Obecavam sebi....

gost 39034

gost 39034

Elita
Poruka
20.782
...da cu se uskoro javiti svim dragim ljudima kojima nisam vec dugo, a obecala sam...evo, do kraja ovog meseca...a, obecanje za danas - da se necu naljutiti i vikati na sina, bas nijednom...
Obecajte sebi nesto ovde, nesto sto zelite, a nikako da vec jednom uradite, zbog onog, ili ovog, opravdanog, ili potpuno besmislenog razloga, a onda dodjite i recite jeste li bili dosledni svom obecanju....


p.s. jedno specijalno obecanje, prepoznace se vec osoba kojoj je upuceno - necu da dam nista malo, da bih dobila nesto vece, moraces da das nesto veliko, veliko, do sada nevidjeno ovde, da bi dobio ......:malav:
 
Joj...
Da se necu strecati kada u sinu prepoznam iritantne karakteristike njegovog oca. Ne moze se protiv prirode i gena. Necu histerisati nego to usmeriti u prevom smeru, na pravi nacin.
Da cu ljudima koji mi znace to staviti do znanja.
Ne mogu da obecam, ali cu se potruditi da budem malo manje stroga prema sebi.
Da cu jednoga dana raditi neki kreativni posao koji ce da ispunjava mene vise nego novcanik.
 
86bogomoljka:
Joj...
Da se necu strecati kada u sinu prepoznam iritantne karakteristike njegovog oca. Ne moze se protiv prirode i gena. Necu histerisati nego to usmeriti u prevom smeru, na pravi nacin.
Da cu ljudima koji mi znace to staviti do znanja.
Ne mogu da obecam, ali cu se potruditi da budem malo manje stroga prema sebi.
Da cu jednoga dana raditi neki kreativni posao koji ce da ispunjava mene vise nego novcanik.
Kliknite za proširenje...


ijaooo kakav posao mi pada na pamet :rumenko: e bas je lijepo reci pamet, da sam portir bilo bi me sramota izgovoriti tu rijec :))))
 
Da ću biti malo više pametna kad su ljudi u pitanju... Ne mogu da verujem da iznova i iznova želim da verujem... Mada kontam da sam ja felerična. Tako da obećavam da više neću biti felerična. I da ću kad već ne znam da funkcionišem sa ljudima biti sama..:D
 
Što sam obećala sebi pre dve godine, ostala sam dosledna. Da ću ostati svoja, ono što jesam. Da neću podleći provokacijama, i onome, što me je jelo iz dana u dan i grickalo, kao masna soda i kiselina, svaki Božiji dan. Da neću podleći, da me isprovociraju do te mere, da izgubim strpljenje. Da ću stojički i dostojanstveno podneti na leđima, ono što moram poneti. U nekim momentima sam priznajem, bila na ivici da pokleknem. Da me slomi. U trenutku, kada je došlo do momenta, da ću se razboleti...mislim da sam bila duhovno najjača. I svaki dan, i sada...kada progutam tu knedlu najcrnju, najtežu i meni najmučniju, znam da u biti je vredelo. Jer u odrazu svom, vidim oči koje su zadržale čast. I poštenje. Ono šta su me roditelji učili, ono šta sma nasledila od svojih predaka. Ono, čemu me je učio deda. To mi je bilo vrlo važno. I kao takvo ostaje. Tada sam obećala sebi, ne znajući unapred pred čime stojim, šta za mene to značiće, možda koliko je jača sila od onoga šta ja kao čovek u sebi branila sam...obećala sam, da ću izdržati. Po cenu svega. Zato što sma želela jedno...znala sma da sve proći će. Jer u životu sve prolazi, pa da će proći i to...ali danas sutra, kada se osvrnem na to, u tadašnjem momentu, za neku budućnost, želela sam da imam takav osvrt na sebe i na ono što jesam, u stilu...da se sobom ponosim. Da se ponosim da ne izađe iz mene, što bi najradije izašlo. Od tuge. Od jecaja, i od vapaja. Obećala sma sebi, da ći iskanalisati na najbolji mogući način. Kako znam i umem. Da ću pokušati na sve načine da dam svoj maksimum, pa dokle budem mogla da istajavam. Naprosto, da ću zadnjim atomom istrajavati, sve dok u meni je bilo snage. I tog sjaja. U očima. Duši. Srcu.

Obećala sam sebi, pre dve godine...da ću ostati iznad svega.

Cena je bila previsoka, ali sam ostala dosledna sebi.

I svom obećanju sebi.

:hvala:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top