Barak Obama zahteva red oko sebe
Autor: Beta | Foto:NY Times, typepad.com | 02.11.2008. - 15:31
Ako demokrata Barak Obama postane 44. predsednik SAD ono po čemu će biti upamćen kao šef države moglo bi bar na kratko da zaseni sve drugo.
Izborom Baraka Obame nacija bi dobila prvog crnog predsednika, jednog od najmlađih šefova Bele kuće sa raznolikom, čak egzotičnom prošlošću.
"Knjiga istorije" o odnosu SAD prema rasnim pitanjima dobila bi novo poglavlje.
I čak iako bi Obamin medeni mesec u Beloj kući bio kratak, svet bi video Ameriku u novom svetlu. U drugim stvarima, takođe, i malim i velikim, ima izgleda da se u Belu kuću pod Obamom unesu novine.
Njegove dve ćerke, od 10 i sedam godina, bile bi najmlađi stanari Bele kuće od kada je devetogodišnja Ejmi Karter tu stanovala sa ocem Džimijem i majkom, 1977. godine.
Okolnosti obično dovode do iznenađenja zbog kojih novi predsednik mora da promeni zacrtan plan.
Ali način na koji je Obama vodio kampanju i njegova obećanja daju naznake kako bi vladao kad bi bio predsednik. Obamin pristup svim temama, od Iraka do zdravstva, bio bi mnogo drugačiji nego u poslednjih osam godina.
Ima naznaka da bi u stilu, ako ne i u suštini, nova Bela kuća pod vođstvom Obame funkcionisala dosta slično kao pod predsednikom Džordžom Bušom. Ovde se misli na disciplinu, efikasnost i tajnost.
To su glavne odlike Obamine kampanje, jednako kao poslednjih osam godina Bušove administracije gde nije bilo mesta za curenje informacija i gde je sve bilo pod čvrstom rukom. Kao i Buš, Obama zahteva red oko sebe. Od pomoćnika se očekuje da budu čvrsto povezani i da malo govore.
Stil koji je ispoljio kao predsednički kandidat nagoveštava da bi kao predsednik bio nalik na direktora kompanije, šefa koji delegira a ne bavi se najsitnijim detaljima.
To je isti model kao i za Buša, koji je prvi američki predsednik sa masterom iz biznisa.
Kao i Buš, Obama se najviše oslanja na mali unutrašnji krug ljudi koji je teško probiti. To je bila uspešna formula ali bi mogla da nervira moćnike u njegovoj stranci i u Kongresu koji nekada vide njegov tim kao suviše izolovan.
"Obamina disciplina je manje usmerena na važnost držanja tajnosti a više na to da organizacija funkcioniše kao sat," kaže politički istoričar sa univerziteta Prinston Džulijan Zelizer. "Buš i Obama zastupaju vrlo različite stvari, ali Obama vodi svoju kampanju sa istom vrstom metodičke efikasnosti i zatvorenosti kao što Buš vodi Belu kuću."
Senator Dik Darbin, dugogodišnji prijatelj crnoputog kandidata i takođe demokrata iz Ilinoisa, kaže da je Obama stvorio tako čvrsto povezan tim delimično zato što je bio spreman da sasluša stvari koje mu se ne sviđaju i što svoje pomoćnike nije žestoko kritikovao kad naprave grešku.
Obamin stil je kombinacija njegovog stava opuštenog do granice odsutnosti, sa promišljenim donošenjem odluka i prirodnom harizmom.
Ako postane predsednik Obama će, kao i njegovi prethodnici, morati da "podeli" probleme na one koji se moraju rešavati odmah i one koji mogu da čekaju, ali jedno pitanje koje ne može da čeka ni do inauguracije jeste narušena ekonomija.
Obama je za akciju odmah. On predlaže posebnu sednicu Kongresa posle izbora kako bi se odmah izdvojile milijarde dolara za nove mere podsticanja privrede.
Džon Stilidis, saradnik centra "Vudro Vilson" smatra da je ekonomska kriza postala primarno pitanje u kampanji i da su debate dva predsednička kanidata pokazale veću spremnost i sposobnost Obame da se uhvati u koštac sa gorućim ekonomskim problemima SAD.
Pored ekonomije Obama je identifikovao tri velika pitanja za prvih 100 dana - rad na povratku američkih trupa iz Iraka za nešto više od godinu dana, početak rada na planu da se omogući opšte zdravstveno osiguranje, i početak rada na dugoročnoj energetskoj politici.
Obama je takođe obećao da će među njegovim prioritetima biti i reforma imigracione politike i preispitivanje Bušovih izvršnih odluka, naročito onih koje se odnose na prisluškivanje telefona, zatvor u Gvantanamu i tehnike ispitivanja.
Zbog ekonomske krize rešavanje mnogih od ovih pitanja moraće da sačeka, ali obećanje koje Obama ne bi smeo da odloži jeste to da će završiti rat.
I na kraju, Obama će ako postane predsednik morati obilato da koristi svoje mnogo hvaljene govorničke sposobnosti.
Njegovi su govori odmereni kao i njegovo ponašanje, ali iznijansiranim promenama ritma i jačine glasa Obama ume da podstakne slušaoce na gromoglasne ovacije ili na pažnju u totalnoj tišini, a to je moćno oružje i na vlasti i u politici.
