSR-a, trebalo je pokupiti sve sumnjive i uputiti ih na front. Logor u Šarošpataku bilo je mesto odakle su logorisani Srbi iz Bačke i Baranje upućivani na Istočni front. Treba napomenuti da se među njima nalazio manji broj antifašista iz redova Mađara, Bunjevaca, Slovaka i Rusina.
U vezi sa odlukom da se Druga armija pošalje na ratno područje, Hortijeva vlada izdala je naređenje da se sa tom armadom pošalju sve kažnjeničke jedinice, odnosno svi oni koji ispoljavaju bilo kakvu opasnu delatnost po javni poredak, ili na bilo koji način ometaju ratne napore u privredi. Tako bi se onemogućila njihova štetna delatnost, "a oni primorali da žrtvuju svoje živote za domovinu kao i ostali građani".
Na osnovu ove odluke, logoraši su iz Šarošpataka januara 1943. godine prebačeni na okupiranu teritoriju u Belorusiju, a delimično i u Ukrajinu. Odande su prebačeni u pozadinu mađarske Druge armije. Međutim, ofanziva Crvene armije onemogućila je mađarske vojne vlasti da logoraše prebace na front. Dezorganizovana mađarska Druga armija nije bila u stanju da prihvati logoraše, pa su oni predati Nemcima, koji su ih bacili na najteže radove. Tek početkom maja 1943. godine, ostaci mađarske Druge armije uspeli su da se konsoliduju i preuzmu logoraše.
Drugom polovinom 1942. godine mađarska Druga armija je držala front u dužini od 200 km južno od Voronježa do naselja Sagunja, južno od velike okuke Dona, tzv. Okuke smrti, kako su je nazvali Mađari. Na ovom mestu došlo je do proboja Crvene armije. ovde je neposredno iza linije fronta bilo upućeno 120 zanatlija iz Južne Bačke, zajedno sa devet stotina političkih osuđenika, pokupljenih iz svih mađarskih zatvora, svrstanih u pet specijalnih kažnjeničkih četa.
Prve su stigle zanatlije. Okupili su se na zbornom mestu u Somboru. Posle nekoliko dana su upućeni u okolinu Budimpešte. Potom su krenuli u pravcu Belorusije, da bi se zadržali dve nedelje kod Gomelja. Nastavili su put prema Kursku i Voronješkoj oblasti, stigavši u Ostrogožsk na Donu. Bilo je to avgusta 1942. godine. Ovde su išli na najopasnija mesta, kao što je bilo kopanje rovova i postavljanje prepreka. Još im je teže padala surova zima. Kada je januara 1943. crvena armija izvršila proboj, u vrtlogu povlačenja gotovo svi su izginuli. Samo je nekolicina uspelo da se predaju crvenoarmejcima.
Nov talas mobilisanih na Istočni front usledio je novembra i decembra 1942. godine, kada dolaze politički zatvorenici koje su mađarski sudovi u Bačkoj osudili na robiju.
Septembra 1942. godine od 900 političkih zatvorenika formirane su kažnjeničke čete u Budimpešti, Vacu, Kiškerešu i Segedinu. Krenuli su sa dva transporta, u oktobru i novembru 1942. godine. Idući Ukrajinom dospeli su do Sonceva i Belgoroda, a odatle, pešice, praćeni stražom, na istok. Na položajima u blizini fronta bili su smešteni u zemunice, a neki u štale obližnjeg kolhoza. Kopali su pod najtežim uslovima, po vejavici i ledu.
Uprkos svoj predostrožnosti, desetak političkih zatvorenika je uspelo da pobegne na sovjetsku stranu, dok su ostali bili podvrgnuti žestokim represalijama.
Kažnjeničke čete stizale su na odredišta u Donu sve do kraja 1943. godine. Ubrzo, 12. januara 1944. godine Crvena armija je probila front na Donu, što je dovelo do rasula mađarske Druge armije. Mnogi politički zatvorenici su našli smrt prilikom povlačenja Hortijeve vojske. Oni koji su preživeli sačekali su povoljan trenutak i predali se Crvenoj armiji. To se dogodilo kod sela Radohošća u blizini grada Korostenja. Ovde su se uključili u Združeni odred generala Malikova u sastavu Žitomirske partizanske jedinice "Nikolaj Ščore". Jedinica je imala zadatak da prikuplja nove borce, da ih proverava i šalje u čete i odrede. Učestvovali su u više diverzantskih akcija. Dejstvovali su i na području Lavova.
Sve kategorije prinudno mobilisanih radnika nosili su zajednički naziv "munkaši", odnosno na mađarskom - radnici.
Marta 1943. godine po bačkim selima deljeni su pozivi kojima su Srbe vojne vlasti pozivale na prinudni rad. U ovoj akciji podeljeno je preko 600 poziva. Za rad su odabrani najsposobniji muškarci između 20 i 32 godine starosti. Imali su da se jave vojnim komandama u Nađkerešu, Solnoku i Cegledu. Na odredištima "munkaši" su dobijali uniforme, kao i njihove starešine. Formiranje bataljona i četa okončano je do 20. aprila 1943. godine, kada je naređen pokret. Preko Ukrajine, kompozicija je stigla do Ovruča, a posle toga prešla je u Belorusiju, u Polesje. Kod Mozira, kompoozicija je prešla reku Pripjat. Nešto dalje, kod Kalinkoviča, krenulo se na severoistok do Vasiljeviča. Odatle je krenula sporednim kolosekom na jug, prema gradiću Hojniku, najvećem naselju između reka Pripjata i Dnjepra.
Većina logoraša iskrcana je na stanici Avramovka, dok je manji broj produžio u Hojnike. Bilo je to jula 1943. godine.
Čitavo vreme boravka "munkaši" su bili maltretirani u kraju u kojem su dejstvovali beloruski partizani. Zato su stanične i ostale zgrade, peroni i dvorišta, bili obezbeđeni kao odbrambeni čvorovi, sa puškarnicama, visokim osmatračnicama i mitraljeskim gnezdima. Posle kratkog vremena "munkaši" su došli u dodir sa mesnim stanovništvom, interesujući se za partizane. Noću 30. jula 1943. godine, posle nekoliko pojedinačnih, organizovano je kolektivno prebegavanje "munkaša" među beloruske partizane. Odmah su položili zakletvu, koja je glasila: "Zaklinjem se da ću se, zbog spaljenih gradova i sela, krvi i smrti naših žena i dece, očeva i majki, nasilja i mučenja nad mojim narodom žestoko svetiti neprijatelju, i stalno, ne zaustavljajući se ni pred čime, uvek i svuda, smelo, odlučno i bez milosti uništavati nemačke okupatore".
Prebegli Srbi uključeni su u sastav partizanskog odreda "Suvorov" kao Srpska četa. Ubrzo su, međutim, srpski partizani bili raspoređeni u okolne partizanske beloruske jedinice. Kao srpska jedinica ostao je samo vod teških mitraljeza. U odredu "Suvorov" borilo se preko stotinu srpskih partizana.
U odnosu na čitav SSSR, Belorusija je bila primer partizanske borbe protiv okupatora, pa nije bilo teško dospeti do partizana.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Ne postoji precizna dokumentacija o tome u kojim je sve borbenim jedinicama u Belorusiji i Ukrajini bilo srpskih partizana, koji su ovamo dovođeni kao "munkaši". Najpotpunije podatke daje istoričar i novinar Stevan Vrgović u knjizi "Rame uz rame" (Učešće Jugoslovena u partizanskom pokretu u SSSR). Srpski partizani iz Bačke i Baranje su se borili u sledećim vojnim formacijama: brigadama "Za rođinu", "Boženko", "Frunze" i Mozirskoj "Aleksandar Nevski", Žitomirskoj partizanskoj diviziji "Nikolaj Ščors"; odredima "Staljin", "Molotov", "Mstitelj", "Đeržinski", "Buđoni", "Suvorov", "Čapajev" i Tarnopoljskom "Staljin".
Partizani iz Bačke i Baranje su u sastavu Mozirske brigade decembra 1943. godine izveli napad na prugu Ovruč-Mozir. Bila je to zamašna akcija, jer je bila napadnuta pruga u dužini od 30 km. Posle nekoliko diverzantskih akcija pripadnika Mozirske brigade "Aleksandar Nevski", početkom 1944. godine, Crvena armija je oslobodila čitav region Mozirja. Do aprila 1944. godine nastaljene su borbe zajedno sa Crvenom armijom, ali samo do zapadnih granica Mozirskog rejona.
U brigadi "Boženko" borili su se Srbi iz Bačke i Baranje. Ovu jedinicu karakterisalo je stalno menjanje formacije, što je zavisilo od određene borbene situacije. Na taj način ova brigada je bila operativna jedinica, veoma pokretljiva. U određenim prilikama delovala je i u okviru operativnih planova regularnih formacija. U sastav ove brigade jula 1943. godine uključilo se pedesetak Bačvana i Baranjaca. Delovala je na području od Žitomira, na jugu, preko Pinska do Bresta, na severu. Januara 1944. dospela je do Volinske oblasti, da bi februara 1944. godine, posle susreta sa Crvenom armijom, bila podeljena na dva samostalna partizanska odreda "Podpudrenko" i "Poljski".
Brigada "Za rođinu" dejstvovala je na području jugoistočne Belorusije između Lojeva, Hojnika, Rečice i Kalinkoviča. Njeni odvažni mineri često su prelazili Dnjepar i minirali železničku prugu Černigov-Gomelj.
Mnogi Srbi iz Bačke i Baranje mobilisani su i kao vojnici; uključeni su u sastav Hortijeve armije, koja se borila na Istočnom frontu. Najpre su jula 19412. godine regrutovani svi mladići rođeni između 1920. i 1922. godine. Septembra 1941. pozvani su na vojnu službu. Maja 1942. godine pozvani su svi rezervni kao i neki aktivni oficiri bivše jugoslovenske vojske, a od aprila 1942. godine i ostali vojni obveznici. Regrutacija i mobilizacija izvršena je od februara do oktobra 1943. kao i 1944. godine. Pošto su prikupljani u gradovima Mađarske, odatle su upućivani u Belorusiju u posadne jedinice, da čuvaju železničke pruge Brest-Bereza i Brest-Kobrin-Antipolj-Pinsk.
Neposredno po dolasku u Belorusiju, nasilno mobilisani Srbi u sastavu Hortijeve armije tražili su mogućnost da se priključe partizanima. Prva prebegavanja zabeležena su novembra 1943. godine u okolini naselja Pjoski. Posle dvadesetak kilometara pešačenja dospeli su u logor partizanskog odreda koji je nosio naziv "Kalinjin". U prvoj polovini 1944. godine učestvovali su u diverzijama na području Bresta, u zapadnoj Belorusiji.
Krajem 1943. godine, Beloruskim partizanima su prebegli nasilno mobilisani Srbi koji su bili raspoređeni duž pruge od Bresta do Pinska. Ovde su dejstvovali u okviru odreda "Kirov", koji se uključio u redove Crvene armije. Učestvovali su u oslobađanju gradova: Janov, Brest, Pinsk, Horodec, Antipolj i Kobrin.
Tokom 1944. godine oslobođeni su delovi Belorusije, Ukrajine i drugih područja SSSR-a, a Crvena armija je nastavljala prodor u Poljsku, Rumuniju, Mađarsku i dospela do Jugoslavije. Uporedo sa ovim aktivnostima, rasformirani su svi partizanski odredi koji su delovali u pozadini neprijatelja. Najveći broj Jugoslovena - sovjetskih partizana - prebačen je prvo u antifašistički logor u Krasnogorsku, a potom, po slobodnom opredeljenju svakog pojedinca, u jugoslovenske vojne jedinice u SSSR-u, koje su tamo formirane.
Polovinom decembra 1943. godine, u okolini grada Kolomne, 120 km jugoistočno od Moskve, od Jugoslovena koji su se našli na teritoriji SSSR-a formirana je Prva jugoslovenska brigada. Bila je sastavljena od političkih emigranata i političkih osuđenika iz mađarskih zatvora, zatim prisilno mobilisanih, kao i logoraša, zarobljenika i drugih.
Prva jugoslovenska brigada je krajem jula 1944. godine krenula za domovinu. Na putu za Jugoslaviju, ova brigada se našla privremeno u sastavu Drugog ukrajinskog fronta. Posle uspešno izvedenih akcija na području Moldavije, u oblasti Kišinjeva i Jaša i prodora Crvene armije u Rumuniju, put prema otadžbini bio je otvoren.
Na osnovu naređenja Vrhovne komande narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, 6. oktobra 1944. godine Prva jugoslovenska brigada je prešla kod Kladova u Srbiju, gde je stavljena pod komandu 23. udarne divizije, odnosno 14. korpusa NOV Jugoslavije.
Imajući u vidu dobru opremljenost i obučenost boraca, Vrhovna komanda je rasporedila Prvu jugoslovensku brigadu prema području Ibra, odakle su se povlačile nemačke jedinice iz Grčke. Ovde je na području oko Čačka došla u sukob sa nemačkom divizijom "Princ Eugen". Brigada je ovde imala velike gubitke. Posle Beogradske operacije borbeni put Prve brigade je nastavljen u sastavu Pete udarne krajiške divizije koja je upućena na Sremski front. Posle proboja Sremskog fronta aprila 1945. godine, brigada je nastavila ratni pohod prema zapadnim granicama Jugoslavije. Do kraja rata u sastavu brigade ostala je petina boraca koji su krenuli iz SSSR-a.
Druga jugoslovenska brigada, formirana u SSSR-u decembra 1944. godine, dospela je u Pančevo. Njeni borci su uključeni u sastav Šeste ličke divizije i ostali su u njenim redovima do konačnog oslobođenja zemlje.
Druga jugoslovenska tenkovska brigada formirana je kod Tule u Rusiji, a sastavljena je od bivših partizana koji su se borili u Belorusiji i Ukrajini. Brigada je formirana 5. marta 1945 godine. Pošto je dobila nove tenkove, krenula je u Jugoslaviju, učestvujući u proboju Sremskog fronta aprila 1945. godine.
Na teritoriji Belorusije, u sastavu pedesetak partizanskih jedinica borilo se blizu tri stotine Srba iz Bačke i Baranje, što se može videti na osnovu spiskova iz nekadašnjeg Partijskog muzeja u Minsku, iako ovim spiskovima nisu bili obuhvaćeni svi srpski partizani koji su se borili u sastavu beloruskih partizanskih jedinica.
Borba protiv zajedničkih fašističkih neprijatelja učvrstila je prijateljstvo dva slovenska i pravoslavna naroda - Srba i Belorusa.
Partizani iz Bačke i Baranje su u sastavu Mozirske brigade decembra 1943. godine izveli napad na prugu Ovruč-Mozir. Bila je to zamašna akcija, jer je bila napadnuta pruga u dužini od 30 km. Posle nekoliko diverzantskih akcija pripadnika Mozirske brigade "Aleksandar Nevski", početkom 1944. godine, Crvena armija je oslobodila čitav region Mozirja. Do aprila 1944. godine nastaljene su borbe zajedno sa Crvenom armijom, ali samo do zapadnih granica Mozirskog rejona.
U brigadi "Boženko" borili su se Srbi iz Bačke i Baranje. Ovu jedinicu karakterisalo je stalno menjanje formacije, što je zavisilo od određene borbene situacije. Na taj način ova brigada je bila operativna jedinica, veoma pokretljiva. U određenim prilikama delovala je i u okviru operativnih planova regularnih formacija. U sastav ove brigade jula 1943. godine uključilo se pedesetak Bačvana i Baranjaca. Delovala je na području od Žitomira, na jugu, preko Pinska do Bresta, na severu. Januara 1944. dospela je do Volinske oblasti, da bi februara 1944. godine, posle susreta sa Crvenom armijom, bila podeljena na dva samostalna partizanska odreda "Podpudrenko" i "Poljski".
Brigada "Za rođinu" dejstvovala je na području jugoistočne Belorusije između Lojeva, Hojnika, Rečice i Kalinkoviča. Njeni odvažni mineri često su prelazili Dnjepar i minirali železničku prugu Černigov-Gomelj.
Mnogi Srbi iz Bačke i Baranje mobilisani su i kao vojnici; uključeni su u sastav Hortijeve armije, koja se borila na Istočnom frontu. Najpre su jula 19412. godine regrutovani svi mladići rođeni između 1920. i 1922. godine. Septembra 1941. pozvani su na vojnu službu. Maja 1942. godine pozvani su svi rezervni kao i neki aktivni oficiri bivše jugoslovenske vojske, a od aprila 1942. godine i ostali vojni obveznici. Regrutacija i mobilizacija izvršena je od februara do oktobra 1943. kao i 1944. godine. Pošto su prikupljani u gradovima Mađarske, odatle su upućivani u Belorusiju u posadne jedinice, da čuvaju železničke pruge Brest-Bereza i Brest-Kobrin-Antipolj-Pinsk.
Neposredno po dolasku u Belorusiju, nasilno mobilisani Srbi u sastavu Hortijeve armije tražili su mogućnost da se priključe partizanima. Prva prebegavanja zabeležena su novembra 1943. godine u okolini naselja Pjoski. Posle dvadesetak kilometara pešačenja dospeli su u logor partizanskog odreda koji je nosio naziv "Kalinjin". U prvoj polovini 1944. godine učestvovali su u diverzijama na području Bresta, u zapadnoj Belorusiji.
Krajem 1943. godine, Beloruskim partizanima su prebegli nasilno mobilisani Srbi koji su bili raspoređeni duž pruge od Bresta do Pinska. Ovde su dejstvovali u okviru odreda "Kirov", koji se uključio u redove Crvene armije. Učestvovali su u oslobađanju gradova: Janov, Brest, Pinsk, Horodec, Antipolj i Kobrin.
Tokom 1944. godine oslobođeni su delovi Belorusije, Ukrajine i drugih područja SSSR-a, a Crvena armija je nastavljala prodor u Poljsku, Rumuniju, Mađarsku i dospela do Jugoslavije. Uporedo sa ovim aktivnostima, rasformirani su svi partizanski odredi koji su delovali u pozadini neprijatelja. Najveći broj Jugoslovena - sovjetskih partizana - prebačen je prvo u antifašistički logor u Krasnogorsku, a potom, po slobodnom opredeljenju svakog pojedinca, u jugoslovenske vojne jedinice u SSSR-u, koje su tamo formirane.
Polovinom decembra 1943. godine, u okolini grada Kolomne, 120 km jugoistočno od Moskve, od Jugoslovena koji su se našli na teritoriji SSSR-a formirana je Prva jugoslovenska brigada. Bila je sastavljena od političkih emigranata i političkih osuđenika iz mađarskih zatvora, zatim prisilno mobilisanih, kao i logoraša, zarobljenika i drugih.
