- Poruka
- 10.496
Primеćujem da se i među građanima i među opozicijom sve češće čuje kako "studenti nemaju plan", "ne znaju šta hoće" ili "nemaju program".
To nije slučajno. Režim je uspeo da kroz medije i društvene mreže nametne upravo taj narativ, da predstavi studente kao iskrene, ali neorganizovane idealiste, bez političke vizije i strategije.
I to je trenutno njihovo najjače oružje protiv studentskog pokreta.
A istina je suprotna: studenti vrlo dobro znaju šta hoće: slobodnu zemlju, poštene izbore i institucije koje rade za građane.
Ono što nedostaje nije ideja, nego jasna komunikacija i ponavljanje te ideje, svakog dana, na svakom mestu: na ulici, u medijima, u gostovanjima, u razgovorima sa ljudima.
U politici ne pobeđuje onaj ko je u pravu, nego onaj ko ume da objasni da je u pravu.
Zato sam, iako nemam nikakve veze sa studentima, pokušao da sastavim jedan primer kako bi mogao izgledati njihov manifest, kao skica plana, jednostavan i razumljiv svima.
Ne zato što mislim da im treba tutor, već zato što bi jasno formulisan narativ mogao da pomogne da se energija protesta pretoči u političku snagu.
Vlast ih danas ne bije samo pendrecima, nego i propagandom. A jedini odgovor na to je: pričati, objašnjavati i ponavljati, dok svaka baka u autobusu ne zna o čemu se radi.
Evo predloga manifesta koji bi mogao poslužiti kao osnova za takvu komunikaciju.
MANIFEST ZA DEMOKRATSKU SRBIJU
– Plan građanske tranzicije –
Tačka 1.
Svi iza studenata
Studenti su danas jedina slobodna snaga u društvu.
Njihova borba je borba svih nas.
Građani, opozicija, sindikati i slobodni pojedinci treba da se okupe oko studentskog pokreta i daju mu punu podršku – bez uslovljavanja, bez partijskih interesa.
Tačka 2.
Referendumska atmosfera
Potrebno je stvoriti osećaj da se odlučuje o sudbini zemlje – ne o strankama, već o izboru između diktature i demokratije.
Svaki protest, svaka tribina i svaka reč treba da bude usmerena na tu jednostavnu poruku.
Tačka 3.
Pobeda i na nepoštenim izborima
Režim neće dozvoliti fer uslove, ali jedinstvo može biti jače od manipulacije.
Potrebno je objediniti sve opozicione snage, organizovati volontere i posmatrače, i braniti svaki glas – na svakom biračkom mestu.
Tačka 4.
Prelazna vlada – moralni reset države
Nakon pobede, formira se prelazna vlada od neuprljanih ljudi – profesora, stručnjaka, javnih ličnosti od poverenja.
Njihov zadatak nije vladanje, već vraćanje normalnosti: oslobađanje medija, obnova institucija i priprema za poštene izbore.
Tačka 5.
Slobodni izbori i novi početak
Kada se uspostave osnovni demokratski uslovi, raspisuju se slobodni izbori.
Prelazna vlada se povlači, a građani biraju nove predstavnike u slobodnom sistemu.
To je trenutak kada Srbija ponovo postaje zemlja slobodnih ljudi, a ne poslušnih podanika.
ODGOVORI NA NAJČEŠĆE MANIPULACIJE REŽIMA
1. "Studentski protesti su nasilni"
Ne, nisu.
Studentski protesti su mirni, dostojanstveni i nenasilni.
Nasilje je počelo tek kada su dovedeni huligani i provokatori čiji je zadatak bio da isceniraju sukobe i da se tako protesti prikažu kao opasnost.
To je stari trik svih autoritarnih vlasti, kada ne mogu da pobede ideju, pokušaju da je uprljaju.
2. "Studenti su za davanje Kosova, priznanje Srebrenice, NATO ili Rusiju"
Ne, studenti se ne bave geopolitičkim pitanjima.
Njihov cilj nije da određuju spoljnopolitički pravac zemlje, već da vrate demokratski poredak.
Sve te odluke treba da budu predmet slobodnih izbora, kada građani sami, bez pritiska i propagande, odluče u kom pravcu zemlja ide.
Dakle, studenti ne nude ideologiju, već pravo naroda da slobodno odlučuje.
3. "Studentski protesti su obojena revolucija"
Ne, naravno da nisu.
To je mantra kojom se svaki diktator brani od sopstvenog naroda.
Ne postoji "obojena revolucija" u zemlji gde vlast podržavaju svi svetski zvaničnici, od Brisela do Vašingtona, Moskve i Pekinga.
To što ljudi protestuju protiv nepravde nije nikakva spoljna zavera, to je unutrašnje nezadovoljstvo naroda koji želi normalnu, slobodnu državu.
4. "Zašto studenti ne žele opoziciju?"
To nije izraz neprijateljstva, već razumevanja trenutka.
Opozicija danas, nažalost, nosi teret nepopularnosti, međusobnih podela i lošeg imidža.
Ako bi preuzela studentski protest, režim bi to odmah iskoristio da ga predstavi kao "političku igru" i da ga diskredituje u očima građana.
Zato studenti žele da ostanu nezavisni od stranaka, ne zato što su protiv opozicije, već zato što žele da zaštite ideju promene od kompromitacije.
Oni ne žele vlast, niti planiraju da vladaju.
Njihov zadatak je da vrate demokratiju, slobodne izbore i normalan politički teren.
Kada se to postigne, palica se svakako vraća političarima, tada će opozicione partije imati priliku da se predstave programima i bore za poverenje građana.
