Ново друштво, средња школа и брзо упознавање

[gost 434892]

Прве 2 недеље прве године средње сви су ћутљиви и стидљиви, држе дистанцу и гард једни према другима, барем је била таква ситуација код мене

Као клинац који је закорачио у ту нову сферу и нови део живота, пубертетлија жељан доказивања, покушао сам да се одмах наметнем као главни шаљивџија, главни заебант, главна фаца и мотор одељења.

У почетку ми је успевало, а на крају, завршио сам као врло омрзнут са безброј новостечених несигурности и комплекса од стране друштва. Ни са ким се нисам дружио у разреду, а и они са којима јесам, и са њима сам престао.

Шта заправо желим да кажем? Све што је брзо то је и кусо. И брзо прође, као пламен који се брзо угаси.

Моје одељење је било чудно па чудно, лош колектив, ни сами са собом међусобно нису кликнули али ја сам ту баш много изгубио жељом да се одмах упознам и спријатељим са свима.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Немој само друге да кривиш ако су те одбацивали због ексцентризма... младост увек превише очекује и од себе и од других...

Научи се поуци из те соци деградације, да избегавати лоше друштво јесте основа човекове неискварености и умерености, а избегавање личне кривице и удела у томе за прихватање одговорности - огледало незрелости...

Мора мушки да подностиш пораз од превелике очекиване слике о самом себи и друштву око себе

 

[Stojkov Menidjer]

Naše formiranje i odrastanje prati veliki sociološko imovinski kompleks iz kuće
Svi su rodjeni dobitnici za Loto milione...

Mladi u svetu se prvo nauče disciplini a zatim kako da žive prema mogućnostima
I ništa im ne fali

Sa 20 godina proputuju sveta više nego neka naša matora pokondirena tikva koja je prve pare zaradila tako što je prodala nasledstvo

 

[Stojkov Menidjer]

Većina domaće gologuzije koja otrči po VELIKE PARE u inostranstvo sve zdravstvene probleme rešavaju ovde a ne tamo.
Preko državnog fonda... da ne potroše...

 

[white_warg]

Прве 2 недеље прве године средње сви су ћутљиви и стидљиви, држе дистанцу и гард једни према другима, барем је била таква ситуација код мене

Као клинац који је закорачио у ту нову сферу и нови део живота, пубертетлија жељан доказивања, покушао сам да се одмах наметнем као главни шаљивџија, главни заебант, главна фаца и мотор одељења.

У почетку ми је успевало, а на крају, завршио сам као врло омрзнут са безброј новостечених несигурности и комплекса од стране друштва. Ни са ким се нисам дружио у разреду, а и они са којима јесам, и са њима сам престао.

Шта заправо желим да кажем? Све што је брзо то је и кусо. И брзо прође, као пламен који се брзо угаси.

Моје одељење је било чудно па чудно, лош колектив, ни сами са собом међусобно нису кликнули али ја сам ту баш много изгубио жељом да се одмах упознам и спријатељим са свима.

u prvoj godini smo se najvise slagali
u drugoj 50-50
u trecoj smo se najvise druzili kao odeljenje
u cetvrtoj sam se drzala podalje od vecine jer su samo plakali sto je zadnja godina a ja jedva docekala

 

[gost 434892]

u prvoj godini smo se najvise slagali
u drugoj 50-50
u trecoj smo se najvise druzili kao odeljenje
u cetvrtoj sam se drzala podalje od vecine jer su samo plakali sto je zadnja godina a ja jedva docekala

Подела на а и б групу је у мом одељењу оставила последице и након повратка на нормалну наставу

 

[gost 434892]

Немој само друге да кривиш ако су те одбацивали због ексцентризма... младост увек превише очекује и од себе и од других...

Научи се поуци из те соци деградације, да избегавати лоше друштво јесте основа човекове неискварености и умерености, а избегавање личне кривице и удела у томе за прихватање одговорности - огледало незрелости...

Мора мушки да подностиш пораз од превелике очекиване слике о самом себи и друштву око себе

Брате, леп је став, све стоји али нигде ја горе нисам никог окривио. Поента је била да је брзо - кусо. А ја сам све пожурио и покушао да што брже постанем близак свима коме сам могао

 

[Plant]

Прве 2 недеље прве године средње сви су ћутљиви и стидљиви, држе дистанцу и гард једни према другима, барем је била таква ситуација код мене

Као клинац који је закорачио у ту нову сферу и нови део живота, пубертетлија жељан доказивања, покушао сам да се одмах наметнем као главни шаљивџија, главни заебант, главна фаца и мотор одељења.

У почетку ми је успевало, а на крају, завршио сам као врло омрзнут са безброј новостечених несигурности и комплекса од стране друштва. Ни са ким се нисам дружио у разреду, а и они са којима јесам, и са њима сам престао.

Шта заправо желим да кажем? Све што је брзо то је и кусо. И брзо прође, као пламен који се брзо угаси.

Моје одељење је било чудно па чудно, лош колектив, ни сами са собом међусобно нису кликнули али ја сам ту баш много изгубио жељом да се одмах упознам и спријатељим са свима.

Niste imali dobrog razrednog starešinu,.. koji bi trebao da se nametne kao autoritet, pa da polako favorizuje one koji su pozitivni u odnosima, a lagano da te (tj. One druge) Džavolčiče prevaspita,..
Ja mogu da pišem kako ja to radim,.. ali drugi put..
Glavna fora mi je : Ovo je škola za pametne mangupe,.. a ti još nisi taj, jer... blabla,.. idi u poljoprivrednu, čeka te motika,.. itd..
Znači Mangup, ali pametan, koji zna da mu trebaju drugovi ( i za prepisivanje za pomoć, za razbibrigu, i nastavnici mu trebaju i škola,..
I relativno brzo se napravi štimung - za 3 meseca,,
E, nakon toga pažnja ide na one koje nešto muči,.. roditelji najčešće..
Na kraju su oni koje muči ljubav

 

[gost 434892]

Niste imali dobrog razrednog starešinu,.. koji bi trebao da se nametne kao autoritet, pa da polako favorizuje one koji su pozitivni u odnosima, a lagano da te (tj. One druge) Džavolčiče prevaspita,..
Ja mogu da pišem kako ja to radim,.. ali drugi put..
Glavna fora mi je : Ovo je škola za pametne mangupe,.. a ti još nisi taj, jer... blabla,.. idi u poljoprivrednu, čeka te motika,.. itd..
Znači Mangup, ali pametan, koji zna da mu trebaju drugovi ( i za prepisivanje za pomoć, za razbibrigu, i nastavnici mu trebaju i škola,..
I relativno brzo se napravi štimung - za 3 meseca,,
E, nakon toga pažnja ide na one koje nešto muči,.. roditelji najčešće..
Na kraju su oni koje muči ljubav

Најврв да је тако. Иако сам са разредним и целом гарнитуром професора развио јако добар однос, њега је болело дупе у најблажем смислу те речи, за разред и међуљудске односе.

Кад сам му се први пут пожалио, ја и још две другарице са сличним проблемима, рекао је "ма пустите будале, сељачине, ј*бе вам се"

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Брате, леп је став, све стоји али нигде ја горе нисам никог окривио. Поента је била да је брзо - кусо. А ја сам све пожурио и покушао да што брже постанем близак свима коме сам могао

Па да... још немаш искуства да се не дајеш социјално свима, већ само кориснима... А и то је велика мудрост, њу је ретко ко од маторих без гадне горчине стеко... тако да мора да се бира пажљиво и трпи пажљиво своја лакомисленост и неискуство, да се брзо учи на својим грешкама

 

[gost 434892]

Па да... још немаш искуства да се не дајеш социјално свима, већ само кориснима... А и то је велика мудрост, њу је ретко ко од маторих без гадне горчине стеко... тако да мора да се бира пажљиво и трпи пажљиво своја лакомисленост и неискуство, да се брзо учи на својим грешкама

 

[Mimi95]

Прве 2 недеље прве године средње сви су ћутљиви и стидљиви, држе дистанцу и гард једни према другима, барем је била таква ситуација код мене

Као клинац који је закорачио у ту нову сферу и нови део живота, пубертетлија жељан доказивања, покушао сам да се одмах наметнем као главни шаљивџија, главни заебант, главна фаца и мотор одељења.

У почетку ми је успевало, а на крају, завршио сам као врло омрзнут са безброј новостечених несигурности и комплекса од стране друштва. Ни са ким се нисам дружио у разреду, а и они са којима јесам, и са њима сам престао.

Шта заправо желим да кажем? Све што је брзо то је и кусо. И брзо прође, као пламен који се брзо угаси.

Моје одељење је било чудно па чудно, лош колектив, ни сами са собом међусобно нису кликнули али ја сам ту баш много изгубио жељом да се одмах упознам и спријатељим са свима.

Код мене није било тог "гарда".Првих месец дана сам био доста повучен,јер сам дошао у нову средину,али сам се брзо навикао и уклопио у друштво и средину.Нисам се превише истицао у друштву,али био сам у добрим односима са свима и генерално су ме волели(бар мислим тако).
Жао ми је што си ти тако прошао.Верујем да ниси једини.

 

[gost 434892]

Код мене није било тог "гарда".Првих месец дана сам био доста повучен,јер сам дошао у нову средину,али сам се брзо навикао и уклопио у друштво и средину.Нисам се превише истицао у друштву,али био сам у добрим односима са свима и генерално су ме волели(бар мислим тако).
Жао ми је што си ти тако прошао.Верујем да ниси једини.

Мени је баш драго да тај период живота када си баш пластичан, по питању свега. Лако те је сломит. Но, што кажеш, нисам једини сугурно. Ево, писаће форумаши па ћемо видети.

 

[Richard R. Evermore]

Srednja skola je bila najgori period mog zivota. Druzio sam se sa par ljudi iz odeljenja, ali uglavnom sam bio sasvim sam. Zasto? Zato sto su se svi medjusobno ogovarali i zabijali nozeve jedni drugima u ledja, a ovamo se druzili zajedno i pravili se da je sve u redu. Kakvo je to prijateljstvo? Da li to uopste moze da se nazove prijateljstvom? Naravno da ne moze. Izolovao sam sebe, jer nisam zeleo da imam bilo kakav kontakt sa takvim ljudima. Cak su me prozvali cudakom samo zato sto sam bio veoma tih i povucen. To moje ponasanje je njima bilo veoma neobicno, ali i interesantno, pa sam zbog toga trpeo vrsnjacko nasilje od pocetka do zavrsetka srednje skole, sto je ostavilo brojne i trajne posledice sa kojima se nosim i dan danas.

P.S. Nisam ovde da izigravam zrtvu, vec samo da podelim svoje iskustvo. Tema je o tome, zar ne?

 

[Lule]

Srednja skola je bila najgori period mog zivota. Druzio sam se sa par ljudi iz odeljenja, ali uglavnom sam bio sasvim sam. Zasto? Zato sto su se svi medjusobno ogovarali i zabijali nozeve jedni drugima u ledja, a ovamo se druzili zajedno i pravili se da je sve u redu. Kakvo je to prijateljstvo? Da li to uopste moze da se nazove prijateljstvom? Naravno da ne moze. Izolovao sam sebe, jer nisam zeleo da imam bilo kakav kontakt sa takvim ljudima. Cak su me prozvali cudakom samo zato sto sam bio veoma tih i povucen. To moje ponasanje je njima bilo veoma neobicno, ali i interesantno, pa sam zbog toga trpeo vrsnjacko nasilje od pocetka do zavrsetka srednje skole, sto je ostavilo brojne i trajne posledice sa kojima se nosim i dan danas.

P.S. Nisam ovde da izigravam zrtvu, vec samo da podelim svoje iskustvo. Tema je o tome, zar ne?

Pa ok, nije svima bilo super. Ti si rano spoznao svet. A da li ti je tih par ljudi sa kojima si se družio dalo podršku?

Meni gimanzija uopšte nije bila legla. Nije bilo zlostavljanja, ne mislim prema meni, nego uopšte, ali je vladala nekakva nedrugarska atmosfera, umišljena, neiskrena. Ja nisam nikad bila povučena, niti neka posebna pahulja, ali me sve to nerviralo, pa i danas prezirem "društvo" i ideju "uklapanja u društvo". Ali s druge strane nisam osobenjak i volim druženje, aktivnosti, pa čak i ljude. A onda me iznerviraju i smore i sve tako u krug.

 

[gost 434892]

Srednja skola je bila najgori period mog zivota. Druzio sam se sa par ljudi iz odeljenja, ali uglavnom sam bio sasvim sam. Zasto? Zato sto su se svi medjusobno ogovarali i zabijali nozeve jedni drugima u ledja, a ovamo se druzili zajedno i pravili se da je sve u redu. Kakvo je to prijateljstvo? Da li to uopste moze da se nazove prijateljstvom? Naravno da ne moze. Izolovao sam sebe, jer nisam zeleo da imam bilo kakav kontakt sa takvim ljudima. Cak su me prozvali cudakom samo zato sto sam bio veoma tih i povucen. To moje ponasanje je njima bilo veoma neobicno, ali i interesantno, pa sam zbog toga trpeo vrsnjacko nasilje od pocetka do zavrsetka srednje skole, sto je ostavilo brojne i trajne posledice sa kojima se nosim i dan danas.

P.S. Nisam ovde da izigravam zrtvu, vec samo da podelim svoje iskustvo. Tema je o tome, zar ne?

Наравно, брате. Идентична прича је код мене...

Испада да се баш у средњој школи ломе копља људског (не)понашања.

Значи, код мене прича је скроз идентична. Скроз. А ти другови малобројни, ни са њима се на крају нисам дружио.

 

[Lorelajn]

U koju god školu dalje da ideš 99% je da imaš nekoga koga poznaješ iz osnovne, komšiluka, preko nekoga. Ne morate da ste prijatelji ali znate se.
Tako da niste baš potpuno sami na početku.
Odatle se dalje gradi, širi poznantstvo.