Prva jugoslovenska brigada je krajem jula 1944. godine krenula za domovinu. Na putu za Jugoslaviju, ova brigada se našla privremeno u sastavu Drugog ukrajinskog fronta. Posle uspešno izvedenih akcija na području Moldavije, u oblasti Kišinjeva i Jaša i prodora Crvene armije u Rumuniju, put prema otadžbini bio je otvoren.
Na osnovu naređenja Vrhovne komande narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, 6. oktobra 1944. godine Prva jugoslovenska brigada je prešla kod Kladova u Srbiju, gde je stavljena pod komandu 23. udarne divizije, odnosno 14. korpusa NOV Jugoslavije.
Imajući u vidu dobru opremljenost i obučenost boraca, Vrhovna komanda je rasporedila Prvu jugoslovensku brigadu prema području Ibra, odakle su se povlačile nemačke jedinice iz Grčke. Ovde je na području oko Čačka došla u sukob sa nemačkom divizijom "Princ Eugen". Brigada je ovde imala velike gubitke. Posle Beogradske operacije borbeni put Prve brigade je nastavljen u sastavu Pete udarne krajiške divizije koja je upućena na Sremski front. Posle proboja Sremskog fronta aprila 1945. godine, brigada je nastavila ratni pohod prema zapadnim granicama Jugoslavije. Do kraja rata u sastavu brigade ostala je petina boraca koji su krenuli iz SSSR-a.
Druga jugoslovenska brigada, formirana u SSSR-u decembra 1944. godine, dospela je u Pančevo. Njeni borci su uključeni u sastav Šeste ličke divizije i ostali su u njenim redovima do konačnog oslobođenja zemlje.
Druga jugoslovenska tenkovska brigada formirana je kod Tule u Rusiji, a sastavljena je od bivših partizana koji su se borili u Belorusiji i Ukrajini. Brigada je formirana 5. marta 1945 godine. Pošto je dobila nove tenkove, krenula je u Jugoslaviju, učestvujući u proboju Sremskog fronta aprila 1945. godine.
Na teritoriji Belorusije, u sastavu pedesetak partizanskih jedinica borilo se blizu tri stotine Srba iz Bačke i Baranje, što se može videti na osnovu spiskova iz nekadašnjeg Partijskog muzeja u Minsku, iako ovim spiskovima nisu bili obuhvaćeni svi srpski partizani koji su se borili u sastavu beloruskih partizanskih jedinica.
Borba protiv zajedničkih fašističkih neprijatelja učvrstila je prijateljstvo dva slovenska i pravoslavna naroda - Srba i Belorusa.
kazaki
Primećen član
- Poruka
- 640
Да би ова твоја прича имала смисла, прво мораш да докажеш да је Хитлер био ментално заостао човек, јер по овом што си писао, само такав закључак може да се изведе...
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Да би ова твоја прича имала смисла, прво мораш да докажеш да је Хитлер био ментално заостао човек, јер по овом што си писао, само такав закључак може да се изведе...
HVALA!
Dakle konačno si uvideo da je bio mentol neviđeni!
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Recimo knjiga "Hitler je bio Britanski agent" postavalja neka pitanaj koja sam i ja psotavio:
Hallett's theory also explains why Hitler, supposedly the arch enemy of Jewish bankers, acted like he didn't know the Rothschilds controlled England (and America) when this was practically common knowledge. If Hitler had been for real, he wouldn't have tried to accomodate these countries. England would have been invaded and conquered before Russia was attacked.
Hallett's hypothesis explains 1)Why Hitler was able to expand into the Rhineland etc. without fear of retaliation. 2) Why the Nazi war machine was financed and built by the Bank of England and a Who's Who of Anglo American corporations controlled by the Illuminati. 3) Why Hitler never sealed the Mediterranean at Gibraltar; and why the Spanish dictator Franco remained neutral, despite the huge debt he owed the Fascists for help during the Civil War. 4) Why I.G. Farben headquarters in Frankfurt was never bombed. This became CIA headquarters (the Illuminati like to economize on rent.)
It would explain why Hitler gave his ridiculous racial policies priority over actually winning the war. He could have enlisted millions of Slavs (and even many Jews) in overcoming Communist Russia. Instead, he made them implacable enemies willing to fight to the death.
http://www.redicecreations.com/specialreports/2006/01jan/hitlerbritagent.html
Više puta sam pisao da su Iliminati i svetski bankari stvorili i Staljina i njegovog pandana Hitlera i pročitaj na linku nešto vrlo slično
Hallett's theory also explains why Hitler, supposedly the arch enemy of Jewish bankers, acted like he didn't know the Rothschilds controlled England (and America) when this was practically common knowledge. If Hitler had been for real, he wouldn't have tried to accomodate these countries. England would have been invaded and conquered before Russia was attacked.
