Nisam. Ne volim da idem na sud.
Ma, ne volim ni ja.
Ali nisam mislila samo na pravne poslove, David je simbol za sve informacije i znanja koje danas moraš posedovati kako te ne bi neko nasamario.
Ne znam koliko je kvazizanimanje interesovanje za zakone iako nisam pravnik. Morala sam na poslu da poznajem nekoliko zakona kako bih svoj posao obavljala odlično.
Upravo zbog toga što sam imala i predznanje i znanje, šefovi i načelnici nisu morali da mi pomažu u donošenju nekih Rešenja ( menjali su se zakoni, i samim tim i Rešenja koje sam donosila ).
Takođe, zbog poznavanja materije, radila sam još jedan posao, a pomagala u trećem.
I isplatilo se to znanje. Imala sam i dodatna primanja na osnovnu platu, dobijala puno slobodnih dana kada proše neka gužva.
Ako se isplatilo dodatno znanje, onda je to sasvim u redu.
Ja sam više mislila na one situacije kada neko direktno manipuliše tobom jer zna da ne znaš...
Kada uđem u prodavnicu, sama sebi ličim na nekog nesrećnog inspektora Kluzoa - prevrćem one etikete sa cenama (da li je ispod pravog proizvoda, da li je sniženje još u toku ili nije, a te informacije ispisane sve sitnijim i sitnijim slovima...), tražim isti proizvod na različitim mestima (i na svakom je sa malo izmenjenom cenom), i tako dalje. Umesto da samo uzmem proizvod sa police i ne razmišljem o tome da li su proizvod i njegova cena dovoljno transparentni..
Kada odem lekaru opšte prakse, proveravam da li je datum na doznakama ispravan, da li mi je produžena terapija ili me opet nije čula, tri puta u razgovoru podsećam na koje sam lekove alergična, i tako dalje. Umesto da samo izađem iz ordinacije, bez pomisli o vraćanja u istu tri dana kasnije da bi ispravila datume ili nazive lekova i njihovu gramažu.
Kada mi stigne Rešenje iz RGZ-a, čitam ga kao stručnjak maltene, i pored tog užasnog birokratskog jezika vidim da udeli nisu dobro napisani (prema dokumentaciji, ne prema mom ćefu) i ako ne reagujem, ode polovina nasledstva mom komšiji. Umesto da primim to isto Rešenje, utvrdim da je sve
OK i ne mislim više o tome.
Kad stigne Rešenje od notara, vidim da u zaključku spominje njivu i ljude koji nemaju nikakve veze sa mnom, pa odem da ukažem na grešku i predstavljam se kao koleginica jer će me inače obezbeđenje izbaciti iz kancelarije ako se mešam kao neuka stranka. Onda "koleginica", prethodno proučivši materiju, kaže ovoj dotičnoj šta da ispravi... Umesto da ne pomislim da je ikako moguće da neko u ostavinsku raspravu, sa predočenom dokumentacijom, može da ubaci lica koja se nigde u toj dokumentaciji spominju.
Kada je vreme za čitanje vodomera, radnik kaže: Mene mrzi da silazim, ja ću odokativno da napišem prosek - pa bi upisao 5 kubika; onda ja donesem SVE račune od pre pet godina naovamo (čuvam ih samo zbog takvih čitača) pa kažem: Evo, procenite prosek, ali ja bih rekla 2 kubika... Umesto da pokažem gde je vodomer i kažem "Doviđenja!" kad završi sa očitavanjem.
Nemam ništa protiv dodatnog znanja, naprotiv; ali neka to bude moj izbor i moja pasija, a ne zato što ću plaćati penale i razvlačiti se po raznim institucijama pokušavajući da rešim ono što jedan, koji nije znao svoj posao, nije uradio kako treba. Na kraju krajeva, šta da rade stariji naši sugrađani koji ni ne vide da sitna slova postoje, ne znaju šta je e-uprava i e-šalter, a nemaju uvek nekog mlađeg uz sebe da se pobrinu za njih?
Eto, to je suština mog pitanja i izraza (možda ne baš srećno izabranog) - kvaziznanja.
