- Poruka
- 27.249
Profesor Zoran Vujčić je profesor na Hemijskom fakultetu, PMF u Beogradu. Ovo je njegov izjava, koju citiram, a razlog je često pitanje šta misle profesori o protestima. Ovaj čovek nije politički angažovan, savesno je radio svoj posao decenijama i volela bih da pročitate njegovo mišljenje.
''Bez nade za zlo u sudaru mržnji
Nema nade. Sve to teče suviše sporo. Studenti bi morali da budu kontrolori na izborima, a političari sa iskustvom i partijama da preuzmu stvari u svoje ruke. Sve je to presporo, a studenti su bez iskustva. To je mantra opozicije i dosadnih analitičara. Mantra zlog dečaka od preko pedeset godina je - jel sam vam lepo govorio da je sve to politika, a vi mi niste verovali. A ja uvek govorim istinu. Dobro možda ne baš uvek, ili bar ne kada mi neko "malo" aktivira topić.
U stvari sve je to mnogo jednostavnije nego što izgleda. Studenti su heterogena populacija kao i sve druge. Čak i heterogenija, jer dolazi iz nezamislivih suprotnosti društvenih i ekonomskih. Ali imaju par zajedničkih karakteristika. Pametni su, inače bi sedeli u ćacilendu. Vešti su i kreativni. Ali najvažnija osobina im je mržnja prema laži i nakaznosti korupcije koja je dovela do smrti 16 nevinih ljudi. U prvim danima tragedija nisam mogao ništa da slušam i čitam o tim strašnim događajima. Stomak mi je bio kao čelična kugla. I onda dolaze prve batine i počinju studentski nemiri. Mržnja ka mraku, zatucanosti, gluposti. Da se odmah razumemo nemam iluziju o SVETOM STUDENTU, nekom nadduhu koji je sada merilo svih vrednosti. Daleko od toga, jer to nije ni moguće. Studenti su ljudi. Mladi ljuti ljudi, koji su nekako spontano pridobili svoje profesore. I kada slušam kako smo ih mi nagovarali, usmeravali i ucenjivali da napadnu režim zla, dođe mi da prepuknem od smeha. Pričam sa tom decom i ne mogu da verujem da su neki od njih sazreli 10-20 godina od pre par meseci. Slušam ih pune strasti kako brane svoje stavove argumentovano i vatreno. A tu se nešto bitno i promenilo. Puni su iskrene želje da saslušaju jedni druge, da pomognu, da sačekaju. I tu sada ide meni neshvatljiva glupost vlasti.
Imaš 4 studentska zahteva. Imaš tragediju koju su izazvali tvoji ljudi. Pohapsi barabe, i započni pravni proces. I studenti su nakon jednih batina i 2-3 nedelje protesta u klupama. Ali ne. Nisam ubeđen da je on samo potcenio studente da će se umoriti i odustati. U njegovim odlaganjima je nešto dublje, neko crno skriveno zlo, usmereno manjim delom prema toj deci a većim prema nama. Čista, kristalna mržnja prema beogradskom Univerzitetu. Mrzucka on sve fakultete i univerzitete, ali Univerzitet u Beogradu mu je cilj i opsednutost čiste mržnje.
Onda sledi foliranje kako ne radimo, pa nam daje krompir. Predsednik seljačke zadruge se tako ne izražava, a nekmoli "predsednik" Srbije. Toliko umnih glava ima samo na mom fakultetu, a mi smo kap u moru našeg Univerziteta, ali i Beograda u celini koju SNS ubija svakom nakaznom zgradom i zapuštenim šahtom. Mržnja mu sija iz očiju dok govori kako će razviti privatne fakultete, očito ne shvatajući svoju nebitnost, prolaznost i prazan autoritet. Tako je bukvalno i bezvoljne studente, građane i profesore napumpao. On je taj glavni koji pumpa, a svako pumpanje u jednom trenutku dovede do eksplozije. U Novom Sadu je jučer bio pokušaj paljenja fitilja u ovoj zemlji na barutnom brdu. Ovo igranje sile pokazuje upravo tu nemoć i mržnju prema pameti, ljubavi prema zemlji i ljubavi prema sebi.
I tako sada imamo sukob dve mržnje. Opravdane, plemenite i čiste koja traži pravdu i druge zle koja bi nas profesore uvaljala u katran i zapalila negde blizu ćacilenda. Uveren je da bi tako studenti kao u lošem filmu naprosto izbledeli i nestali i on bi bio car i bog na pustom ostrvu.
Sve je počelo od korupcije. Sa njom će biti i kraj, jer je ona upravo kao i korov koji ovih dana udavi Beograd preteralo u svakom pojavnom obliku.
Ne znam kako vi, ne znam kakvi su drugi studenti, ali ovi moji su super. Uz sazrevanje koje im nije trebalo prodborili su se, profinili i podigli svest i volju mnogim koji su već duhovno bili mrtvi godinama. Zato ne treba očekivati da će biti samo jedna partija studenta, niti samo jedna lista. Njihova mržnja je bila inicijalna. Njih sada pokreće želja za promenom. Dubokom, iskrenom. U takvoj Srbiji i ja bih opet mogao da dišem slobodno i da stvaram ono zašta sam školovan na Univerzitetu koji se neće tako lako predati, kako bi neki malecki ljudi hteli. I neka mu neko šapne. Ako na privatnim univerzitetima ima dobrih stručnjaka i naučnika, znači da su iškolovani na ovim dobrim državnim univerzitetima. I oni će stati u odbranu dobra od zla.''
