Normalno je i biti tužan

[Džudi S]

" Normalno je i biti tužan


Odbacivanje svega što je bolno, teško, frustrirajuće vodi u iskrivljenu realnost, a to dalje u zanemarivanje mentalnog i fizičkog zdravlja.

Nije vam dobro, ali tu su prijatelji da vas podrže. Teše vas i govore „samo pozitivno”, „ne misli na to”, „sve se dešava s nekim razlogom”. Ponekad ćete čuti i „ohrabrenje” da „uvek može gore” i da sve treba gledati „s vedrije strane”.

Da li će vam biti bolje posle ovih razgovora? Kratkoročno verovatno da, ali dugoročno sigurno ne.

Optimizam je zdrav, ali ne pomaže uvek, ponekad se, uveravaju psiholozi, treba prvo suočiti s realnim problemima. U protivnom, može nam se dogoditi da zapadnemo u takozvanu toksičnu pozitivnost.

– Pojam toksična pozitivnost, neki je zovu i pozitivna toksičnost, odnosi se na uverenje osobe da je poželjno i dozvoljeno doživljavati samo i isključivo pozitivna, prijatna osećanja kao što su radost, sreća, zadovoljstvo, dok se neprijatna osećanja i iskustva potiskuju, negiraju, izbegavaju. To ima duboke korene u današnjoj civilizaciji – kaže pedagog i psihoterapeut mr Anđela Zlatković. "

Nastavak na https://www.politika.rs/sr/clanak/563383/Normalno-je-i-biti-tuzan

***

Kako se vi osećate? Da li se slažete sa ovim tekstom?

 

[Plant]

Mnogi su umetnici hranili (i prizivali) svoju tugu kao nenadmašnu kreativnu inspiraciju. Dobro je iskusiti velike tuge i kasnije je kontrolisati. Što vas ne ubije, to vas ojača.

,...
Časti me noći, stara prijateljice
U čašu natoči, žudnju da me slomije
Zar nisam dovoljno gubio, tko će izmjeriti bol
Do očaja ljubio, namjerno bježao, da bih se vraćao

Opet mi se budi tuga, tuga najveća
Koju nosi snijeg s planina, vjetar ravnica
Koga sad joj srce voli, kaži nek' još jače boli
Idemo do dna, tuga ti i ja,...

u tom vetru (ravnice) se dobro osećam,.. navika iz mladosti. . crni labud (po Đoletu) - inače nisam sklon poveravanju sa prijateljima,.. navikao sam saam.

 

[Zelena milja]

uvek može gore

Ovo kada čujem.....

 

[The_Night_Hawk]

Nisam cuo takve reci.
Moji prijatelji su tu da me podrze kad treba.
Obicno delima a ne reccima.
Pa makar to bila i kafa koju cemo da cutke popijemo.
Recci su precenjene,

 

[Dobrivoje1]

Sjajan tekst !

 

[Jasna]

Kako se vi osećate? Da li se slažete sa ovim tekstom?

Slažem se da je tuga normalna. Nije normalno valjati se stalno u njoj. Periodi
tugovanja kada imamo gubitke nekada su kraći, nekada duži i treba ih proći.
A nekada je tuga čisto samosažaljenje i patetika koja ne služi ničemu.

 

[Jasna]

Za žene je recimo tuga društveno odobrena, a bes nije. Još kao deca
smo naučile da bes transformišemo u tugu. To se dešava automatski.
Ne naravno svim ženama, već onima koje su naučene da ne priliči
devojčici da izražava bes i ljutnju.
Neko vikne na mene i meni se plače. Toliko automatska reakcija da ne
stigneš da je zaustaviš na vreme.
Dok se muškarcima dešava da tugu transformišu u bes, pa kad imaju
realnih razloga da tuguju oni besne.

U telesnoj prsihoterapiji ima vežbi koje pomažu da se ovo reši. Prvo
da vidiš šta ti je stvarno, pa onda šta ćeš sa tim.

 

[Dobrivoje1]

Pogledajte samo šta su roditelji, sa najboljim namerama, sklanjajući decu i od
najtrivijalnijeg bola i neugodnosti, napravili. Tužno je videti većinu današnje dece,
koja bukvalno nisu u stanju apsolutno ništa istrpeti.

Bukvalno ih roditelji napravili mentalnim i fizičkim invalidima. Ali doslovno.
Opsednutih sobom, svojim "mentalnim zdravljem", sebičnih, centriranih
isključivo na sebe... To je strašno.
A sve sa najboljim namerama.

Tek ćemo videti probleme kada dođe red da ona (današnja deca) uđu u radnu snagu.
Ako ikada uđu.

