- Poruka
- 27.467
КРИЖАРИЧАРЕЊЕ често личи на дебатни клуб корисника услуга дневне болнице из Драјзерове улице.
Допадало се некоме или не, како време пролази, све што се Слободану Милошевићу оправдано или мање оправдано ставља на терет с временом ће све више заслуживати само место фусноте у историјском сагледавању значаја његове личности и политике, а на површину ће излазити улога домаћег олоша и њихова спрега са страним службама. Можда ће бити потребно и деценијско време да разни документи изађу на видело, али ће се то неминовно догодити.
НЕПОБИТНА је чињеница да без невиђених напора и жртава Србије, не било ни Републике Српске, а мало који Србин би остао и опстао на тим просторима, али Клуб "Драјзерова" због у просеку скромног образовања и последица оштећења виталних менталних функција то немере никако сконтат'!
Заборавља се да је због Срба у Базнији, Србија "попила" до тада незабележен обим економске блокаде које и даље неки лелемуди колоквијално зову "санкције".Оно што се овде може прочитати о Србији, ни по чему се не разликује од најмрачније пропаганде из усташког "тиска".
На унутрашњем плану остаје непобитна чињеница да за време Милошевићеве владавине ништа није продато страном капиталу. Склопљен је у последње три деценије највећи посао – за више од милијарду и по марака продато је 49 одсто својине српског “Телекома”, а тих 49% за неупоредиво мањи новац враћен назад и Србија је остала већински власник тог јавног предузећа, и то је остала до данас. Ниједан јавни и државни и национални ресурс није продат.
Такође, Клуб "Драјзерова" превиђа да је Милошевић вратио у уставноправни систем Србије покраине и тиме исправио сулудо и неиздрживо решење због чега Другосрбијански олош и данас кмечи и лаје.
Заборавља се и те се и даље лаје, а прећуткује чињеница да је откупом станова, који су тако из друштвене својине прешли у руке грађана, носилаца станарског права, извршена је једна од највећих социјалних реформи у историји. Често данас из баш тих станова "купљених" за багателу, гомила ментола кевће на Милошевића.
Да поменемо и Закон о својинској трансформацији донет 1997. године који је такође био у функцији социјалне реформе и отварао је пут радничком акционарству, а у исто време био је отворена препрека сваком покушају пљачкашке приватизације која је свој процват доживела после пљачкашког ДОСманлијског "Закона о приватизацији" 2001. године, донетог од стране снага жутог картела, од којег се Србија још дуго не може опоравити!
Poslednja izmena:
