Novi sistem Vojske Srbije, dometa 300km...

Veći domet nego klasični višecjevni lanseri.

Precizno navođene rakete za manje kolateralne štete i veću pogodnost cilja.

Modularnost municije (različite vrste raketa i dometi) pa se isti lanser koristi za više zadataka.

Brza priprema i „shoot-and-scoot“ sposobnost što smanjuje ranjivost lansirne jedinice.

Integracija sa C2 i izviđačkim dronovima za brže otkrivanje i korekciju vatre.
 
Najjače domaće rakete u Vojsci Srbije:

1. Šumadija – modularni raketni sistem dometa do 285 km (raketa “Jerina-1”). Najsnažniji u arsenalu, razvijen u Srbiji.


2. Oganj – modernizovani višecijevni bacač raketa (verzije “Oganj-M” i “Tamnava”), domet do 50–70 km.


3. Plamen-S – lakši sistem dometa do 20 km, za podršku pešadiji.


4. ALAS – vođena raketa dometa do 25 km, namenjena za uništavanje oklopa i brodova.


5. Grom – raketa iz sistema “Šumadija”, precizna i kompatibilna sa GPS/INS vođenjem.



Po dometu i snazi, Šumadija je najjača i srpski ekvivalent HIMARS-u.


Alas je vođen optičkim kablom sa kamerom u nosu rakete, inače je naš Edepro to razvio 5 godina pre početka sukoba u Ukrajini, samo da se zna.

Video u linku RTS-a..

https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/2727543/celik-2017-u-nikincima--prikaz-novog-naoruzanja.html
 
Poslednja izmena:
Inače Edepro ima i razvijen turbomlazni motor TJE-200 sa generatorom od 1KW koji dostiže maksimalni potisak od 185daN i koji bez problema može da gura gabaritnu krstareću raketu velikog dometa, target dronove ili neke veće bespilotne letelice..

edepro-tje-200-gallery-2 (1).jpg


edepro-tje-200-gallery-1 (2).jpg
 
Разлози и последице (конкретно):

Србија је страна Уговора о непропагирању нуклеарног наоружања (NPT). Производња или набавка би била кршење међународних обавеза.

Аквизиција/развој нуклеарног арсенала доводи до санкција, изолације и економских губитака. Примери: севернокорејске санкције; дипломатске и финансијске рестрикције према државама које наруше режим некалификације.

Технички и финансијски трошак је екстреман. Глобална потрошња за нуклеарни арсенал мери се десетинама милијарди долара годишње. За мању земљу такав програм би појео огроман део буџета и економије.

Употреба или дистрибуција таквог оружја би имала катастрофалне хуманитарне и екологске последице. Нема „безбедне“ тактичке опције.

Политичка и стратешка нестабилност у региону. Балкан би постао жариште трке у наоружавању и циљ међународне напетости.


Безбедни, практични алати које војска и држава могу и треба да јачају (уместо нуклеарног пута):

1. Конвенционална одбрана: модернизација пешадије, артиљерије, ваздушне одбране и мобилности.


2. ПВО и противракетна одбрана и интегрисане NATO/partner вежбе.


3. Кибер-одбрана и електронско ратовање.


4. Истражни/обавештајни капацитети и превентивна дипломатска активност.


5. Савезништва и „nuclear umbrella“ опције за обезбеђење без развоја сопственог нуклеарног арсенала.


6. Економска отпорност и енергетска сам
осталност као стратешки отпор.
 

Back
Top