 

[Duki Lu]

Teše vas i govore „samo pozitivno”, „ne misli na to”, „sve se dešava s nekim razlogom”. Ponekad ćete čuti i „ohrabrenje” da „uvek može gore” i da sve treba gledati „s vedrije strane”.

Ovo nisu ohrabrujuće reči već smarajuće.
Treba ljude pustiti da odtuguju, biti uz njih u teškim trenucima i dobro paziti šta im reći.
Nije čovek na dugme da jednim klikom promeni raspoloženje.

Kako se vi osećate?

Osećam se dobro.
Iz svoje tuge sam izašla sama, nisam druge smarala niti sam dozvolila da me ' ohrabruju' na primerima drugih.
Isto važi za razočarenje.
Iskustvo je teško ali delotvorno.

 

[Araon]

Kad se realno pogleda, tugovanje koje je sa osnovom je samo gubitak neke osobe u smislu smrti, jer tu nema nazad i to je nešto što je smislena tuga. Sve ostalo je osećanje koje se javi jer neko nekoga nije hteo više, desilo se nešto loše itd.

Suštinski, lično mislim da je tuga normalna stvar koja se desi nakon nekih gubitaka ili nečega što nije po našem planu, ali da od toga čovek jednostavno nema ništa osim samokažnjavanja i lošeg osećaja zbog toga. Nije kao da će se bilo šta promeniti. No, opet, to ne znači da ljudima treba zabraniti da budu tužni ukoliko se tako osećaju, samo treba objasniti ljudima da je tuga ok, ali da ne može trajati u beskonačnost jer onda prelazi u druga stanja.

I mora čovek da shvati da nije sudbina kleta i da njega život ne mrzi ako mu se desi nešto loše... Rode se ljudi kao invalidi, rode se u ratom zahvaćenom podrućju kao sad Gaza, pa dete od tri meseca oduva avio bomba. Dakle, nisi najgori, niko te ne mrzi, samo ti se nešto loše desilo.

Ali mi smeta i toksična pozitiva, ono nasilno moraš biti pozitivan iako ti je upravo propalo ko zna šta! Ali je činjenica i da prirodno pozitivne osobe lakše prebrode loše momente.

 

[Dijamantna]

Jedini način da se prevaziđe težak period jeste da se "odboluje" i nastaviš dalje.
Ovi sa tom kvazi pozitivnošću neka savete okače mačku o rep.

 

[pikax]

Pogledajte prilog 1571615" Normalno je i biti tužan


Odbacivanje svega što je bolno, teško, frustrirajuće vodi u iskrivljenu realnost, a to dalje u zanemarivanje mentalnog i fizičkog zdravlja.

Nije vam dobro, ali tu su prijatelji da vas podrže. Teše vas i govore „samo pozitivno”, „ne misli na to”, „sve se dešava s nekim razlogom”. Ponekad ćete čuti i „ohrabrenje” da „uvek može gore” i da sve treba gledati „s vedrije strane”.

Da li će vam biti bolje posle ovih razgovora? Kratkoročno verovatno da, ali dugoročno sigurno ne.

Optimizam je zdrav, ali ne pomaže uvek, ponekad se, uveravaju psiholozi, treba prvo suočiti s realnim problemima. U protivnom, može nam se dogoditi da zapadnemo u takozvanu toksičnu pozitivnost.

– Pojam toksična pozitivnost, neki je zovu i pozitivna toksičnost, odnosi se na uverenje osobe da je poželjno i dozvoljeno doživljavati samo i isključivo pozitivna, prijatna osećanja kao što su radost, sreća, zadovoljstvo, dok se neprijatna osećanja i iskustva potiskuju, negiraju, izbegavaju. To ima duboke korene u današnjoj civilizaciji – kaže pedagog i psihoterapeut mr Anđela Zlatković. "

Nastavak na https://www.politika.rs/sr/clanak/563383/Normalno-je-i-biti-tuzan

***

Kako se vi osećate? Da li se slažete sa ovim tekstom?

U principu kada imam problem rešavam ga sama. Potpuno je svejedno šta će neko reći ali ne treba zamerati na toploj reči ili pokušaju.
Toksična pozitivnost za mene je izmišljen pojam, ne znam. Svakako manje smara od toksične negativnosti.
Svako funkcioniše drugačije , a mene je najbolje naljutiti.

 

[Džudi S]

Kako se vi osećate? Da li se slažete sa ovim tekstom?

Dobro sam, i slažem se u potpunosti sa celim tekstom.

Kad se realno pogleda, tugovanje koje je sa osnovom je samo gubitak neke osobe u smislu smrti, jer tu nema nazad i to je nešto što je smislena tuga

Ta tuga zbog gubitka neke osobe je možda najveća tuga.

Osećamo se tužno kad se sretnemo sa nekim ozbiljnim problemom. I to je realna tuga.