Hallett's hypothesis explains 1)Why Hitler was able to expand into the Rhineland etc. without fear of retaliation. 2) Why the Nazi war machine was financed and built by the Bank of England and a Who's Who of Anglo American corporations controlled by the Illuminati. 3) Why Hitler never sealed the Mediterranean at Gibraltar; and why the Spanish dictator Franco remained neutral, despite the huge debt he owed the Fascists for help during the Civil War. 4) Why I.G. Farben headquarters in Frankfurt was never bombed. This became CIA headquarters (the Illuminati like to economize on rent.)
It would explain why Hitler gave his ridiculous racial policies priority over actually winning the war. He could have enlisted millions of Slavs (and even many Jews) in overcoming Communist Russia. Instead, he made them implacable enemies willing to fight to the death.
http://www.redicecreations.com/specialreports/2006/01jan/hitlerbritagent.html
Više puta sam pisao da su Iliminati i svetski bankari stvorili i Staljina i njegovog pandana Hitlera i pročitaj na linku nešto vrlo slično
Poslednja izmena:
Sergian
Poznat
- Poruka
- 9.430
Полако другари, много сте нешто запенили, лукаво скрећете са теме, бавите се подметањима....Није то витешки.
Имам обавеза доста па ћу у кратким цртама да одговарам иако је све већ речено (али само за оне који имају разум и љубав према истини, а за остале не вреди ни 100 година да се објашњава).
goxy
Сад избацујеш из себе горку жуч, називајући ме "секташем". То је јадно са твоје стране... Брзо сам ти одговорио јер сам био тада на компу а теби не смета што ти мени брзо одговараш а смета ти кад ја одговорим. Стварно, судиш као неки фарисеј.
Alekasandar3
goxy
Дакле: да ли је могло да се избегне страдање или није могло, о томе се ради. Да си мало боље проучио идеологију ЗБОР-а схватио би да они немају везе са хитлеровском идеологијом нити су ишта планирали са њима да праве (тзв "Vrli Novi Svet"). То је исто када би Светом деспоту српском Стефану Лазаревићу (син светог кнеза Лаззара) замерио што је био турски вазал и "да је хтео да шири ислам и Османлијско Царство". Или: Марку Краљевићу, или Милошу Обреновићу, итд.
Зато, боље читај од почетка шта сам писао и које ставове заступам или ти добро не видиш? (али онда иди код очног лекара, опрости)...
Alekasandar3
Управо говорим све време да су нацисти једно велико зло (и све што су чинили) али да нису једино и највеће зло тог времена.
Бољшевици су убили на милионе (око 30 милиона) православних хришћана само 10-15 година пре почетка овог рата! Демократе (капиталисти) су су на наговор енглеске масонерије и циониста (без разлога) изазвали Други Светски Рат и тиме сносе одговорност за милионе погинулих и осакаћених људи!
Заиста, ти немаш милости нити људске части и тотално си острашћен и не можеш реално да расуђујеш. Иди човече, мало се уми хладном водом...
Значи, по теби ЗЛО није постојало раније све док се није појавио Хитлер и његова идеологија? Тек тада се сакупило "сво зло"? Па ти си смешан а и још си под утицајем партизанских филмова које си гледао последњих 50-так година.
То нема везе само са пуким насељавањем јевреја (у Израел и шире) већ представља широк спектар активности које јудејци треба да ураде да би се испунили услови за њихов долазак на светску власт.
То обухвата све припреме ратова, револуција, економских криза, штрајкова разних, итд... и све остало што слаби појединачно државе у свету (у сваком смислу) да би се испунио коначни циљ: СВЕТСКА ВЛАДА.
Многи јевреји су тада куповали своју слободу новцем, то јесте тачно.
А ове остале није одмах терао у логоре већ је то почело након почетка нацистичке пропасти на фронтовима. Наравно да се то не може никако оправдати нити ико овде брани Хитлера већ само говоримо о политичкој тактици Југославије (тј. Србије) за време окупације и пре тога. О томе се ради.
Прво, Хитлер никад не би имао такав однос према јеврејима да није живео у време Вајмарске Републике која је била разорена држава (у сваком смислу).
Буди правдољубив, па се покушај ставити у кожу неког обичног просечног Немца (од 30-так година) у време велике економске кризе, 30-тих година (а и раније).
Стави све то из угла Версајског уговора и сво то понижење које је доживела Немачка као Држава (а Србија је сада у сличној ситуацији као Немачка после Версаја). Немој само осуђивати и проклињати, можда би и ти подржао Хитлера да си живео у то време у Немачкој. А онда замисли како се та иста Немачка препородила за само неколико година (у економском смислу и уопште као Држава).
Ово ти говорим из сасвим неутралног угла а не као неки апологета (не дао Бог!) те идеологије.
Друго, наравно да је та мржња према јеврејима (из познатих разлога) прешла све границе нормалног и то нико не спори. Али, покушај то разумно да схватиш а не да овако браниш јевреје као да нису ни зашта они криви. Јадни они, "нису растурили" Немачку после Версаја, то се "само од себе" растурило.
