Новац без покрића

Да не испадне како Астрал измишља да приватне банке уместо државе креирају новац "из ваздуха" и зајме га читавом друштву, ево доказа црно на бело. Обратите посебну пажњу на странице 40 и 42. Запањује ноншарланција којом професори (тобоже интелектуалци и морални људи) испирају мозак студентима економије. Овога нема ни у хорор филмовима.
 
Пријатељу, наша и светска привреда пате од огромне дефлације илити несташице новца и то по ко зна који пут у историји. Оно чега има, мада и њих све мање су кредити.

Kolega, to sto ti pricas vazi u SAD-u i ostalim razvijenim - citaj bogatim, drzavama.Svi znamo da je vecina dolarske mase plasirana van granica SAD-a, tako da su kao najveci duznik na svijetu sada pukli.U drzavama zaostale privrede dodatna kolicina novca izaziva inflaciju.Konkretno, sve strane firme isisavaju iz domace privrede stranu valutu, prvenstveno Eure.I kad bi bilo vise dinara u opticaju, to samo znaci da bi vise davali za odredjeni proizvod, jer stranac ima racunicu kolika je cijena svega i svacega u eurima.Cini mi se da ti mislis da bi veca kolicina novca u opticaju bila blagostanje.Uz unistenu privredu , tesko.
 
Теорија из почетне поруке је јако глупа и нереална.
Чиста емпирија и логика, нема ту никаквог теоретисања.

По том моделу су функционисале америчке колоније за време Бенџамина Френклина чиме су за кратко време изградили земљу и достигле највиши стандард на свету. Нема незапослених, нема инфлације, привреда функционише пуним капацитетом.

На исти начин се предратна Немачка 30-тих година експресно изградила и упослила људе и капацитете искоренивши незапосленост, без трунке стране "помоћи". Урадила је оно што би требала свака суверена држава - сама је емитовала потребан новац. Нема дугова, нема камате, размена функционише онако како треба уз брз раст стандрада.

Још бољи пример је данашња Кина или раније Јапан и нарочито тзв. "азијски тигрови" док их нису напали шпекуланти са Волстрита, уплашени да би друге земље могле следити њихов пример.

Наравоученије, новац никада није био дуг док га нису узурпирали приватни банкари-олигарси разноразним сплеткама и манипулацијама јавности, чак и оне "стручне, прибавивши себи незамисливу моћ и привилегију да емитују новац уместо државе.
 
U drzavama zaostale privrede dodatna kolicina novca izaziva inflaciju.
Јок, инфлацију изазива кредитна експанзија која доводи до тога да су укупни дугови увек већи од постојеће новчане масе за висину камате. Приватни банкари емитују кредит (фиктивни новац или дуг), али не и новац потребан да се плати камата. Зато се људи данас "кољу" око новца којег нема довољно, а произвођачи и трговци повећавају цене узалудно покушавајући да се изборе са теретом камате. Кад би само знали да новац не сме бити дуг и притисли одговорне на власти, дошло би до привредног бума.
Konkretno, sve strane firme isisavaju iz domace privrede stranu valutu, prvenstveno Eure.
Ти еври не падају са неба, него ми нешто ваљда прво морамо извести да би зарадили евре (или неку другу страну валуту) и тиме финансирали увоз робе коју не можемо сами произвести. Наша сопствена производња и њена развијеност су лимит како за размену на домаћем тржишту, тако и за увоз иностране робе. Постоји и варијанта да се задужимо, па да то отплаћују наша деца и унуци грцајући у сиромаштву или да распродамо државну имовину као што раде наши актуелни "експерти", само и једно и друго имају своје границе. Домаћа производња је услов развоја, то је тако логично. Али како да се развија, када су приватници монополисали искључиво право државе да емитује новац и тако уцењују и зеленаше читаво друштво. Новац је јавно добро и мора бити под строгом контролом државе (Владе).
I kad bi bilo vise dinara u opticaju, to samo znaci da bi vise davali za odredjeni proizvod, jer stranac ima racunicu kolika je cijena svega i svacega u eurima. Cini mi se da ti mislis da bi veca kolicina novca u opticaju bila blagostanje. Uz unistenu privredu , tesko.
Немају странци са овим везе. Не можемо ми увозити, а да претходно нешто не извеземо, а услов за то је домаћа производња. Али како да се развија када у оптицају хронично недостаје динара, има само дугова (кредита). Како да ангажују ресурсе? Дакле, некредитни новац покреће привреду, треба га само додати у оптималној количини. Тренутно код нас у оптицају има свега 35% папирног и кованог новца (кеша), а остало чине кредити (дугови). Они постоје само као забелешка на "екрану монитора", односно као књиговодствени унос и када се отплате испаравају из система. Престанком такве сулуде и зеленашке праксе отвара се простор за емисију (штампање) недостајућег новца без икакве бојазни од инфлације. Ње нема све док је новац покривен новом производњом и услугама и док постоји гомила незапослених који желе да раде.
 
Poslednja izmena:
Веза је у нивоу реалности. Некредитни новац у капиталистичком друштву је исто реалан као пирамидална штедња у општем расулу.
Лепо је што имаш мишљење, али то треба мало и аргументовати, а не тек тако лупити па шта буде :)
 

Back
Top