Zato je sada potrebno malo strpljenja i jedinstva: prvo sloboda i institucije, pa onda izbor između različitih političkih ideja.
To nije slučajno. Režim je uspeo da kroz medije i društvene mreže nametne upravo taj narativ, da predstavi studente kao iskrene, ali neorganizovane idealiste, bez političke vizije i strategije.
I to je trenutno njihovo najjače oružje protiv studentskog pokreta.
A istina je suprotna: studenti vrlo dobro znaju šta hoće: slobodnu zemlju, poštene izbore i institucije koje rade za građane.
Ono što nedostaje nije ideja, nego jasna komunikacija i ponavljanje te ideje, svakog dana, na svakom mestu: na ulici, u medijima, u gostovanjima, u razgovorima sa ljudima.
U politici ne pobeđuje onaj ko je u pravu, nego onaj ko ume da objasni da je u pravu.
Zato sam, iako nemam nikakve veze sa studentima, pokušao da sastavim jedan primer kako bi mogao izgledati njihov manifest, kao skica plana, jednostavan i razumljiv svima.
Ne zato što mislim da im treba tutor, već zato što bi jasno formulisan narativ mogao da pomogne da se energija protesta pretoči u političku snagu.
Vlast ih danas ne bije samo pendrecima, nego i propagandom. A jedini odgovor na to je: pričati, objašnjavati i ponavljati, dok svaka baka u autobusu ne zna o čemu se radi.
Evo predloga manifesta koji bi mogao poslužiti kao osnova za takvu komunikaciju.
MANIFEST ZA DEMOKRATSKU SRBIJU
– Plan građanske tranzicije –
Tačka 1.
Svi iza studenata
Studenti su danas jedina slobodna snaga u društvu.
Njihova borba je borba svih nas.
Građani, opozicija, sindikati i slobodni pojedinci treba da se okupe oko studentskog pokreta i daju mu punu podršku – bez uslovljavanja, bez partijskih interesa.
Tačka 2.
Referendumska atmosfera
Potrebno je stvoriti osećaj da se odlučuje o sudbini zemlje – ne o strankama, već o izboru između diktature i demokratije.
Svaki protest, svaka tribina i svaka reč treba da bude usmerena na tu jednostavnu poruku.
Tačka 3.
Pobeda i na nepoštenim izborima
Režim neće dozvoliti fer uslove, ali jedinstvo može biti jače od manipulacije.
Potrebno je objediniti sve opozicione snage, organizovati volontere i posmatrače, i braniti svaki glas – na svakom biračkom mestu.
Tačka 4.
Prelazna vlada – moralni reset države
Nakon pobede, formira se prelazna vlada od neuprljanih ljudi – profesora, stručnjaka, javnih ličnosti od poverenja.
Njihov zadatak nije vladanje, već vraćanje normalnosti: oslobađanje medija, obnova institucija i priprema za poštene izbore.
Tačka 5.
Slobodni izbori i novi početak
Kada se uspostave osnovni demokratski uslovi, raspisuju se slobodni izbori.
Prelazna vlada se povlači, a građani biraju nove predstavnike u slobodnom sistemu.
To je trenutak kada Srbija ponovo postaje zemlja slobodnih ljudi, a ne poslušnih podanika.
ODGOVORI NA NAJČEŠĆE MANIPULACIJE REŽIMA
1. "Studentski protesti su nasilni"
Ne, nisu.
Studentski protesti su mirni, dostojanstveni i nenasilni.
Nasilje je počelo tek kada su dovedeni huligani i provokatori čiji je zadatak bio da isceniraju sukobe i da se tako protesti prikažu kao opasnost.
To je stari trik svih autoritarnih vlasti, kada ne mogu da pobede ideju, pokušaju da je uprljaju.
2. "Studenti su za davanje Kosova, priznanje Srebrenice, NATO ili Rusiju"
Ne, studenti se ne bave geopolitičkim pitanjima.
Njihov cilj nije da određuju spoljnopolitički pravac zemlje, već da vrate demokratski poredak.
Sve te odluke treba da budu predmet slobodnih izbora, kada građani sami, bez pritiska i propagande, odluče u kom pravcu zemlja ide.
Dakle, studenti ne nude ideologiju, već pravo naroda da slobodno odlučuje.
3. "Studentski protesti su obojena revolucija"
Ne, naravno da nisu.
To je mantra kojom se svaki diktator brani od sopstvenog naroda.
Ne postoji "obojena revolucija" u zemlji gde vlast podržavaju svi svetski zvaničnici, od Brisela do Vašingtona, Moskve i Pekinga.
To što ljudi protestuju protiv nepravde nije nikakva spoljna zavera, to je unutrašnje nezadovoljstvo naroda koji želi normalnu, slobodnu državu.
4. "Zašto studenti ne žele opoziciju?"
To nije izraz neprijateljstva, već razumevanja trenutka.
Opozicija danas, nažalost, nosi teret nepopularnosti, međusobnih podela i lošeg imidža.
Ako bi preuzela studentski protest, režim bi to odmah iskoristio da ga predstavi kao "političku igru" i da ga diskredituje u očima građana.
Zato studenti žele da ostanu nezavisni od stranaka, ne zato što su protiv opozicije, već zato što žele da zaštite ideju promene od kompromitacije.
Oni ne žele vlast, niti planiraju da vladaju.
Njihov zadatak je da vrate demokratiju, slobodne izbore i normalan politički teren.
Kada se to postigne, palica se svakako vraća političarima, tada će opozicione partije imati priliku da se predstave programima i bore za poverenje građana.
Zato je sada potrebno malo strpljenja i jedinstva: prvo sloboda i institucije, pa onda izbor između različitih političkih ideja.
Poslednja izmena:
