O mozgu i svesti

Уобичајено мишљење јесте да је свест везана за мозак али то није тачно зато што није свест у мозгу, већ мозак у свести. А то ћу на овом блогу појаснити:

Одузмимо овом опажају мозга, или појму "мозак" свеједно, све оно што му је додала наша свест и што постоји једино у тој свести, значи све секундарне и примарне квалитете:

Дакле, одбацимо све осећаје боје, јер они су у свести а не на овом мозгу. Одузмимо све осећаје чврстоће, топлоте итд. јер и ти осећаји су само у свести а не на овом мозгу. Затим, одузмимо облик и просторност јер и облик и просторност су само форме опажања нашег разума или нешто што егзистира само у свести а како су то Баркли и Имануел Кант давно доказали.

Пошто смо одузели све то, шта је остало од тог мозга којим многи машу као ултимативним објашњем, као "деус екс машина"?

Није остало ништа! Одузевши све оно што је у свести, од мозга је остало једно НИШТА за сазнање.

Наравно, остала је ствар по себи. Међутим, њу не можемо звати "мозак".

Додатак:
Oвaj блог je исувише кратак за ову тему тако да је испао пун нејасноћа, па га морам појаснити:
Прво, мора се разумети ово одбацивање секундарних и примарних квалитета на прави начин:
Што се тиче одбацивања секундарних квалитета или боја, чврстоће, топлоте и слично погледајте овај унос.
http://forum.krstarica.com/entry.php...arni-kvaliteti
А што се тиче одбацивања просторности и облика...овај:
http://forum.krstarica.com/entry.php...EKTA-I-OBJEKTA
Сви ти елементи који сачињавају опажај мозга јесу субјективни и постоје само у свести. Тако да мозак, који је састављен од субјективних осећаја или од садржаја свести, да тако кажемо, не може обајшњавати свест, јер је део исте. Мозак је у свести а не свест у мозгу.
И не ради се ту само о мозгу. Он је узет зато што се он уобичајено везује за свест. Док је он заправо само опажај међу другим опажајима. Слика међу другим сликама.Оно што важи за њега важи за сваки други опажај, самим тим и за цео спољашњни реалан свет. Од сваке опажене сцене можемо одузети секундарне и примарне квалитете који су сви до једног субјекитивни, или део свести, тако дошавши до ствари по себи.

Život duše, ili ako hoćete, život svesti vezan je za život tela, među njima postoji solidarnost, ništa više. No to niko nikada nije ni sporio; međutim, daleko od toga je učenje da ono što je moždano jeste ekvivalentno sa svesnim, i da bi se u mozgu moglo čitati sve što se zbiva u svesti koja mu odgovara. Jedna haljina zavisi od klina o koji je okačena; ona pada ako se klin istrgne; njiše se ako se klin pokrene; cepa se, ako je klin suviše oštar; iz toga ne proizilazi da svaki deo klina odgovara izvesnom delu na haljini, niti da je klin ekvivalent haljine; još manje iz toga izlazi da su klin i haljina jedno isto. Tako je i svest neosporno okačena o jedan mozak, ali to nikako ne znači da se u mozgu odslikava svaka pojedinost svesti, niti da je svest funkcija mozga. Sve što nam posmatranje, iskustvo, pa dakle i nauka dopuštaju da tvrdimo, jeste to da izvestan odnos između mozga i svesti postoji.

Bergson

 

[123loncar]

...no ako nema mozaga u organizmu ( ušta ubrajam i sve njegove veze sa svim ćelijama organizma ), imali svesti o njemu taj organizam ?...ima li taj organizam um?...

 

[oziman]

...no ako nema mozaga u organizmu ( ušta ubrajam i sve njegove veze sa svim ćelijama organizma ), imali svesti o njemu taj organizam ?...ima li taj organizam um?...

Не ради се овде само о мозгу. Он је узет јер се он везује за свест. Мозак је опажај међу другим опажајима. Слика међу другим сликама.Оно што важи за њега важи за сваки други опажај, самим тим и цео ткз. спољашњни реалан свет.
Од сваке опажене сцене можемо одузети секунударне и примарне квалитете који су сви до једног субјекитивни, или део свести, тако дошавши до ствари по себи.

 

[oziman]

Misli su proizvod mozga.
Baš kao što je žuč proizvod jetre.
Organ kao organ - kada je mrtav ne prozvodi ništa, ne ostaje ništa, osim
malo pepela..

Матерјални предмет може произвести само промену стања неког другог матерјалног предмета. Тако, билијарски штап производи промену положаја билијарске кугле на билијарском столу. Матерјални предмет ту мења облик или стање другог материјалног предмета и у томе је сво "произвођење".
Сада, ти кажеш "мозак производи мисао"? Као матерјални предмет мозак може само да делује силом на други матерјални предмет и тако му промени стање. Међутим, мисао није матерјални предмет који мења стања. Мисао је квалитативна множина. Мисао не постоји у спољашњем свету, она је духовна категорија. Ма колико сецирала мозак нећеш у њему наћи мисао. Наћи ћеш неуроне кроз које пролази електрицитет, али то није мисао. То је електрицитет који пролази кроз неуроне који су и сами опажаји, опажаји у свести, слике међу сликама. Све те слике заједно су у свести, а не свест у једној од тих слика, у мозгу.

Мисао барата појмовима. А појмови су изведени из појавног света апстраховањем разлика и рефлектовањем сличности опажених објеката у њему. Појам је представа из представе, а пошто је цео појавни свет у свести, а не свест у њему, исто то важи и за мисли које су представе из представа, својеврсни опажаји из опажаја.

 

[hakim bej]

Kada seciras plocu kompjuterskog hard-diska na njemu neces naci ni muziku, ni slike, ni tekst koji sada pisem.
Naci ces samo namagnetisane i razmagnetisane tacke, jedinice i nule.

Da li to znaci da hard disk ne cuva slike, muziku ili tekstove koje pisemo?
Ne, hard disk ipak cuva slike, iako mi nismo sposobni da ih seciranjem diska pronadjemo.
To jako malo govori o sustini hard diska, a tako puno o nasoj nesposobnosti da sagledamo nesto sto je vece od nas.