Njegova majka - najgori neprijatelj!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Eto, uplašismo devojku :( .

Cokoladice, je bih sad malcice da polemisem. A to znaci da izuzimam tvoje stavove sa kojim se slazem, a analiziram ono sto mi se ne dopada. Svakako da se u porodici vise bavimo zivotima bliznjih nego u nekoj drugoj relaciji, ali (to mi je prosto fascinantno!) zasto smo uvidjaniji prema drugima nego prema sopstvenim bliznjima? Evo, das (ovo nije licno obracanje cokoladici, nego govorni jezik) bosoj drugarici pare da kupi cipele... ne kazes joj da ima da te poslusa - jer ti dajes lovu! - i kupi crne, ravne, u kojim nikako da ne ide u diskoteku! Jos manje da nije dovoljno dorasla (sto nije zaradila pare, a?) da ne ume da izbere...itd... Hocu da kazem da postoji dobronamerni savet i nametanje svog misljenja, zasto bi u porodici ovo drugo bilo prihvatljivije, opravdano, cak "pravo"!? Zato sto se staramo o rodjenoj (nedovoljno sposobnoj?) deci?
Zatim, da li je to pravo da se odredjuje tudji zivot (u ekstremnim slucajevima u celini, u manje drasticnim "dok su pod mojim krovom" ...) ograniceno iskljucivo na decu? Pa je u redu da "deca" slusaju (jer su nasa, sta li?) ali je ruzno ako se to prosiri na decka, muza (citiram: "Pusti ga, njegovi roditelji i njihov odnos su njegov problem, ne tvoj.")?
Ovde ne govorimo maloj deci, (i ulozi porodice...) nego o odnosu prema VELIKOJ deci. Ukoliko su prinudjeni da racunaju na finansijsku pomoc roditelja znaci li to da su manje veliki? Manje mudri, manje dobri, manje sposobni?
Mislim, meni je glupo da pokazem kako sam lepo vaspitana i uvazavam misljenje drugih a da svojim bliznjima (npr. snahi i sinu :) ) solim pamet kako treba da urade ovo i ono.
 
Ej, pa polemika je jedno a stvarni zivot je nesto drugo i nema veze sa teorijom, logikom itd. Neko ti je dete i ti se naviknes da ga uchis apsolutno sve: kako da hoda, kako da drzi kasiku, kako da piski i da pise... i zaneses se. Ne prepoznas trenutak kada treba da prestanes da uslovljavas i poducavas, prosto ne skapiras da ti je dete odraslo i da nisi potreban... A i nije da nisi, jer ti dete i dalje trazi pare... Pa nastavis da se ponasas kako si navikao u poslednjih dvadesetak godina...
Mislim, verovatno se i ti roditelji smore od finansiranja, pa ono: ako cu jos uvek da dajem pare, onda se bar ponasaj kako ja hocu / kad vec placam, bar da se manje brinem (jer kada se ponasas kako ti ja kazem sigurno neces napraviti neku glupost :) )
Najjednostavnije je to posmatrati kao finansijsku transakciju: roditelji daju pare a ti se (manjevise) ponasas prema njihovim zeljama... I svima dobro: oni se ne osecaju kao kreteni sto placaju nekome da bi ih u znak zahvalnosti pljunuo u facu, a i detetu dobro - ima pare a ne mora da radi... A kome se ne svidja - molim lepo, ustajanje svako jutro i na posao...
 
Mislim da se mi stvarno ovde susrecemo s nekim problemima koje ima manje vec u nasim okolnim drzavama. Verujte mi da ljudi imaju vise izbora koliko ni sve drugacije izgledalo. Mozda i deca treba da razumeju roditelje (iako je to tesko isto koliko i obrnuto) ....... nemam pojma ja sam nekako namotana na film da onaj koga ja rodim po samom sledu stvari ne moze da bude mnogo kriv. Jednostavno takav je sled stvari. Jbg ne zavrsava se sve s rodjenjem....rodio sam te i sad se nosi. Sta nemas posao.....kretenu seljacino, nevaspitani razmazeni.....pa stani malo.....ko ga je vaspitao da tako shvata stvari i svet oko sebe ako je stvarno razmazen i ne zna gde mu je mesto??? Pa ja kao roditelj. Ali da ne preterujem sad sa detaljima jednostavno mi je ruzno da ja kao necija mama kad je neko nemocan i ne moze da se snadje resenje nalazim u tome sto cu da mu se jos ja navalim na grbacu! Mozda su ti roditeljski instinkti jaki pa se tesko kontrolisu i tebi je samo na pameti da to dete bude fizicki citavo i to ti zamagli vid .... ne znam nisam jos tu dosla ali jbg malo razumevanja jedni prema drugima. Najgore je kad pokusavas nekome da objasnis nesto a ono ko da pricas sa drvetom.....ne prima nista!
 