''Bez nade za zlo u sudaru mržnji
Nema nade. Sve to teče suviše sporo. Studenti bi morali da budu kontrolori na izborima, a političari sa iskustvom i partijama da preuzmu stvari u svoje ruke. Sve je to presporo, a studenti su bez iskustva. To je mantra opozicije i dosadnih analitičara. Mantra zlog dečaka od preko pedeset godina je - jel sam vam lepo govorio da je sve to politika, a vi mi niste verovali. A ja uvek govorim istinu. Dobro možda ne baš uvek, ili bar ne kada mi neko "malo" aktivira topić.
U stvari sve je to mnogo jednostavnije nego što izgleda. Studenti su heterogena populacija kao i sve druge. Čak i heterogenija, jer dolazi iz nezamislivih suprotnosti društvenih i ekonomskih. Ali imaju par zajedničkih karakteristika. Pametni su, inače bi sedeli u ćacilendu. Vešti su i kreativni. Ali najvažnija osobina im je mržnja prema laži i nakaznosti korupcije koja je dovela do smrti 16 nevinih ljudi. U prvim danima tragedija nisam mogao ništa da slušam i čitam o tim strašnim događajima. Stomak mi je bio kao čelična kugla. I onda dolaze prve batine i počinju studentski nemiri. Mržnja ka mraku, zatucanosti, gluposti. Da se odmah razumemo nemam iluziju o SVETOM STUDENTU, nekom nadduhu koji je sada merilo svih vrednosti. Daleko od toga, jer to nije ni moguće. Studenti su ljudi. Mladi ljuti ljudi, koji su nekako spontano pridobili svoje profesore. I kada slušam kako smo ih mi nagovarali, usmeravali i ucenjivali da napadnu režim zla, dođe mi da prepuknem od smeha. Pričam sa tom decom i ne mogu da verujem da su neki od njih sazreli 10-20 godina od pre par meseci. Slušam ih pune strasti kako brane svoje stavove argumentovano i vatreno. A tu se nešto bitno i promenilo. Puni su iskrene želje da saslušaju jedni druge, da pomognu, da sačekaju. I tu sada ide meni neshvatljiva glupost vlasti.
Imaš 4 studentska zahteva. Imaš tragediju koju su izazvali tvoji ljudi. Pohapsi barabe, i započni pravni proces. I studenti su nakon jednih batina i 2-3 nedelje protesta u klupama. Ali ne. Nisam ubeđen da je on samo potcenio studente da će se umoriti i odustati. U njegovim odlaganjima je nešto dublje, neko crno skriveno zlo, usmereno manjim delom prema toj deci a većim prema nama. Čista, kristalna mržnja prema beogradskom Univerzitetu. Mrzucka on sve fakultete i univerzitete, ali Univerzitet u Beogradu mu je cilj i opsednutost čiste mržnje.
Onda sledi foliranje kako ne radimo, pa nam daje krompir. Predsednik seljačke zadruge se tako ne izražava, a nekmoli "predsednik" Srbije. Toliko umnih glava ima samo na mom fakultetu, a mi smo kap u moru našeg Univerziteta, ali i Beograda u celini koju SNS ubija svakom nakaznom zgradom i zapuštenim šahtom. Mržnja mu sija iz očiju dok govori kako će razviti privatne fakultete, očito ne shvatajući svoju nebitnost, prolaznost i prazan autoritet. Tako je bukvalno i bezvoljne studente, građane i profesore napumpao. On je taj glavni koji pumpa, a svako pumpanje u jednom trenutku dovede do eksplozije. U Novom Sadu je jučer bio pokušaj paljenja fitilja u ovoj zemlji na barutnom brdu. Ovo igranje sile pokazuje upravo tu nemoć i mržnju prema pameti, ljubavi prema zemlji i ljubavi prema sebi.
I tako sada imamo sukob dve mržnje. Opravdane, plemenite i čiste koja traži pravdu i druge zle koja bi nas profesore uvaljala u katran i zapalila negde blizu ćacilenda. Uveren je da bi tako studenti kao u lošem filmu naprosto izbledeli i nestali i on bi bio car i bog na pustom ostrvu.
Sve je počelo od korupcije. Sa njom će biti i kraj, jer je ona upravo kao i korov koji ovih dana udavi Beograd preteralo u svakom pojavnom obliku.
Ne znam kako vi, ne znam kakvi su drugi studenti, ali ovi moji su super. Uz sazrevanje koje im nije trebalo prodborili su se, profinili i podigli svest i volju mnogim koji su već duhovno bili mrtvi godinama. Zato ne treba očekivati da će biti samo jedna partija studenta, niti samo jedna lista. Njihova mržnja je bila inicijalna. Njih sada pokreće želja za promenom. Dubokom, iskrenom. U takvoj Srbiji i ja bih opet mogao da dišem slobodno i da stvaram ono zašta sam školovan na Univerzitetu koji se neće tako lako predati, kako bi neki malecki ljudi hteli. I neka mu neko šapne. Ako na privatnim univerzitetima ima dobrih stručnjaka i naučnika, znači da su iškolovani na ovim dobrim državnim univerzitetima. I oni će stati u odbranu dobra od zla.''
potrudiću se još jednom da komuniciram sa tobom i objasnim ti. Ćaci su svi koji iz političkih razloga iskazuju navodnu želju za učenjem, bez obzira što mnogi i nisu studenti,ćaci su svi oni koji su školovanje završili zahvaljujući uticaju stranke, svi oni koji podržavaju kriminalne postupke vladajuće klase a glume zabrinute građane sa selektivnom empatijom. Takvi i ne znaju šta je empatija, već sve rade po direktivi, isključivo gledajući svoje interese.
