Кад сте већ споменули Вељу, морам признати да ми јако импонује његов задњи поступак након посјете Његовом Преосвештенству, Господину Владици милешевском Филарету. Отказао све бизнис аранжмане за пут Београд-Бар, док Јусуф, Андрија и екипа не охладе усијане главе и пусте владику да ради свој посао. То "независно" Косово ће признати Албанија, Македонија, Хрватска, Словенија, Црна Гора, а за Грчку нијесам баш сигуран. Биће ти још повуци-потегни. Сасвим је неумјесно, а помало и дефетистички упоређивати садашњу и будућу ситуацију у Србији са оним што се дешавало у Енвер Хоџиној Албанији. То пријети објективно Црној Гори, што неће бити баш весело ни за остале који су у блиском и даљем окружењу, а пријети да упали читав Балкан. Можда и ово што пишем није баш најоптимистичнија прогноза, али нови балкански рат (колико год ова конструкција дјеловала помпезно и за неке неувјерљиво) ће започети у Црној Гори. Гдје ће се окончати, то знају само господари рата, који дају знак за старт и за крај. Ту, овдје, неће бити побједника у правом смислу те ријечи, већ ће они који су то изазвали бројати паре и акције на берзама(као и увијек ), док ћемо ми бројати мртве, по ко зна који пут (као и увијек). Видим и то да се све ово дешава, јер просјечан политички писмен Србин је и даље у каменом добу демократије, парламентаризма и патриотизма. Нажалост, код таквих је приоритет прво лични и породични џеп, затим партијски интерес и програм (додуше, само ријечима, јер већина чланова партија заправо нема појма шта пише у статуту и програму партије), а национални и државни интерес често само на уснама. Зато се и више мрзе и препуцавају чланови различитих политичких опција у Србији (Црна Гора је једнопартијска државолика творевина, чија "опозиција" личи на оног старца из Домановићеве "Страдије" који у парламенту учи напамет реплике које ће бити на следећем засиједању.) и то им је приоритетније, него да своје гаргантуанске его-трипове баце под ноге и заузму истовјетан став око рјешавања круцијалног питања за цијело Српство, а не само за републику Србију. Кад се сви ујединимо око олтара званог Космет, урадићемо исто што и 1912, с тим да нећемо правити исте грешке као Пашић и краљ Александар I Карађорђевић и да Шиптаре опет аболирамо. Ако будемо паметни и уједињени, нећемо чекати као Јевреји Палестину. Колико смо зрели за таква дјела, видјеће наша дјеца и унуци.
