Normalna komunikacija i kako je postići

[Edmond_Dantès]

Sretnem poznanika i počnem sa normalnim uljudnim fazama iako je jedino što me je zanimalo bilo je l' otkačio onu uvek savršeno negovanu oštrokondžu. Msm žena koja je toliko lepa, zgodna, obrazovana, elokventna sigurno mora biti teški gad. Iako nikakve znake svoje pokvarenosti nije odavala ( ali to samo znači da je premazana i lukava) ja sam u dubini duše uvek znala.
Elem. Prvo sam izgovorila reč "ćao". Potom je usledilo i ono kako si, šta radiš, šta ima novo. Naravno da nema ništa novo, jer ne znam ni šta ima staro, ali to ni njega ni mene nije sprečavalo da postavimo ta pitanja. Njegovo doduše u formi "a kod tebe". I posle toga ja njemu saopštim da ima fleku na farmerkama. I u sekundi tog obaveštenja shvatam da nije bio pogodan trenutak i da on najverovatnije zna da ima tu fleku, te da apsolutne potrebe da mu ja to kažem nije bilo.
Poenta teme:
Kada je pravi trenutak da kažeš čoveku da ima fleku na farmerkama?
Kako da budemo sigurni da li on to zna ili ne, te da li je naše obaveštenje izlišno ili nije?
I da li treba ostaviti ljude u ubeđenju da ne vidimo njihovu fleku?
I da li uopšte ima poente pričati ljudima o flekama koje poseduju? Valjda će videti kada budu prali veš, zar ne?

Cenim da si ti ona koja pozajmljuje glas u reklamama - ``Zasto ne koristis Persil? On je tako mocan``.

 

[Maga79]

jedna koleginica sa kojom se ne slazem je isla sa kratkom suknjom i pocepanom carapom pozadi.ni rec nisam htela da joj kazem.izgledala je kao qurrva

 

[gost 36952]

(ova tema je pravo osvezenje)

 

[гост 36150]

jedna koleginica sa kojom se ne slazem je isla sa kratkom suknjom i pocepanom carapom pozadi.ni rec nisam htela da joj kazem.izgledala je kao qurrva

hahahahaahhahaha )))))))))

 

[limunada]

Sretnem poznanika i počnem sa normalnim uljudnim fazama iako je jedino što me je zanimalo bilo je l' otkačio onu uvek savršeno negovanu oštrokondžu. Msm žena koja je toliko lepa, zgodna, obrazovana, elokventna sigurno mora biti teški gad. Iako nikakve znake svoje pokvarenosti nije odavala ( ali to samo znači da je premazana i lukava) ja sam u dubini duše uvek znala.
Elem. Prvo sam izgovorila reč "ćao". Potom je usledilo i ono kako si, šta radiš, šta ima novo. Naravno da nema ništa novo, jer ne znam ni šta ima staro, ali to ni njega ni mene nije sprečavalo da postavimo ta pitanja. Njegovo doduše u formi "a kod tebe". I posle toga ja njemu saopštim da ima fleku na farmerkama. I u sekundi tog obaveštenja shvatam da nije bio pogodan trenutak i da on najverovatnije zna da ima tu fleku, te da apsolutne potrebe da mu ja to kažem nije bilo.
Poenta teme:
Kada je pravi trenutak da kažeš čoveku da ima fleku na farmerkama?
Kako da budemo sigurni da li on to zna ili ne, te da li je naše obaveštenje izlišno ili nije?
I da li treba ostaviti ljude u ubeđenju da ne vidimo njihovu fleku?
I da li uopšte ima poente pričati ljudima o flekama koje poseduju? Valjda će videti kada budu prali veš, zar ne?

Nekad sam negdje citala da po bontonu,da ako vidis nesto kod nekoga tipa fleka,odsiveno dugme i slicno,kulturno je ne reci nista ako ta osoba nije u mogucnosti da tu ista momentalno ispravi...Znaci,dzaba sto si mu rekla za fleku,ako on ne moze da je opere odmah... E,sad valjda ako je musav,pa mu to kazes,onda se moze obrisati maramicom,i to je onda pristojno..E,sad,ako su lagali mene i ja lazem vas...