 

[gost 434892]

U koju god školu dalje da ideš 99% je da imaš nekoga koga poznaješ iz osnovne, komšiluka, preko nekoga. Ne morate da ste prijatelji ali znate se.
Tako da niste baš potpuno sami na početku.
Odatle se dalje gradi, širi poznantstvo.

Е моја лорелајн, ја сам познавао све врбашане, тј моје из града у школи чак и неке са села који би долазили у град

Али к'рчина, ништа. То је можда још и погоршало ствари код мене

 

[Lule]

A pazi što Bernardo ko da je čuvao ovce s Lorelajn.

 

[gost 434892]

A pazi što Bernardo ko da je čuvao ovce s Lorelajn.

Сви смо ми овце ође све се мени чини

 

[Richard R. Evermore]

A da li ti je tih par ljudi sa kojima si se družio dalo podršku?

Da, imao sam njihovu podrsku u tom periodu.

Meni gimanzija uopšte nije bila legla. Nije bilo zlostavljanja, ne mislim prema meni, nego uopšte, ali je vladala nekakva nedrugarska atmosfera, umišljena, neiskrena. Ja nisam nikad bila povučena, niti neka posebna pahulja, ali me sve to nerviralo, pa i danas prezirem "društvo" i ideju "uklapanja u društvo". Ali s druge strane nisam osobenjak i volim druženje, aktivnosti, pa čak i ljude. A onda me iznerviraju i smore i sve tako u krug.

Mislim da nema potrebe da pokusavamo da se uklopimo bilo gde, vec trebamo biti svoji, pa ako se nekome dopadnemo takvi kakvi jesmo onda super.

Kazes da ti se nije dopadala ta nedrugarska atmosfera. Kako si se nosila s tim u srednjoj skoli?

 

[Richard R. Evermore]

U koju god školu dalje da ideš 99% je da imaš nekoga koga poznaješ iz osnovne, komšiluka, preko nekoga. Ne morate da ste prijatelji ali znate se.
Tako da niste baš potpuno sami na početku.
Odatle se dalje gradi, širi poznantstvo.

To je tacno, i bas to je upropastilo moju ideju "o novom pocetku" o kom sam mastao u tom vremenu.

 

[Lule]

azes da ti se nije dopadala ta nedrugarska atmosfera. Kako si se nosila s tim u srednjoj skoli?

Nisam doživljavala kao nešto tragično jer sam imala jednu drugaricu, a posle drugu sa kojima sam se družila uglavnom u školi. Ali zato su mi drugari iz OŠ bili baš dobri, bila je pozitivna i zdrava atmosfera i sa njima sam se družila čak i mnogo kasnije, pa i danas povremeno.
Osim toga, ja sam bila usmerena ka predmetima, škola je bila dobra u tom smislu, nije bilo nasilja, ruganja i meni je to bilo dovoljno, nije me nimalo pogađalo što se ne uklapam u glavnu ekipu. Mada je bilo povremenog druženja. Ja to više iz današnje perspektive, tada nisam ni razmišljala pa ni analizirala jer nisam imala ni očekivanja. U startu sam doživljavala kao stepenik ka fakultetu.
Očigledno da dosta zavisi od škole. Ako ima nesocijalizovanih onda je problem za one što se ne uklapaju jer ti divljaci to doživljavaju lično. U suštini osećaju da im ne veruješ.

 

[gost 434892]

Meni gimanzija uopšte nije bila legla. Nije bilo zlostavljanja, ne mislim prema meni, nego uopšte, ali je vladala nekakva nedrugarska atmosfera, umišljena, neiskrena. Ja nisam nikad bila povučena, niti neka posebna pahulja, ali me sve to nerviralo, pa i danas prezirem "društvo" i ideju "uklapanja u društvo". Ali s druge strane nisam osobenjak i volim druženje, aktivnosti, pa čak i ljude. A onda me iznerviraju i smore i sve tako u krug.

Код нас у гимназији је неко правило да већи број момака и девојака скроз постану комплекси и чудни након што крену у гимназију.

То неискрено, недругарско, умишљено

Па уклапање у друштво... Све је и код мене у гимназији тако било

 

[gost 434892]

Da, imao sam njihovu podrsku u tom periodu.

Mislim da nema potrebe da pokusavamo da se uklopimo bilo gde, vec trebamo biti svoji, pa ako se nekome dopadnemo takvi kakvi jesmo onda super.

Kazes da ti se nije dopadala ta nedrugarska atmosfera. Kako si se nosila s tim u srednjoj skoli?

И ја исто тако мислим, но нажалост ипак је таква атмосфера и просто постоји увек та нека селекција... Писали су овде на форуму пре пар месеци о томе, мислим да се тема звала закон чопора или слично

Ја сам имао њихову подршку донекле и до једног периода, када је и то отишло низводу'