Не спроводим ја лењост у пракси него сам се успео ратосиљати рада у смислу градњи кула од карата, а на шта се своди већина онога што зовете "рад". Оно што је остало у мом животу после тога такође је рад, али онај који изграђује оно што не настаје, нити нестаје, већ увек јесте, како би рекао Платон. Мој рад је стицање знања филозофије и изградња духа са перспективом евентуалног спасења.
Облачење Сведенберговог свадбеног руха метафорички речено!
Сведенборг и свадбено рухо
http://forum.krstarica.com/entry.php/10735-Svedenborg-i-svadbeno-ruho
Што се тиче теме, овим сам већ одговорио шта је лењост. И да је највећи радник трудбеник овога света, један од оних који добијају плакете рада од државе и друштва и слично, заправо лењивац јер потпуно промашује онај рад који је једини битан, бавећи се кулама од карата.
Наравно, ако склонимо то на страну и бавимо се радом само у том најбаналнијем смислу, наравно да је такав рад неопходан за сам опстанак друштва, али то не треба бити циљ истог, већ само прелазни период до стања у коме људи неће морати више радити и где ће се сви посветити свом духу.
Можда би добро било пренети овде онај дијалог филозофа Диогена са Александром Великим :
Aleksandar Veliki krenuo je u osvajanje, pa se prvo zaustavio kod svog mudrog prijatelja Diogena. Pozdravili su se s mnogo privrženosti, jer su bili stari prijatelji, a nisu se ni videli već neko vreme. Diogen se udobno odmarao na svom omiljenom ležaju, dok je njegov uznemireni prijatelj hodao gore-dole.
Diogen započe razgovor:”Gde ideš ovog puta?”
Aleksandar odgovori: “Prvo idem da osvojim Malu Aziju.”
“A gde posle toga?”, upita Diogen svog ambicioznog prijatelja. Aleksandrovi podvizi uvek su u njemu pobuđivali radoznalost.
“Onda ću ići u osvajanje Indije”, odgovori Aleksandar.
“A zatim šta?”, upita mudrac.
Aleksandar odgovori: “Osvojiću ceo svet.”
Zamišljeno se smešeći, Diogen podignu pogled prema Aleksandru s izrazitim izazovom u očima i reče mu: “Jednom, kada osvojiš ceo svet, šta ćeš onda raditi?”
“Ah,” reče Aleksandar, “onda ću moći da se odmaram i opuštam.”
Ovaj odgovor navede Diogena na histeričan smeh. Pa zovnu svog stalnog pratioca, krhkog psa koji se nedaleko odmarao: “Čuješ li šta je ovaj ludak upravo rekao?”
Diogen poveri psu: “On će se odmarati nakon šta osvoji svet. Pa mi se već odmaramo, a da nismo osvojili ništa!!!”
Potom se Diogen okrenu prema Aleksandru i reče: “Ako je odmor i opuštanje tvoj krajnji cilj, zašto se ne pridružiš meni i mom psu u ovoj udobnoj sobi? Dovoljno je mesta za svu trojicu. Zašto bi sve to radio kad se već sada možeš odmarati s nama?!”
Poslednja izmena:
