Nož

BadBlueBoy:
Mislim da je neko nekad reko da se o ukusima ne raspravlja.Razmisli malo o tome.
Kliknite za proširenje...

Sam si sebi skočio u usta.

Ukus je kad se kaže sviđa mi se knjiga zbog toga, toga i toga.

Kad se kaže da je neko književno djelo epohalno, ono se time izvlači iz domena ličnog ukusa i smješta u nacionalni književni kanon, uz bok knjigama Andrića, Crnjanskog, Selimovića i ostalih (malobrojnih) iz te kategorije, koje poštuju i oni kojima se njihovo pisanje možda ne dopada.

Dakle, razmisli malo o tome, ako hoćeš.

Osim toga, bilo bi zanmljivo da nam kažeš zbog čega ti se Nož toliko dopada.
 
marixa:
Ne propustite da pročitate i Doktora Arona:ok:
Kliknite za proširenje...

Pročitala. I ''Nož'' mi se više sviđa jer je upečatljiviji. Mada, mojoj mami je Aron jednako dobar. Ukusi se razlikuju, a utiče i period kada čitamo neko delo - nije bitan samo pisac/radnja itd. već i da li je čitamo u pravom trenutku.
 
BadBlueBoy:
Mislim da je neko nekad reko da se o ukusima ne raspravlja.Razmisli malo o tome.
Kliknite za proširenje...
To je bre latinska poslovica (de gustibus non est disputandum),
a nastala je jednog popodneva dok su Julius Caesar i Tulije Ciceron grickali grožđe u bašti palate i gledali novopristigle robinje.
Tada je Caesar rekao Ciceronu: "Vidi onu robinju sa velikim grudima, baš je dobra ženska". Ciceronu se ona baš i nije nešto svidela jer je imala bubuljičavo lice, pa je kao veš govornik, a da ne uvredi diktatora rekao "de gustibus non est disputandum".
 
jelen.co:
To je bre latinska poslovica (de gustibus non est disputandum),
a nastala je jednog popodneva dok su Julius Caesar i Tulije Ciceron grickali grožđe u bašti palate i gledali novopristigle robinje.
Tada je Caesar rekao Ciceronu: "Vidi onu robinju sa velikim grudima, baš je dobra ženska". Ciceronu se ona baš i nije nešto svidela jer je imala bubuljičavo lice, pa je kao veš govornik, a da ne uvredi diktatora rekao "de gustibus non est disputandum".
Kliknite za proširenje...

Gde ovo procita,leba ti? hahahaha dobar si
 
Evo priče iz Nevesinja koje je blizu Gacka.

Anex1

Dragan

Bilo nas je više za stolom, ali je govorila uglavnom ona. U crnini za jedincem, nakon godinu dana uzaludnog pokušaja da razumije surovu poruku sudbine, kao da se pričom branila od ludila. Ona, koja je sa luđacima razgovarala čitavog života.

A onda je pogledala u mene. Da li zato što je znala da sam pisac. Ili zato jer smo bili u suprotnim vojskama. Ona ljekar u srpskoj, ja bolničar u bosanskoj.

Photo: Jean-Baptiste Avril

"Bila sam tada na frontu u Hercegovini. U bolnici. Dežurala sam u noćnoj smjeni. Moglo je biti oko ponoći. Sestre su napravile kafu. Onda je neko pokucao. Ušala je mlada žena. Lijepa. U crnini. Jednu ruku je držala u džepu. Sestre su ustale da je izbace, ali ja sam ih zaustavila. Pozvala sam je da nam se pridruži. Kad popije kafu, pitaće me za neki lijek, ako budem imala daću joj, i gotovo.

Sjela je. Ruku nije izvadila iz džepa.

Rekla je da se zove Desa. I ništa više. Vidjela sam da se stidi govoriti pred sestrama. Klimnula sam im glavom da izađu.

Desa je uzdahnula i pogledala me.

- Doktorka, jeste li vi radili u Sarajevu?

- Jesam.

- Je li istina da smo nekad svi živjeli zajedno?

- Kako misliš?

- Pa tako. Muslimani, Srbi, Hrvati...

- Istina je. A zašto pitaš?

- Meni ovdje govore da to nikad nije bilo.

- Bilo je.

- Znam i ja da je bilo. I ja sam studirala u Sarajevu.

I tad je izvadila ruku iz džepa.

Imala je sasušenu šaku. Od rođenja. Djeca su joj se rugala. Ali je bila najbolji đak. I stipendiju dobila. U Sarajevu se upoznala sa Asimom. Vjenčali se. Dobili sina.

- Lijep, kao upisan. I pametan. I dobar. Sreća. Onda se zaratilo. Ja i Asim se razdvojimo. On ostane u Sarajevu, ja se vratim ovamo. Sa Draganom. Računali smo, ovdje je sigurnije, ima hrane, neće dugo trajati... Draganu deset godina. Ide u školu. Ja radim, dođem s posla, on napravio ručak, ispržio jaja. Onda uzme neki stari tranzistor, popravi ga, sam. Zlatne ruke. U školi sve petice. Odličan đak. Ali ne igra se sa ostalom djecom. Njima su očevi o našoj vojsci, a Draganov u Alijinoj. Dosele u našu zgradu izbjeglice. Sa djetetom. Stariji šest godina od mog Dragana. Ali retardiran. Ne izvode ga vani. Moj Dragan se odmah sprijatelji s njim. Svaki dan kako dođe iz škole, uradi zadaću, i kod Nenada. Tako se zvao taj momak. Napravio mu u podrumu podmornicu, pa se igraju. Jednom, ja dođem s posla, vrata otvorena, nema Dragana. Ja ga nešto poželjela, siđem u podrum, a dole, moj Dragan, preklan, sjedi vezan za stolicu, ko živ. Na stepenicama krv. Kako je nisam vidjela kad sam silazila, nije mi nikako jasno. Sve do njihovih vrata. Pozvonim, otvori Nenad, a ruke mu krvave. Meni se noge odsjekle. Pozovem policiju. Oni dođu odmah, Nenad odmah sve prizna. Oni ga pitaju zašto je ubio mog Dragana. A on odgovori: zato što je bio Turčin. Sahranili smo mog Dragana. Tu na groblju. Ali nisu mi dali da napišem prezime. Samo piše na krstu Dragan. Pa sam došla, kad sam čula da ste vi radili u Sarajevu, da vas pitam, jesam li ja to izmislila, ko što ovdje svi govore. Ili smo mi nekad svi živjeli zajedno?"

To je bila briča, bez ukrasa i gotovo doslovno kako sam je čuo. Neka mi oproste svi koje sam spomenuo, nisam je mogao zadržati u sebi.

I ne znam zašto sam Draganovom prijatelju i ubici posudio svoje ime.

Jutro u Zemlji Zalazećeg Sunca:
http://www.e-novine.com/stav/45284-Jutro-zemlji-zalazeeg-sunca.html
Kliknite za proširenje...
''Nož'' nije književnost uobličena u roman, nego četnički pamflet!

Šaja Šahinpašić, poznati sarajevski kriminalac, vlasnik Šajona=nešto kao ranč na Drini, sa kulom koja liči na Kulu Zmaja od Bosne u Gradačcu, je u jednom intervjuu ispričao da se počeo bogatiti obilazeći preduzeća, sela, gradove prodajući ovu poluzabranjenu knjigu prije rata. Kaže, nije bilo domaćina koji je nije kupio, a ni radnika iz Foče i okoline koji nije uzeo knjigu ''na rate i čekove''. Šaja je bio Jaran sa Alijom, a i sada njeguje to prijateljstvo sa Alijinom porodicom, sinom Bakirom i njegovom suprugom.
 
Nisam neki književni kritičar,samo običan čitalac i jedan od kriterijuma po kojem cijenim neku knjigu je i njena zanimljivost za čitanje...Uzalud,sve književne nagrade i pohvale,ako je knjiga dosadna i prazna i ako zaspiš posle druge strane...A ovaj roman je,sve,samo ne dosadan..
Vuk Drašković vješto vodi radnju i likove,zaplet je dostojan Agate Kristi,a pošto je napisano po autentičnim događajima,koji nisu izmišljeni...dalo bi se iz njega što šta naučiti...Jedina mana svega je,što se "Nož"posmatra kroz prizmu Vuka Draškovića kao političara ,a ne kao književnika...A kao književnik,mora mu se bar odati priznanje da je talentovan...

Vidjeh ga negdje na youtube u nekoj emisiju kako recituje "Mostarske kiše" i moram reći da me je pozitivno iznenadio...:)

Jednostavno,čovjek je promašio zanimanje,nije za njega politika,on je "umjetnički"tip...

