Mačevalac
Primećen član
- Poruka
- 664
https://nova.rs/vesti/drustvo/vucic-je-ideju-za-vaucere-uzeo-od-diktatora-pinocea/
Drugim rečima, vlast želi da nas uvede u Pinočeov sistem, dok su Čileanci 40 godina od uvođenja tog sistema zahtevali da se vrate na ono što trenutno ima Srbija.
Zajednički protest studenata i poljoprivrednika na beogradskom Trgu Slavija Foto:Vesna Lalić/Nova.rs
Ali, krenimo redom.
Pošto je Pinočeov sistem vaučera uveden još pre četiri decenije, bilo je sasvim dovoljno vremena da se sprovedu ozbiljne naučne i ekonomske studije njegovih efekata i izvedu određeni zaključci. A oni nisu nimalo blistavi i ako bi aktuelna vlast želela da ih posluša, utvrdila bi sledeće:
1. Zatvarane su državne škole – pošto je na početku uveden neselektivan sistem, roditelji su mogli da biraju da li decu da pošalju u privatne ili državne škole, što je rezultiralo da broj učenika u državnim školama padne sa 78% na 50%, zabeležio je Columbia Political Review.
2. Jaz između siromašnih i bogatih učenika je rastao – ovo je ključna posledica koju je zabeležila većina istraživanja na temu Pinočeove reforme školskog sistema. Takođe, došlo je do segregacije između učenika koji su poticali iz siromašnijih porodica, u odnosu na višu srednju klasu i bogatije slojeve.
3. Reforma koja je trebalo da smanji nejednakost nije uspela – Zbog rastuće nejednakosti prilika u obrazovanju zbog Pinočeove reforme, čileanska Vlada je ponudila nove reforme 2008. koja je trebalo da obezbedi prednost najsiromašijim 40% učenika i studenata i otvori im vrata boljih škola. Međutim, da to nije urodilo plodom pokazuju i veliki protesti iz 2011. kada su studenti i građani izašli na ulice zahtevajući da se ojača sistem državnog školstva kao jedini garant kakve-takve jednakosti obrazovnih šansi.
Okupljanje studenata ispred zgrade Rektorata pred protestnu šetnju „Mi smo za PRAVDU. I, šta ćemo sad?“ Foto:Vesna Lalić/Nova.rs
4. PISA testovi su bili dobri, ali… – Zagovornici sistema vaučerizacije su podvlačili da je Čile imao najbolje rezultate u PISA testovima od svih latinoameričkih zemalja, međutim, ne u svim aspektima. Mario Waissbluth, čileanski profesor i nacionalni koordinator programa „Educassion 2020“ navodi da je Čile, od 65 zemalja koje su učestvovale u PISA testiranju, zauzeo 64. mesto po stepenu segregacije po društvenim slojevima u školama i koledžima. Jedino je Peru imao društveno podeljeniji obrazovni sistem. Profesor Waissbluth to opisuje kao „obrazovni aparthejd“ i istakao da je upravo to bio razlog protesta i nemira.
Đorđe Pavićević Foto:FoNet/Milica Vučković
Uvođenje vaučera je kao i najava stranih fakulteta način osvete države prema univerzitetima.
„Mislim da je Vučićeva ideja da se budžetska mesta za visoko školstvo pretvore u vaučere. Vi dajete srednjoškolcima recimo vaučer za upis na fakultet bez prijemnog ispita i bilo kakve provere znanja, što znači da mogu da upišu bilo šta. To je direktan udar na državne univerzitete. Isto je bilo i sa najavama uvođenja stranih fakulteta, samo zato što režimu sada smeta naš državni univerzitet. To nije smislena politika, nego ad hok vrsta osvete univerzitetu, a za države poput Srbije, bez javnog školstva i sa ovakvim privatnim univerzitetima, kakve imamo, to bi značilo katastrofalne posledice po društvo u budućnosti, što se tiče samog nivoa obrazovanja i statusa“, naglašava profesor.
Protest 15. za 15, Slavija Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
Cilj je urušavanje obrazovanja i ukidanje težih fakulteta, ističe on.
„Mi sada imamo jedan vredan univerzitet, koji bi tom vaučerizacijom bio delom urušen. Vlast ide ka tome da ohrabri što više studenata da uzmu te vaučere, što će neki i učiniti. Međutim, kad nemate nikakve kvote za upis, to znači da će neki delovi univerziteta odumirati, oni koji su neatraktivni ili teški. Reč je o zlonamernoj ideji, koja je u rangu sa onom nezakonitom Uredbom. Za takvu ideju, takođe, mora da se menja zakon. Vaučerizacija podrazumeva usmereno finansiranje, znači ne državnih univerziteta nego studenata. Sad smo taman došli do nekog obrasca finansiranja sa poslednjom izmenom Zakona, koji bi sad opet da menjaju i to na veliku štetu državnog univerziteta. Ono što je isto važno, a tiče se politike sa vaučerima, je da takav sistem možda ima smisla tamo gde imate jako privatno školstvo, a loše javno. Kod nas se međutim neće popraviti obrazovanje, već će opasti, posebno beogradski univerzitet, koji stoji stabilno već jako dugo i ima visok rang”, kaže profesor Pavićević.
Foto:UtCon Collection / Alamy / Profimedia
U tome su mu pomagali đaci poznatog američkog ekonomskog teoretičara, profesora Miltona Fridmana, koji se, između ostalog, zalagao za uvođenje vaučera u američki obrazovni sistem kao osnove za podizanje konkurentnosti među američkim školama, i samim tim, podizanje kvaliteta obrazovanja.
Foto:STF / AFP / Profimedia
Sistem vaučera u Čileu – studija slučaja
Najpoznatiji primer uvođenja vaučera u školski sistem je Čile, uveo ih je tamošnji vojni diktator Augusto Pinoče početkom osamdesetih godina prošlog veka, a cela priča je kulminirala masovnim protestima i nemirima u kojima je na stotine hiljada studenata i građana Čilea zahtevalo da se taj nepravedni sistem ukine i da se obrazovanje vrati na državno finansiranje, odnosno na sistem koji najviše liči na ono što trenutno imamo u Srbiji, a što aktuelna vlast želi da promeni.Drugim rečima, vlast želi da nas uvede u Pinočeov sistem, dok su Čileanci 40 godina od uvođenja tog sistema zahtevali da se vrate na ono što trenutno ima Srbija.
Zajednički protest studenata i poljoprivrednika na beogradskom Trgu Slavija Foto:Vesna Lalić/Nova.rs
Ali, krenimo redom.
Pošto je Pinočeov sistem vaučera uveden još pre četiri decenije, bilo je sasvim dovoljno vremena da se sprovedu ozbiljne naučne i ekonomske studije njegovih efekata i izvedu određeni zaključci. A oni nisu nimalo blistavi i ako bi aktuelna vlast želela da ih posluša, utvrdila bi sledeće:
1. Zatvarane su državne škole – pošto je na početku uveden neselektivan sistem, roditelji su mogli da biraju da li decu da pošalju u privatne ili državne škole, što je rezultiralo da broj učenika u državnim školama padne sa 78% na 50%, zabeležio je Columbia Political Review.
2. Jaz između siromašnih i bogatih učenika je rastao – ovo je ključna posledica koju je zabeležila većina istraživanja na temu Pinočeove reforme školskog sistema. Takođe, došlo je do segregacije između učenika koji su poticali iz siromašnijih porodica, u odnosu na višu srednju klasu i bogatije slojeve.
3. Reforma koja je trebalo da smanji nejednakost nije uspela – Zbog rastuće nejednakosti prilika u obrazovanju zbog Pinočeove reforme, čileanska Vlada je ponudila nove reforme 2008. koja je trebalo da obezbedi prednost najsiromašijim 40% učenika i studenata i otvori im vrata boljih škola. Međutim, da to nije urodilo plodom pokazuju i veliki protesti iz 2011. kada su studenti i građani izašli na ulice zahtevajući da se ojača sistem državnog školstva kao jedini garant kakve-takve jednakosti obrazovnih šansi.
Okupljanje studenata ispred zgrade Rektorata pred protestnu šetnju „Mi smo za PRAVDU. I, šta ćemo sad?“ Foto:Vesna Lalić/Nova.rs
4. PISA testovi su bili dobri, ali… – Zagovornici sistema vaučerizacije su podvlačili da je Čile imao najbolje rezultate u PISA testovima od svih latinoameričkih zemalja, međutim, ne u svim aspektima. Mario Waissbluth, čileanski profesor i nacionalni koordinator programa „Educassion 2020“ navodi da je Čile, od 65 zemalja koje su učestvovale u PISA testiranju, zauzeo 64. mesto po stepenu segregacije po društvenim slojevima u školama i koledžima. Jedino je Peru imao društveno podeljeniji obrazovni sistem. Profesor Waissbluth to opisuje kao „obrazovni aparthejd“ i istakao da je upravo to bio razlog protesta i nemira.
