Оно што људе гони у склапање пријатељских веза јесте интерес. Било какав интерес, јер пријатељство без интереса постоји само у теорији и има везе са оном причом о моралу или незаинтересованом деловању. Несумњиво да тако нешто постоји, али то је ређе од дијаманта на овом свету.
Главни интерес који чини да неко некоме постане пријатељ јесте корист. Пре свега то је убијање досаде, затим играње трансакционих игара свих врста, па све до конкретне материјалне користи. У пријатељству значи морате уложити нешто најдрагоценије на овом свету, време, и бацити га у замену за бесмислено черетање о бесмисленим стварима свакидашњице, фудбалу, разним аферама, глупостима.
Такође, ако сте данас упознали пријатеља, постоје велике шансе да сутра дође код вас и тражи вам паре на зајам.
Или, када сте решили да се одмарате или стичете права знања о животу и свету, неко вам зазвони на врата, неко убивен од досаде, прегажен празнином сопственог духа и онда као да тражи "Пружи ми забаву", као да си ти дворска луда или нешто слично и немаш паметнија посла.
Пријатељство је када човек размисли, једна велика бесмислица. Оно може имати користи у илузијама младости када је човеку једино циљ проналажење полног задовољења са тенденцијом ступања у институцију звану "брак", јер у друштву се тако нешто лакше достиже. Али, ако су некоме циљ праве вредности у животу, а не градња кула од карата, онда пријатељство ту има мало смисла.
А оно што је најсмешније у томе, а потпуно истинито, садржано је у овим Шопенхауровим речима:
Главни интерес који чини да неко некоме постане пријатељ јесте корист. Пре свега то је убијање досаде, затим играње трансакционих игара свих врста, па све до конкретне материјалне користи. У пријатељству значи морате уложити нешто најдрагоценије на овом свету, време, и бацити га у замену за бесмислено черетање о бесмисленим стварима свакидашњице, фудбалу, разним аферама, глупостима.
Такође, ако сте данас упознали пријатеља, постоје велике шансе да сутра дође код вас и тражи вам паре на зајам.
Или, када сте решили да се одмарате или стичете права знања о животу и свету, неко вам зазвони на врата, неко убивен од досаде, прегажен празнином сопственог духа и онда као да тражи "Пружи ми забаву", као да си ти дворска луда или нешто слично и немаш паметнија посла.
Пријатељство је када човек размисли, једна велика бесмислица. Оно може имати користи у илузијама младости када је човеку једино циљ проналажење полног задовољења са тенденцијом ступања у институцију звану "брак", јер у друштву се тако нешто лакше достиже. Али, ако су некоме циљ праве вредности у животу, а не градња кула од карата, онда пријатељство ту има мало смисла.
А оно што је најсмешније у томе, а потпуно истинито, садржано је у овим Шопенхауровим речима:
Са већином наших добрих познаника не бисмо проговорили ни речи када бисмо чули шта они у одсуству о нама говоре.
Poslednja izmena:
