- Poruka
- 393.900
Petar Bojović , bio je vojnik koji nije želeo da se bavi politikom, vojskovođa koji nije napuštao svoje ratnike, čovek privržen porodici, strog prema svima, a najviše prema sebi, zaboravljeni heroj.U nizu od samo četiri srpska generala koji su dobili čin vojvode, bio je poslednji kome je ova počast dodeljena, a i najmlađi.
Poslednjih godina vojvoda se najčešće pominje u vezi sa okolnostima njegove smrti. Po priči koju godinama objavljuju domaći onlajn mediji, Petar Bojović postao je žrtva novih komunističkih vlasti i umro je od posledica psihičke i fizičke torture koju je pretrpeo nakon što je lišen slobode.
Prema svedočenju Koste Rakića, dugogodišnjeg poslužitelja u domu Bojovića, zna se da je vojvoda Bojović čitav Drugi svetski rat proveo u svojoj kući u Trnskoj ulici na Vračaru, u nekoj vrsti dobrovoljne samoizolacije.
Vojvoda je u svojoj kući dočekao oslobođenje Beograda 20. oktobra 1944. godine i dolazak novih vlasti. Ubrzo nakon toga pozvan je da da iskaz i taj postupak trajao je puna tri dana.
Po svedočenjima Koste Rakića, vojvoda Bojović je “bio saslušavan tri dana, ali ga niko nije tukao”. Šta više, Rakić odbacuje i najmanju pomisao na bilo kakvo fizičko ili psihološko zlostavljanje Bojovića tokom trodnevnog isleđivanja i naglašava kako na vojvodi nije bilo nikakvih vidljivih tragova nekakvog batinanja, kao i da on do smrti ni u jednoj prilici nije govorio da je bio predmet bilo kakvog oblika lošeg i neprimerenog ophođenja koje bi uključivalo nasilje nad njim.Između isleđivanja i dana smrti Petra Bojovića prošla puna dva meseca i da se ta dva događaja ne mogu dovesti u neposrednu vezu, objasnjava srpski istoričar Dejan Ristić.
Nakon završetka saslušanja vojvoda se vratio u svoj dom, a po svedočenjima Koste Rakića tih meseci se jeste dogodio jedan neprijatan incident - u kuću Bojovića upala su dvojica pripadnika Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije od kojih je jedan imao oficirske oznake.
Nakon što su pronašli starog vojvodu, vređali su ga, ponižavali i na kraju oteli sablju od koje se vojvoda nikada nije odvajao.
Tom istom prilikom, osim vojvodine sablje, po svemu sudeći odnet je i vojvodin kalpak. Oba predmeta danas nedostaju na kompletu lične uniforme Petra Bojovića koja se čuva u Narodnom muzeju u Čačku i smatraju se izgubljenim.
Vojvoda Petar Bojović preminuo je u svojoj kući u Beogradu 19. januara 1945. godine. Uzrok smrti, koji je naveden u matičnoj knjizi umrlih pri hramu Svetog Save na Vračaru, bio je “obostrano zapaljenje pluća”. Bilo mu je 86 godina. Sahranjen je 21. januara 1945. godine, u ranim popodnevnim satima, u porodičnoj grobnici na Novom groblju. Opelo kojem su prisustvovali samo članovi porodice i veoma mali broj prijatelja obavio je sveštenik Marko J. Ćirić.
Ono što je neosporna činjenica i duboka nepravedna u celoj ovoj priči je to što je Petar Bojović, poslednji vojvoda iz Prvog svetskog rata, sahranjen bez državnih i vojnih počasti.
(izvor:blic, novosti)
Poslednjih godina vojvoda se najčešće pominje u vezi sa okolnostima njegove smrti. Po priči koju godinama objavljuju domaći onlajn mediji, Petar Bojović postao je žrtva novih komunističkih vlasti i umro je od posledica psihičke i fizičke torture koju je pretrpeo nakon što je lišen slobode.
Prema svedočenju Koste Rakića, dugogodišnjeg poslužitelja u domu Bojovića, zna se da je vojvoda Bojović čitav Drugi svetski rat proveo u svojoj kući u Trnskoj ulici na Vračaru, u nekoj vrsti dobrovoljne samoizolacije.
Vojvoda je u svojoj kući dočekao oslobođenje Beograda 20. oktobra 1944. godine i dolazak novih vlasti. Ubrzo nakon toga pozvan je da da iskaz i taj postupak trajao je puna tri dana.
Po svedočenjima Koste Rakića, vojvoda Bojović je “bio saslušavan tri dana, ali ga niko nije tukao”. Šta više, Rakić odbacuje i najmanju pomisao na bilo kakvo fizičko ili psihološko zlostavljanje Bojovića tokom trodnevnog isleđivanja i naglašava kako na vojvodi nije bilo nikakvih vidljivih tragova nekakvog batinanja, kao i da on do smrti ni u jednoj prilici nije govorio da je bio predmet bilo kakvog oblika lošeg i neprimerenog ophođenja koje bi uključivalo nasilje nad njim.Između isleđivanja i dana smrti Petra Bojovića prošla puna dva meseca i da se ta dva događaja ne mogu dovesti u neposrednu vezu, objasnjava srpski istoričar Dejan Ristić.
Nakon završetka saslušanja vojvoda se vratio u svoj dom, a po svedočenjima Koste Rakića tih meseci se jeste dogodio jedan neprijatan incident - u kuću Bojovića upala su dvojica pripadnika Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije od kojih je jedan imao oficirske oznake.
Nakon što su pronašli starog vojvodu, vređali su ga, ponižavali i na kraju oteli sablju od koje se vojvoda nikada nije odvajao.
Tom istom prilikom, osim vojvodine sablje, po svemu sudeći odnet je i vojvodin kalpak. Oba predmeta danas nedostaju na kompletu lične uniforme Petra Bojovića koja se čuva u Narodnom muzeju u Čačku i smatraju se izgubljenim.
Vojvoda Petar Bojović preminuo je u svojoj kući u Beogradu 19. januara 1945. godine. Uzrok smrti, koji je naveden u matičnoj knjizi umrlih pri hramu Svetog Save na Vračaru, bio je “obostrano zapaljenje pluća”. Bilo mu je 86 godina. Sahranjen je 21. januara 1945. godine, u ranim popodnevnim satima, u porodičnoj grobnici na Novom groblju. Opelo kojem su prisustvovali samo članovi porodice i veoma mali broj prijatelja obavio je sveštenik Marko J. Ćirić.
Ono što je neosporna činjenica i duboka nepravedna u celoj ovoj priči je to što je Petar Bojović, poslednji vojvoda iz Prvog svetskog rata, sahranjen bez državnih i vojnih počasti.
(izvor:blic, novosti)