Треће, небитне су овде толико цифре које износиш. Говоримо о главном кривцу за светски рат а не о цифрама. Јер, кад рат почне - онда је готово, ратује се па ко кога тактички и стратешки победи и разбије, а то све нема везе са узрочником рата.
Мада, требали би да говоримо о садашњости (тј. о "Образу") али смо отишли на други "колосек".
А одговорићу ти касније (или сутра ако стигнем) на ове твоје текстове "о белогардејцима" и "о свенародним устанцима". То ништа није спорно јер смо то и овде имали (и националисте и комунисте). Небитна је већина већ је битна истина.
А ти, као демократа и комуниста, волиш много ту већину. И зато ми је помало смешно (и жалосно) кад видим колико се упињеш да браниш неодбрањиво а истовремено мени стално подмећеш како "волим нацисте" а уствари не можеш да разумеш да: прави истинољубац не гледа ко је ко већ гледа реално на целу ситуацију. Другим речима: објективно све посматрам и не робујем предрасудама. Теби је то тешко да схватиш да неко има храбрости да буде у тоталној мањини а да будем спокојан у својој души.
Господ Христос каже: " Познајте истину и истина ће вас ослободити". (из Јеванђеља). Веруј ми, биће ти много лакше ако будеш тежио истини (и духовно-верској, и политичкој, и историјској, итд.). Бићеш спокојан човек, и много радостан (а не тако гневан и пун горке жучи).
Одговорићу и осталима овде који су мени писали јер сада немам тренутно времена.
Све у свему, помало ми је смешно код вас то што "храбро" браните историјске "истине" које су писали победници. Да је којим случајем победила она друга опција (нпр. Недић и Љотић) ви би, сигуран сам, били ватрени бранитељи тих теорија. Јер, ви сте увек тамо где је већина.... То се види по вашим ставовима.
Зато и нисте прави борци и јунаци јер се плашите да будете у мањини, а видећемо једног дана када исплива цела истина на видело како ћете трчати на нашу страну!
Имам обавеза доста па ћу у кратким цртама да одговарам иако је све већ речено (али само за оне који имају разум и љубав према истини, а за остале не вреди ни 100 година да се објашњава).
goxy
Не разумем зашто ме тако провоцираш?
Сад избацујеш из себе горку жуч, називајући ме "секташем". То је јадно са твоје стране... Брзо сам ти одговорио јер сам био тада на компу а теби не смета што ти мени брзо одговараш а смета ти кад ја одговорим. Стварно, судиш као неки фарисеј.
Alekasandar3
Волиш да вређаш, то ти је духовна храна...
goxy
Немаш појма о чему се ради. Само изваљујеш...Нико не исповеда овде нацизам, тј. хитлеризам. Говори се о моменту пре почетка Другог Светског Рата и за време окупације Србије (тј. Југославије).
Дакле: да ли је могло да се избегне страдање или није могло, о томе се ради. Да си мало боље проучио идеологију ЗБОР-а схватио би да они немају везе са хитлеровском идеологијом нити су ишта планирали са њима да праве (тзв "Vrli Novi Svet"). То је исто када би Светом деспоту српском Стефану Лазаревићу (син светог кнеза Лаззара) замерио што је био турски вазал и "да је хтео да шири ислам и Османлијско Царство". Или: Марку Краљевићу, или Милошу Обреновићу, итд.
Зато, боље читај од почетка шта сам писао и које ставове заступам или ти добро не видиш? (али онда иди код очног лекара, опрости)...
Alekasandar3
А ти много лажеш, да се то види из авиона. Како те није срамота да ми приписујеш да тако нешто тврдим за нацисте?! Јел имаш ти иоле људске части у себи? Подмукло радиш, не заборави да Бог све види!
Управо говорим све време да су нацисти једно велико зло (и све што су чинили) али да нису једино и највеће зло тог времена.
Бољшевици су убили на милионе (око 30 милиона) православних хришћана само 10-15 година пре почетка овог рата! Демократе (капиталисти) су су на наговор енглеске масонерије и циониста (без разлога) изазвали Други Светски Рат и тиме сносе одговорност за милионе погинулих и осакаћених људи!
Заиста, ти немаш милости нити људске части и тотално си острашћен и не можеш реално да расуђујеш. Иди човече, мало се уми хладном водом...
Само из ове реченице се види колико си пристрасан и необјективан. Ти ниси разуман саговорник о овој теми јер гледаш све острашћено. Имаш велике предрасуде према тој идеологији (која јесте један велики промашај али је немогуће да то отвара "сва зла").
Значи, по теби ЗЛО није постојало раније све док се није појавио Хитлер и његова идеологија? Тек тада се сакупило "сво зло"? Па ти си смешан а и још си под утицајем партизанских филмова које си гледао последњих 50-так година.