„Vaučerizacija je podmukli udar na državne fakultete“
“Do protesta u Čileu 2011. dovelo je, pre svega, opšte poskupljenje. Prvo prevoza, a potom i školstva. Vaučeri su uvedeni kao univerzalni princip na svim nivoima. Poenta je bila da možete da dobijete vaučere u nekoj vrednosti i da sa njima upisujete u škole. Međutim, posledica toga je da su univerziteti znatno poskupeli, pa se vaučerizacija zapravo pretvorila u dužničko ropstvo. To je neka neoliberalna ideja, koja kad se primeni u praksi ima poprilično loše rezultate. Države, koje su uvele ovaj sistem vrlo brzo su ga i napuštale. Dešavalo se da recimo studenti dobiju 3.000 dolara za upis u školu, a kompletno školovanje je 10.000, pa moraju da obezbede druge vidove stipendiranja. Ukoliko to ne uspeju moraju da podižu kredit i opet se zadužuju“, objašnjava za Nova.rs Đorđe Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerzteta u Beogradu.Đorđe Pavićević Foto:FoNet/Milica Vučković
Uvođenje vaučera je kao i najava stranih fakulteta način osvete države prema univerzitetima.
„Mislim da je Vučićeva ideja da se budžetska mesta za visoko školstvo pretvore u vaučere. Vi dajete srednjoškolcima recimo vaučer za upis na fakultet bez prijemnog ispita i bilo kakve provere znanja, što znači da mogu da upišu bilo šta. To je direktan udar na državne univerzitete. Isto je bilo i sa najavama uvođenja stranih fakulteta, samo zato što režimu sada smeta naš državni univerzitet. To nije smislena politika, nego ad hok vrsta osvete univerzitetu, a za države poput Srbije, bez javnog školstva i sa ovakvim privatnim univerzitetima, kakve imamo, to bi značilo katastrofalne posledice po društvo u budućnosti, što se tiče samog nivoa obrazovanja i statusa“, naglašava profesor.
Protest 15. za 15, Slavija Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
Cilj je urušavanje obrazovanja i ukidanje težih fakulteta, ističe on.
„Mi sada imamo jedan vredan univerzitet, koji bi tom vaučerizacijom bio delom urušen. Vlast ide ka tome da ohrabri što više studenata da uzmu te vaučere, što će neki i učiniti. Međutim, kad nemate nikakve kvote za upis, to znači da će neki delovi univerziteta odumirati, oni koji su neatraktivni ili teški. Reč je o zlonamernoj ideji, koja je u rangu sa onom nezakonitom Uredbom. Za takvu ideju, takođe, mora da se menja zakon. Vaučerizacija podrazumeva usmereno finansiranje, znači ne državnih univerziteta nego studenata. Sad smo taman došli do nekog obrasca finansiranja sa poslednjom izmenom Zakona, koji bi sad opet da menjaju i to na veliku štetu državnog univerziteta. Ono što je isto važno, a tiče se politike sa vaučerima, je da takav sistem možda ima smisla tamo gde imate jako privatno školstvo, a loše javno. Kod nas se međutim neće popraviti obrazovanje, već će opasti, posebno beogradski univerzitet, koji stoji stabilno već jako dugo i ima visok rang”, kaže profesor Pavićević.
Kako je sve počelo?
Vojni diktator Augusto Pinoče, poznat po brojnim kršenjima ljudskih prava (suspendovao je parlament i zabranio političke partije, više od 2.200 njegovih političkih protivnika je ubijeno, preko 30.000 završilo u zatvorima, mnogi od njih mučeni), želeo je da sprovede i ekonomske reforme u zemlji.Foto:UtCon Collection / Alamy / Profimedia
U tome su mu pomagali đaci poznatog američkog ekonomskog teoretičara, profesora Miltona Fridmana, koji se, između ostalog, zalagao za uvođenje vaučera u američki obrazovni sistem kao osnove za podizanje konkurentnosti među američkim školama, i samim tim, podizanje kvaliteta obrazovanja.
Foto:STF / AFP / Profimedia
