Sotir zvani djubre
Elita
- Poruka
- 21.519
ТВ серија „Прича о Минглан“
„Прича о Минглан“, изузетно популарна кинеска историјска серија, постала је телевизијски феномен број један у Кини. Имала је преко четиристо милиона гледања већ у прва три дана постављања ове серије на стриминг сервис јутјуба, али и врло занимљиве последице које су њена популарност и окретање традиционалним вредностима, које посредно намеће, изазвали у кинеском друштву и политици
Изгледа да је и кинеска телевизијска продукција успела да створи своју „Игру престола“. Макар, ако ништа друго, по одјеку који је остварила у јавности. Можда и није баш прикладно, али има основа за поређење. Нова кинеска телевизијска атракција, кажу чак и највећа досад, не само да је изазвала културну револуцију на сопственом простору већ је досегла до милиона гледалаца пошто је урађена у сарадњи са онлајн-сервисом јутјуба и доступна је у потпуности сваком гледаоцу који има интернет. Имајући у виду утицај који има на своје поклонике и глобално позиционирање, а и због жанровске блискости, није, дакле, неприкладно усудити се да велики телевизијски хит из Кине, ТВ серију „Прича о Минглан“, упоредимо са светском атракцијом број један када је реч о освајању публике такозваним костимираним серијама из далеке и делом измишљене, делом стварне историје, „Игром престола“. Сличност се, међутим, ту и завршава. Продукцијски далеко моћнија ХБО-а серија је и садржајно неупоредиво бруталнија и „западнија“ мада, треба то нагласити, у сваком смислу и неупоредиво озбиљнија. „Прича о Минглан“ више је као сапунаста бајка у којој се не манипулише ниским страстима публике, и где нема бруталног насиља и експлицитних сцена због којих се стидите што их уопште гледате. „Прича о Минглан“ јесте повратак у нешто далеко емотивно богатије и нежније, у оно што је некада била комерцијална телевизијска понуда и на Западу, у програм који је комуницирао с публиком на квалитетно емотивном нивоу. То су најчешћи утисци гледалаца када се помене ова серија. Та њена нежност и суптилност, изостанак агресивног језика и скаредних призора, насиља и непотребне бруталности.
http://www.pecat.co.rs/2019/09/nova-kulturna-revolucija-pocinje-tv-sapunicom/
Ostatak teksta na linku.
Bilo je samo pitanje vremena kada ce i Kinezi da se prime i daju svoj doprinos novom zlatnom dobu televizije. Meni licno neuporedivo vise prijaju americke, pa i britanske serije, ta azijska skola (Kina, Indija) je ustogljena i sablonska i nema prakticnu primenu na zapadnoj polulopti. Sve je koncipirano kao skolska priredba za osnovce iz nizih razreda...
I sada kroz taj jeftini i toliko oprobani ljubavna limunada celofan pakuju svoju istoriju, kad moze Sulejman zasto ne i Kinezi... E zato su Amerikanci nivo iznad svih jer ne moraju da se dokazuju ni sebi ni drugima, mogu opusteno da snime sta god im padne na pamet.
