Dijenek
Elita
- Poruka
- 22.033
Мање-више, сви људи имају потребу да поклоне и да им буде поклоњено било шта.
Не причам сад ове о патолошким слушајевима у оба смера већ ме пре свега занима нешто друго.
Наиме, из једне расправе с мојом пријатељицом везано за тему (на другом пдф-у) о поклону на првом састанку, да или не, она је рекла да не би знала шта да поклони јер не познаје тог неког довољно. (Ово није тема овде. Ко има став о томе, нека нађе ту другу тему
)
Ја сам мишљења да људима поклањамо ствари да бисмо, на неки начин, задовољили једну од две потребе.
Прво да том неком дамо на увид колико га добро познајемо изабраним поклоном, то ради већина људи.
Друго, да бисмо изразили себе према том неком поклањајући му нешто што нас одређује према њему тако да нас он кроз тај поклон, на неки начин, упознаје.
У овом контектсу било би занимљиво и размислити о тзв. кружним поклонима као што су бомбоњере које се носе са славе на славу или са свадбе на свадбу па их неко отвори на крају и испостави се да им је пре 5 година истекао рок. Баш сам пре неког врмена био у ситуацији да седим код пријатеља који имају неколико умотаних бомбоњера, пажљиво означених од кога су их добили да не дође до грешке...
Кад кажем размислити о томе, мислим на безличност тог поклона који се даје да би се задовољила форма.
Ја то не радим па тако дајем поклон који мене дефинише илли који дефинише моје виђење тог другог, у зависности од ситуације.
Нпр, често поклањам књиге које ја волим али и пазим да запазим нешто што би неко волео да имам тако да није реткост да поклоним и тако нешто...
Како ви бирате поклоне?
Не причам сад ове о патолошким слушајевима у оба смера већ ме пре свега занима нешто друго.
Наиме, из једне расправе с мојом пријатељицом везано за тему (на другом пдф-у) о поклону на првом састанку, да или не, она је рекла да не би знала шта да поклони јер не познаје тог неког довољно. (Ово није тема овде. Ко има став о томе, нека нађе ту другу тему

Ја сам мишљења да људима поклањамо ствари да бисмо, на неки начин, задовољили једну од две потребе.
Прво да том неком дамо на увид колико га добро познајемо изабраним поклоном, то ради већина људи.
Друго, да бисмо изразили себе према том неком поклањајући му нешто што нас одређује према њему тако да нас он кроз тај поклон, на неки начин, упознаје.
У овом контектсу било би занимљиво и размислити о тзв. кружним поклонима као што су бомбоњере које се носе са славе на славу или са свадбе на свадбу па их неко отвори на крају и испостави се да им је пре 5 година истекао рок. Баш сам пре неког врмена био у ситуацији да седим код пријатеља који имају неколико умотаних бомбоњера, пажљиво означених од кога су их добили да не дође до грешке...

Кад кажем размислити о томе, мислим на безличност тог поклона који се даје да би се задовољила форма.
Ја то не радим па тако дајем поклон који мене дефинише илли који дефинише моје виђење тог другог, у зависности од ситуације.
Нпр, често поклањам књиге које ја волим али и пазим да запазим нешто што би неко волео да имам тако да није реткост да поклоним и тако нешто...
Како ви бирате поклоне?