AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 37.789
Ах, тај стално променљиви песак финансија, где се богатства стварају и руше покретом дигиталног зглоба, а инвеститори, благословена била њихова оптимистична срца, предају своје тешко зарађене динаре да би завирили у туђи позлаћени кавез. То је прича стара колико и време, или барем стара колико и прва пирамидална шема, где обећање неиспричаног богатства мами неслутеће у плес са судбином, често оркестриран од стране оних које с љубављу називамо „краљицама“ финансија.
Ове финансијске врачаре, ове Краљице , поседују готово мистичну моћ, не кроз тајанствене чини, већ кроз саму снагу свог... присуства. Немогуће је а да се не примети понављајући мотив гојазности међу овим финансијским матријархињама, визуелна метафора за обиље које оне наизглед отелотворују. Помислите на Дафину Милановић, име које и даље одјекује у аналима српског финансијског фолклора, чија је сама количина изгледала као да обећава безграничан извор богатства.Данас бисмо могли да посматрамо сличан феномен код личности попут Јоргованке Табаковић, чија крупна статура, било стварна или перципирана, као да пројектује ауру стабилности и просперитета, слично древном култу пуначке богиње Изиде, којој су приношени жртве у нади за плодност.
Ове „бујне“ даме су живо оличење изреке „где је много, ту је и преливање“. Оне су модерне Милошке Венере, које привлаче све врсте материјалног богатства од оних који или имају вишак или, чешће, оних који гаје ватрену наду да ће се њихова оскудна „хрипица“ (мала, готово безначајна количина) чудесно умножити под добронамерним погледом ових финансијских титана. То је психолошки мајсторски потез: визуелни приказ обиља улива исконско поверење, веровање да ако су тако добро обдарени, сигурно могу учинити да ваш скромни допринос процвета у праву финансијску башту. Прилози, баш као у древним храмовима, доносе се добровољно, свако према својим могућностима, вођени песмом сирена потенцијалног просперитета.
Међутим, иза ових стално променљивих улога „краљица“ финансија, често се крију сенковите фигуре мушкараца. То нису обични улични криминалци, већ криминалци по занимању који су открили далеко прихватљивији и мање ризичан метод пљачке. Прошли су дани провала у станове или пљачки на аутопутевима; сада једноставно отварају канцеларије и, попут ходочасника у светилиште, људи добровољно доносе своје приносе, своје „жртве“. То је софистицирана еволуција крађе, где илузија легитимитета замењује грубу силу, а обећање поврата инвестиције је мамац.
Ипак, као и све ствари које имају почетак, ове финансијске саге неизбежно имају крај. И када музика стане, а илузија се разбије, велики финале готово увек прераста у сурову стварност „свако за себе“ – свако за себе. Колективни сан се раствара у индивидуалном очају, а некада поштоване „краљице“ и њихови тајанствени луткари често нестају у етру, остављајући за собом траг разбијених нада и празних џепова. Финансијски пејзаж, баш као и сам живот, је стална осека и плима, сведочанство трајне људске жеље за брзим богаћењем и подједнако трајне људске способности за погрешно поверење.
Ове финансијске врачаре, ове Краљице , поседују готово мистичну моћ, не кроз тајанствене чини, већ кроз саму снагу свог... присуства. Немогуће је а да се не примети понављајући мотив гојазности међу овим финансијским матријархињама, визуелна метафора за обиље које оне наизглед отелотворују. Помислите на Дафину Милановић, име које и даље одјекује у аналима српског финансијског фолклора, чија је сама количина изгледала као да обећава безграничан извор богатства.Данас бисмо могли да посматрамо сличан феномен код личности попут Јоргованке Табаковић, чија крупна статура, било стварна или перципирана, као да пројектује ауру стабилности и просперитета, слично древном култу пуначке богиње Изиде, којој су приношени жртве у нади за плодност.
Ове „бујне“ даме су живо оличење изреке „где је много, ту је и преливање“. Оне су модерне Милошке Венере, које привлаче све врсте материјалног богатства од оних који или имају вишак или, чешће, оних који гаје ватрену наду да ће се њихова оскудна „хрипица“ (мала, готово безначајна количина) чудесно умножити под добронамерним погледом ових финансијских титана. То је психолошки мајсторски потез: визуелни приказ обиља улива исконско поверење, веровање да ако су тако добро обдарени, сигурно могу учинити да ваш скромни допринос процвета у праву финансијску башту. Прилози, баш као у древним храмовима, доносе се добровољно, свако према својим могућностима, вођени песмом сирена потенцијалног просперитета.
Међутим, иза ових стално променљивих улога „краљица“ финансија, често се крију сенковите фигуре мушкараца. То нису обични улични криминалци, већ криминалци по занимању који су открили далеко прихватљивији и мање ризичан метод пљачке. Прошли су дани провала у станове или пљачки на аутопутевима; сада једноставно отварају канцеларије и, попут ходочасника у светилиште, људи добровољно доносе своје приносе, своје „жртве“. То је софистицирана еволуција крађе, где илузија легитимитета замењује грубу силу, а обећање поврата инвестиције је мамац.
Ипак, као и све ствари које имају почетак, ове финансијске саге неизбежно имају крај. И када музика стане, а илузија се разбије, велики финале готово увек прераста у сурову стварност „свако за себе“ – свако за себе. Колективни сан се раствара у индивидуалном очају, а некада поштоване „краљице“ и њихови тајанствени луткари често нестају у етру, остављајући за собом траг разбијених нада и празних џепова. Финансијски пејзаж, баш као и сам живот, је стална осека и плима, сведочанство трајне људске жеље за брзим богаћењем и подједнако трајне људске способности за погрешно поверење.