Meni se takođe dopada i "Ruski konzul"...o stanju na Kosovu...Oni koji tamo žive najbolje znaju da li je to istina,uostalom kao i oni u Hercegovini,o kojoj piše u "Nožu"...A kamo sreće da je sve bila piščeva mašta...
Možda se zato bh citadela,ex Kuljanka našla prozvanom da svoje političke pamflete sa politike prosipa i na književnosti....
Mislim da je Vuk Drašković u romanu "Nož"bio prilično objektivan prema događajima i nigdje ne vidim nikakvo veličanje "četnika",niti političku propagandu...
Ako ništa,vrijedi ga pročitati zbog fine ljubavne priče...:)
 
Poslednja izmena:
8. sekretar SKOJ-a:
Evo priče iz Nevesinja koje je blizu Gacka.


''Nož'' nije književnost uobličena u roman, nego četnički pamflet!

Šaja Šahinpašić, poznati sarajevski kriminalac, vlasnik Šajona=nešto kao ranč na Drini, sa kulom koja liči na Kulu Zmaja od Bosne u Gradačcu, je u jednom intervjuu ispričao da se počeo bogatiti obilazeći preduzeća, sela, gradove prodajući ovu poluzabranjenu knjigu prije rata. Kaže, nije bilo domaćina koji je nije kupio, a ni radnika iz Foče i okoline koji nije uzeo knjigu ''na rate i čekove''. Šaja je bio Jaran sa Alijom, a i sada njeguje to prijateljstvo sa Alijinom porodicom, sinom Bakirom i njegovom suprugom.
Kliknite za proširenje...

Pročita li je i Šaja ikad,šta kaže?:)
 
limunada:
Nisam neki književni kritičar,samo običan čitalac i jedan od kriterijuma po kojem cijenim neku knjigu je i njena zanimljivost za čitanje...Uzalud,sve književne nagrade i pohvale,ako je knjiga dosadna i prazna i ako zaspiš posle druge strane...A ovaj roman je,sve,samo ne dosadan..
Vuk Drašković vješto vodi radnju i likove,zaplet je dostojan Agate Kristi,a pošto je napisano po autentičnim događajima,koji nisu izmišljeni...dalo bi se iz njega što šta naučiti...Jedina mana svega je,što se "Nož"posmatra kroz prizmu Vuka Draškovića kao političara ,a ne kao književnika...A kao književnik,mora mu se bar odati priznanje da je talentovan...

Vidjeh ga negdje na youtube u nekoj emisiju kako recituje "Mostarske kiše" i moram reći da me je pozitivno iznenadio...:)

Jednostavno,čovjek je promašio zanimanje,nije za njega politika,on je "umjetnički"tip...

Meni se takođe dopada i "Ruski konzul"...o stanju na Kosovu...Oni koji tamo žive najbolje znaju da li je to istina,uostalom kao i oni u Hercegovini,o kojoj piše u "Nožu"...A kamo sreće da je sve bila piščeva mašta...
Možda se zato bh citadela,ex Kuljanka našla prozvanom da svoje političke pamflete sa politike prosipa i na književnosti....
Mislim da je Vuk Drašković u romanu "Nož"bio prilično objektivan prema događajima i nigdje ne vidim nikakvo veličanje "četnika",niti političku propagandu...
Ako ništa,vrijedi ga pročitati zbog fine ljubavne priče...:)
Kliknite za proširenje...

Limuntoza ,ja sam o Nožu sve već napisala , samo je izbrisano.
Drašković , Šešelj i Nikolić su kumovi. Pošto si ti iz njihovog miljea mogla bi da se baciš u spisateljske vode i napišeš trilogiju Kumovi .
Sigurno ce biti interesantno čitati ko i kako je koga tu od ovih kumova ,jamaca pred Bogom i Crkvom, vawao i pwevawio .
 
bh_citadela:
Limuntoza ,ja sam o Nožu sve već napisala , samo je izbrisano.
Drašković , Šešelj i Nikolić su kumovi. Pošto si ti iz njihovog miljea mogla bi da se baciš u spisateljske vode i napišeš trilogiju Kumovi .
Sigurno ce biti interesantno čitati ko i kako je koga tu od ovih kumova ,jamaca pred Bogom i Crkvom, vawao i pwevawio .
Kliknite za proširenje...

Šteta što je obrisano, vjerujem da je bilo poučno i nadasve zanimljivo...:think:

A pisanje prepuštam tebi...već si se izvještila,šteta da propadne takav talenat..Imaš i brzinu i rutinu...A i izdavača...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top