Građani složni da je šteta što muzeji ne rade ostala 364 dana u godini
BEOGRAD, 15 maj 2011, (Njuz) – Uspešno završena, osma po redu, manifestacija Noć muzeja, u svim većim gradovima poznata kao jedini dan u godini kada su otvoreni muzeji, navela je većinu posetilaca da se zapitaju zbog čega muzeji u Srbiji rade samo jedan dan godišnje, kada „očigledno postoji baš jako mnogo građana koji su zainteresovani da ih vide“.
Kao najveći problem kod ovakve organizacije, većina posetilaca je navela velike redove na ulazu u muzeje, kao i gužve unutra, zbog čega za svaku zanimljivu postavku mora dugo da se čeka ispred, a kada se konačno uđe unutra, ne uspe skoro ništa da se vidi.
- Video sam neke fotografije ispred Luvra i Vatikanskog muzeja, i tamo se takođe čeka, što je pretpostavljam normalno kod poznatih muzeja. Ipak, ubeđen sam da bi gužva bila znatno manja kada bi se Noć muzeja proširila makar na Vikend muzeja, ili, još bolje na Nedelju muzeja – smatra student Boško Bolić, koji svakog maja iskoristi priliku da poseti nekoliko muzeja tokom dana kada su otvoreni.
Brojni ljubitelji muzeja smatraju da je problem i taj što istog dana rade muzeji koji imaju veoma različitu tematiku, što kod posetilaca stvara veliku konfuziju.
- U toku jednog popodneva vidim sjajne studeničke freske, gledam glumce u ulozi predsednika, blago kneževskih grobnica, rimsko oružje i virtuelni muzej jugoslovenskih brodava. Koliko god da je sve to lepo videti, malo je konfuzno, pa bi bilo možda bolje da ovi muzeji rade nekoliko dana, i da onda posetilac može da svakog dana pogleda po jednu oblast koja ga interesuje – predlaže Jovana Ćetković, nastavnica matematike.
Istoričar umetnosti i antroplog Velibor Milićević kaže da je potpuno razumljivo što su u muzejima gužve tokom jedinog radnog dana jer se građani pomno spremaju tokom cele godine za ovaj događaj i jedva čekaju da se njihova vrata otvore, pa da „nagrnu u potragu za novim saznanjima“.
- U Americi se u redovima čeka najnoviji Ajfon, a u Srbiji se, pak, čeka da vidimo najstarije predmete koji postoje. To pokazuje na kojem se kulturološkom nivou nalazimo jer se ne povodimo za trendovima i ništa ne radimo iz pomodarstva, već naprotiv, kulturu i umetnost percipiramo sa dubokim predznanjem i uz temeljnu pripremu koja traje tokom cele godine – rekao je Milićević za Njuz.
Uprkos zvaničnom radnom vremenu od celog jednog dana godišnje, nezvanično smo saznali da postoje muzeji koji rade i „na crno“ još nekoliko dana tokom godine, kada odabrani upućeni posetioci mogu da vide njihove postavke.
Pokušali smo da dobijemo izjavu od nadležnih ljudi iz nekoliko muzeja, ali nismo u tome uspeli. Čuvar koji se javio na telefon u Muzeju primenjenih umetnosti rekao nam je da zovemo sledećeg radnog dana, što nikako nismo želeli da čekamo, jer bi u tom slučaju izlazak ovog članka kasnio 364 dana.
Marko Dražić
Nenad Milosavljević