У како си нам ти "паметан"? Нисмо знали, стварно. А где си то прочитао? Да ниси можда на Википедији? Пријатељу, па ти не знаш шта је све ционизам.
То нема везе само са пуким насељавањем јевреја (у Израел и шире) већ представља широк спектар активности које јудејци треба да ураде да би се испунили услови за њихов долазак на светску власт.
То обухвата све припреме ратова, револуција, економских криза, штрајкова разних, итд... и све остало што слаби појединачно државе у свету (у сваком смислу) да би се испунио коначни циљ: СВЕТСКА ВЛАДА.
Е овде се делимично слажем јер Хитлер није на прави начин водио рат против ционизма. О томе је говорио Љотић овако: " Не треба разбијати јеврејске главе и трговачке излоге већ треба разбијати јудејске идеје и програме!"
Многи јевреји су тада куповали своју слободу новцем, то јесте тачно.
А ове остале није одмах терао у логоре већ је то почело након почетка нацистичке пропасти на фронтовима. Наравно да се то не може никако оправдати нити ико овде брани Хитлера већ само говоримо о политичкој тактици Југославије (тј. Србије) за време окупације и пре тога. О томе се ради.
Ма пријатељу, све то стоји што кажеш, али опет замењујеш тезе и не гледаш објективно на целу ситуацију.
Прво, Хитлер никад не би имао такав однос према јеврејима да није живео у време Вајмарске Републике која је била разорена држава (у сваком смислу).
Буди правдољубив, па се покушај ставити у кожу неког обичног просечног Немца (од 30-так година) у време велике економске кризе, 30-тих година (а и раније).
Стави све то из угла Версајског уговора и сво то понижење које је доживела Немачка као Држава (а Србија је сада у сличној ситуацији као Немачка после Версаја). Немој само осуђивати и проклињати, можда би и ти подржао Хитлера да си живео у то време у Немачкој. А онда замисли како се та иста Немачка препородила за само неколико година (у економском смислу и уопште као Држава).
Ово ти говорим из сасвим неутралног угла а не као неки апологета (не дао Бог!) те идеологије.
Друго, наравно да је та мржња према јеврејима (из познатих разлога) прешла све границе нормалног и то нико не спори. Али, покушај то разумно да схватиш а не да овако браниш јевреје као да нису ни зашта они криви. Јадни они, "нису растурили" Немачку после Версаја, то се "само од себе" растурило.
Треће, небитне су овде толико цифре које износиш. Говоримо о главном кривцу за светски рат а не о цифрама. Јер, кад рат почне - онда је готово, ратује се па ко кога тактички и стратешки победи и разбије, а то све нема везе са узрочником рата.
Мада, требали би да говоримо о садашњости (тј. о "Образу") али смо отишли на други "колосек".
То су јудејске бесмислице. Нису они њега створили већ су га пустили да дође на власт.
А одговорићу ти касније (или сутра ако стигнем) на ове твоје текстове "о белогардејцима" и "о свенародним устанцима". То ништа није спорно јер смо то и овде имали (и националисте и комунисте). Небитна је већина већ је битна истина.
А ти, као демократа и комуниста, волиш много ту већину. И зато ми је помало смешно (и жалосно) кад видим колико се упињеш да браниш неодбрањиво а истовремено мени стално подмећеш како "волим нацисте" а уствари не можеш да разумеш да: прави истинољубац не гледа ко је ко већ гледа реално на целу ситуацију. Другим речима: објективно све посматрам и не робујем предрасудама. Теби је то тешко да схватиш да неко има храбрости да буде у тоталној мањини а да будем спокојан у својој души.
Господ Христос каже: " Познајте истину и истина ће вас ослободити". (из Јеванђеља). Веруј ми, биће ти много лакше ако будеш тежио истини (и духовно-верској, и политичкој, и историјској, итд.). Бићеш спокојан човек, и много радостан (а не тако гневан и пун горке жучи).
Одговорићу и осталима овде који су мени писали јер сада немам тренутно времена.
Све у свему, помало ми је смешно код вас то што "храбро" браните историјске "истине" које су писали победници. Да је којим случајем победила она друга опција (нпр. Недић и Љотић) ви би, сигуран сам, били ватрени бранитељи тих теорија. Јер, ви сте увек тамо где је већина.... То се види по вашим ставовима.
Зато и нисте прави борци и јунаци јер се плашите да будете у мањини, а видећемо једног дана када исплива цела истина на видело како ћете трчати на нашу страну!
- Poruka
- 12.877
Dobro, već ste opomenuti da se ne bavite dalekom istorijom. Otišli ste mnogo godina unazad ( to može, ali na pdf Istorija ), neki su duboko ogrezli u antisemitizam ( to ne može nigde! ). Odlutali ste mnogo bez izgleda da se vratite na temu. Kraj.
- stanje