Ali mi smeta i toksična pozitiva, ono nasilno moraš biti pozitivan iako ti je upravo propalo ko zna šta!

Kao što mi smeta toksična negativnost, tako mi smeta i toksična pozitiva.

Normalno je biti veseo, i normalno je i biti tužan. Sve je to život.

 

[Ruzica1203]

Tuga je deo nas. Uglavnom je korisna za razvoj ličnosti i za napredovanje putem zrelosti i mudrosti. Ali, tuga voli samoću i samo naše reakcije na trenutno stanje. Tuga ne želi društvo....

 

[Meliot]

Ovo kada čujem.....

Pa čovek uvel za nečim čezne dok se ne razboli. Tada mu je samo jedna stvar potrebna, a to je zdravlje. Tako da fraza "uvek može gore" podstiče optimizam kod ljudi.

 

[Ruzica1203]

Ko je pomenuo bolest?

 

[Zelena milja]

Tako da fraza "uvek može gore" podstiče optimizam kod ljudi.

Netačno.

 

[Џорџи]

Msm kad je covek sam svakako mu je bolje bez tudjih saveta i tovara budalastinama,msm da je ultimativni cilj uspeti u miru sam sa sobom bez sizofrenih misli

 

[Meliot]

Netačno.

Tačno je jer odmah čovek počne da razmišlja da treba da bude zahvalan na onome što ima a ne da žali za nečim što mu nedostaje. I na taj način počne pozitivno da razmišlja.

 

[Ruzica1203]

Tačno je jer odmah čovek počne da razmišlja da treba da bude zahvalan na onome što ima a ne da žali za nečim što mu nedostaje. I na taj način počne pozitivno da razmišlja.

Uprostio si temu. Tuga ima više izvora, najgore je beznađe koje nije vezano ni za materijalno, ni za zdravlje, niti emocije.....neki ljudi osećaju tugu kada shvate koliko loših i sebičnih osoba ima oko njih ...

 

[Džudi S]

Pa čovek uvel za nečim čezne dok se ne razboli. Tada mu je samo jedna stvar potrebna, a to je zdravlje. Tako da fraza "uvek može gore" podstiče optimizam kod ljudi.

Meni nije jasno ovaj deo vezan za bolest. Prirodno je da uvek želimo da imamo više, da budemo bolji, ambiciozniji, i da imamo porodicu, stabilnu.

Tada, kada je čovek ostvaren u mnogim segmentima života nema razloga da tuguje, ukoliko mu se ne dogoditi nešto strašno..

Ali, bolest, nije razlog za tugu.,,mislim da ne tuguje onaj ko je bolestan ( ukoliko se radi o depresiji onda on tuguje ) .. I jedino je tužno, kada se neko razboli od najteže bolesti, uglavnom neizlečive.

Ali, to opet nema veze sa temom.

Mogu da otvorim i temu o najtežoj bolesti i kako bolestan čovek i njegovi najbliži reaguju...ako postoji želja za pisanjem na toj temi.

 

[Meliot]

emocije.....neki ljudi osećaju tugu kada shvate koliko loših i sebičnih osoba ima oko njih ...

Jer zaborave da postoje i dobri ljudi koji su tu uz njih ali ih zbog tuge trenutno ne primećuju.

 

[Ruzica1203]

Nemoj da sečeš poruke....nije u redu. Šta ti je to zasmetalo u celoj poruku. Nemaš odgovor?

 

[Araon]

Dobro sam, i slažem se u potpunosti sa celim tekstom.



Ta tuga zbog gubitka neke osobe je možda najveća tuga.

Osećamo se tužno kad se sretnemo sa nekim ozbiljnim problemom. I to je realna tuga.



Kao što mi smeta toksična negativnost, tako mi smeta i toksična pozitiva.

Normalno je biti veseo, i normalno je i biti tužan. Sve je to život.

Ne sporim da i mene nervira to budi nasmejan makar ti se svet rušio, ali treba naći balans, shvatiti da igraš sa kartama koje si dobio, možeš ti biti ljut i nervozan ali to ne menja činjenicu da život ide dalje.

 

[Jasna]

U principu kada imam problem rešavam ga sama. Potpuno je svejedno šta će neko reći ali ne treba zamerati na toploj reči ili pokušaju.
Toksična pozitivnost za mene je izmišljen pojam, ne znam. Svakako manje smara od toksične negativnosti.
Svako funkcioniše drugačije , a mene je najbolje naljutiti.

Toksična pozitivnost bi bila i potiskivanje tuge ili neke druge
negativne emocije. Ne zameram na utešnim rečima, ali radije
odem da zagrlim drvo i da se isplačem. Ono ne kaže ništa.