Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Obeležen Dan borca, Brnabićeva i Dačić položili vence
Dan borca, nekadašnji praznik u bivšoj Jugoslaviji, obeležen je centralnom manifestacijom ispred Muzeja "4.juli" u Beogradu. Pored državnih zvaničnika prisustvovali su i učesnici NOB-a i njihovi potomci.Premijerka Ana Brnabić, kao izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, položila je venac na spomenik "Poziv na ustanak", a venac je položio i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.
Ana Brnabić je kazala da se danas sećamo i obeležavamo jedan od najvažnijih datuma naše istorije ističući da se 4. jula 1941. godine glas našeg naroda i glas antifašista daleko čuo, toliko daleko da osam decenija kasnije, kako je istakla, imamo odgovornost, ali veliku potrebu da se tog datuma zauvek sećamo.
"I da ga glasno pošaljemo poruku da ga nikad nećemo zaboraviti. Pamtićmo sve poginule borce NOB-a i dok smo živi odavaćemo priznanje svim učesnicima tog rata", poručila je Brnabićeva.
Premijerka je rekla da danas takođe potvrđujemo tezu da ne samo da stvaramo istoriju nego da smo istorijom i stvoreni.
"Odluka koja je tada doneta u kući Ribnikar, to smo mi danas, to je naše nasleđe i ponos", kazala je ona.
Istakla je da je u kući Ribnikar otpočela ne samo borba za slobodu, već mnogo više od toga, borba za ono što sloboda jeste - pravo da se drugačije razmišlja, govori, razlikuje i izabere.
Brnabićeva je kazala da se porodica Ribnikar koja je pravo na slobodu založila još 1904.godine kada je osnovala Politiku.
"Nama je dala istovremeno i osećaj svesti da sloboda univerzalna vrednost, da ne može da se dobije, osvoji i izgubi već da samo može i treba da se živi i da je u svima nama", rekla je premijerka.
Ceremoniji polaganja venaca prisustvovala je i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Odbora Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Darija Kisić Tepavčević.
Obeležavanju su prisustvovali učesnici NOB-a i njihovi potomci koji su, nakon intoniranja himne Srbije, spontano zapevali himnu bivše SFRJ "Hej Sloveni" i uzvikivali "Jugoslavija, Jugoslavija".
U ime boraca vence su položili narodni heroj Petar Matić, star 102 godine, i predsednik SUBNOR-a Vidosav Kovačević, a cveće su položili i predstavnici antifašističkih udruženja iz Mađarske, Portugala, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije.
Obeležavanje praznika organizovao je SUBNOR u sklopu obeležavanja 80 godina od početka antifašističkog ustanka a pod pokroviteljstvom predsednika Srbije i u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Tim povodom, uručene su "Medalje borca" borcima iz Drugog svetskog rata.
Na današnji dan 1941. godine u Beogradu je održana sednica Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, na čelu sa Josipom Brozom Titom, na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka protiv fašistiščkih izvojevača i njihovih pomagača.
Kuća Ribnikara u kojoj je održana sednica kasnije je pretvorena u Muzej "4. juli".
Nakon toga usledili su ustanci u svim krajevima Jugoslavije, u Srbiji je ustanak podignut 7. jula, u Crnoj Gori 13. jula, u Sloveniji 22. jula, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj 27. jula, a u Makedoniji 2. oktobra 1941. godine.
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4429868/dan-borca-muzej-cvece-ana-brnabic.html
Vucic nije dosao jer je on pre isao sa Seseljom da sa glogovim kolcem udje u Kucu cvece, i da se obracuna sa ''komunistickim zlom',, ali je zato isao u Moskvu na proslavu 9.maja ( onda mu valjda nije smetalo ''komunistcko zlo'' koje je pobedilo fasizam ).
Bez obzira na sve danas se u Srbiji forsira revizionizm, tj prica bez ikakve osnove da je Draza ''prvi gerilac u svetu i sire'' koji je podigao ustanak...
1. Nema nijednog traga (dokumenta, proglasa/poziva, teksta, relevantnog svedočenja…) da je pukovnik Mihailović „sa svojim saborcima podigao ustanak protiv okupatora“ 1941…
2. Pritom nema nijednog četničkog dokumenta u kojima se navode termini „fašizam“, „antifašizam“, „nacizam“, „antinacizam“…
3. Do aprila 1941. su već uveliko delovali pokreti otpora u Poljskoj, Francuskoj, Holandiji, Danskoj…
4. Sve političke igre oko četničkog „(drugog) antifašističkog pokreta“ završene su 1943. u Teheranu kada su Saveznici otkazali svaku pomoć četnicima i u septembru 1944. kada je kralj Petar II raspustio JVuO, ražalovao Dražu Mihailovića i pozvao četnike da stanu pod komandu Tita i VŠ NOVJ…
5. O kolaboraciji cetnika sa Nemcima, Italijanima, Bugarima, ustasma ima dokumenta na tone.
