Живела Бугарска-Словенска Спарта!
bugarsko goovno
БУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
Ова страница је намењена свима који желе да се боље упознају са злочинима које су починиле бугарске ратне јединице и окупационе власти у првој половини 20. столећа.
Након руско-турског рата, недалеко Истамбула потписан је Санстефански мир између Руске Империје и Османлијског царства, у марту 1878. године. Једна од тачака тог споразума подразумевала је велико проширење Бугарске на штету Грчке и Србије јер су Бугари добили огромну територију македонске области: вардарски и епирски део. Четири месеца касније на Берлинском конгресу јула 1878. године Санстефански уговор доживео је велике промене, у смислу да су одлуком Великих сила делови Македоније враћени Турцима Османлијама. Ово је изазвало велико незадовољство код Бугара.
Црна Гора, Србија, Грчка и Бугарска су 1912. године направиле Балкански војни савез, који је имао за циљ ослобађање Балканског полуострва од Турака. У том рату Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора су поднеле највеће губитке, али је остварен вишевековни сан предака о ослобођењу од турских завојевача.
Незадовољни што су добили најмањи део Македоније (пирински део), Бугари нападају Србију код Брегалнице, а Грчку код Ђевђелије и Солуна крајем јуна 1913. године чиме је започео Други балкански рат. Касније се у овај рат укључују Румуни који су освојили Добруџу, а исто тако и Турци, који су повратили Једрене. Црна Гора је помагала Србији. Бугари су морали пристати на мир јер су доживели поразе на свим фронтовима.
Бечки двор је у пролеће 1914. године био спреман за рат са Србијом и желео да оствари свој вековни сан "Продор на Исток", а у Бугарској гледао савезника, па је понудио бугарском цару област Македоније ако помогне уништење Србије. Склопљен је тајни савез Аустроугарске монархије и Бугарског царства.
Велике победе Срба на Церу и Колубари 1914. године су одложиле улазак Бугарске у Први светски рат, тако да су Бугари мировали све до октобра 1915. године, када је Немачка послала Аустроугарској велико појачање, па је са севера и запада на Србију ударило преко 900.000 непријатељских војника. Са истока се придружује Бугарска што ствара Тројну инвазију на Србију, која се тада нашла у готово безизлазној ситуацији. Врховна команда србске војске наредила је повлачење преко Црне Горе и Албаније, све до Грчке јер су Савезници планирали отварање Солунског фронта.
Србска војска и добар део народа успео је до фебруара 1916. да се пребаци до обала Јонског мора, одакле су их савезнички бродови пребацили на Крф, Видо, Корзику и Африку... Док је територија Краљевине Србије подељена на аустроугарски и бугарски део.
Бугарске окупационе власти су на територији Србије одмах отпочеле са злочинима и бугаризацијом србског живља. Србима су паљене куће, кренула је пљачка, отимачина, силовања жена, незаконита хапшења, убијани су србски свештеници, а истовремено су довођени попови из Бугарске. Рушени су и споменици, међу њима споменик Зебрњак, намењен србским ослободиоцима код Куманова. Србски језик је забрањен, као и србска ћирилица.
Врхунац је био насилна мобилизација србских младића 17-20 година који су планирани да се пошаљу на Солунски фронт да се боре против својих очева и браће. Избио је Топлички устанак 26. фебруара 1917. под вођством Косте Миловановића Пећанца и Косте Војиновића Косовца у Прокупљу, Куршумлији, Јабланици, Бојнику, Блацама, Копаонику... Створена велика слободна територија која је опстала месец дана. Устаничка држава је крваво угушена и одмазда Бугара је била веома сурова. Однела је преко 20.000 србских живота.
Пробојем Солунског фронта септембра 1918. године, србска војска ослобађа за два месеца домовину, а Бугари су опет поражени. Процењује се да су Бугари у Првом светском рату убили око 100.000 Срба.
24. јануара 1937. потписан је споразум између Краљевине Југославије и Бугарске о вечном пријатељству, који је важио само четири године, јер је Бугарска 1. марта 1941. године приступила званично Тројном пакту, односно Силама Осовине. Заједно са Немачком, Италијом, Албанијом и Мађарском је учествовала у агресији на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године.
Бугарска је поново окупирала Србију, њен вардарски, тимочки и јужноморавски део. Опет се историја поновила, само су сада Бугари ударили још више и још жешће. Хтели су освету за поразе у ратовима 1913-1918... Почињени су стравични злочини над Србима, што се претворило у нови геноцид.
Црвена армија је у свом походу на Берлин и његове сателите у пролеће 1944. године ушла у Бугарску и за пар месеци уништила бугарске фашисте, а одмах је успостављена бугарска комунистичка влада која је почела да се бори на страни Савезника. Бугарске фашистичке јединице су се повлачиле скупа са немачком војском из Групе Е на запад.
После Другог светског рата, Влада Народне Републике Бугарске донела је један документ тј. декларацију 1947. године у којој се признаје учествовање бугарских јединица у злочинима над Србима...