e, evo mene opet...
Bez nekih idalistickih uzleta ustvdjujem da je stvarni zivot u velikoj meri kracija nas samih (zanemarujemo, trenutno, druge faktore). Slazem se (Hi, muvalo :) ) da se roditelji zanesu i ne primete da je dete poraslo, takodje da ima u takvih roditelja (Hi, nevencice :) ) koji od dece naprave "vecitu decu" nesposobnu da preuzmu (tacnije izgradjuju) odgovornost za sebe.
Ali, i roditelji su samo ljudi. Sto znaci da nisu savrseni, grese, ponekad su slabi itd... Zato im se oprasta (greske, neznanje, karakterne mane i ostalo...).
Medjutim ako vec uzimamo kao normalnu karakteristiku ljudske pridode pravljenje gresaka, nezmislivo mi je ne uzimati za istu takvu normalnu, neodvojivu od ljudskog bica, stvar - teznju za usavrsavanjem. To je ono sto sam 'tela da kazem.
Ozbiljan roditelj (ovo zvuci kao "ozbiljan radnik", ali u tome i jeste sustina) mora da raste zajedno sa detetom. Ako klincu dam za bioskop i sladoled i ocekujem da ponasa tako kako sam mu rekla (poseti biokop, polize sladoled), odraslom, ako je vec u takvoj , za njega sigurna sam teskoj situaciji, niposto ne zelim da kazem kako IMA/MORA da se ponasa (evo ti, ali nemoj da izadjes; evo ti, ali nemojte kupiti ves-masinu nego frizider, za ove pare nemojte na more nego okrecite... ili sta ves svekrve/taste govore).
E, sad, ovi sto izdrzavaju lenjivce (koji nisu predmet mog razmisljanja) mogu te biiipove da koriste na angro...
 
Kako sejes, tako zanjes!
Oni koji su tako sigurni da imaju pravo da bilo kome pricaju (pa i svojoj deci, posle hajde recimo 18-te godine, mada je i to diskutabilno..) sta da rade, kako da se ponasaju, sta smeju, sta ne i sl. nosice odgovornost za svoje "delo" do kraja zivota.. Ne znam koja je to logika - dajem novac, radi sta ti kazem! Slusala sam o toj logici, radili su neko istrazivanje zbog sve zastupljenijeg devijantnog ponasanja mladih! Kazu strucnjaci, logikom "dajem ti pare- radi sta zelim" od dece stvaraju prostitutke (to je tacan izraz koji su upotrebili). Nakon godina, dete postaje, neminovno, pohlepnije, i trazi sve vise da bi uradilo sta roditelj trazi (da kupi, jel?) Ako sutradan on odbije "razmazene" zahteve i prohteve, dete izlazi u svet (tako vaspitano i sa takvim moralom usled godina "prodavanja sebe") i trazi drugu , kazi ga, zrtvu koja ce pristati da plati "cenu". Pitam se gde je tu vera u to dete, postovanje licnosti (ako je to dete ima, iz razloga sto nikada ta licnost nije smela da se ispolji), moral,..
A sto je najvaznije: gde je tim "vaspitacima" svest? Ocigledno u nesvesnom delu mozga..
I jedna lepa pricica za kraj:

Leptir

Jednog dana,
pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovjek je sjedio i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno tijelo kroz taj maleni otvor.
Onda je leptir stao.
Činilo se da ne može dalje.
Zato je čovjek odlučio pomoći leptiru: uzeo je škare i razrezao čahuru.
Leptir je s lakoćom izašao.
Ali je imao krhko tijelo i smežurana krila.
Čovjek je nastavio promatrati leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo tijelo i osnažila ga.
Međutim ništa se nije dogodilo!
Leptir je cijeli svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim tijelom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poletio.
Čovjek unatoč svojoj ljubaznosti i dobrim namjerama, nije razumio da je poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čahure, osmislio Bog, kako bi krv iz tijela leptira potekla u krila i kad se oslobodi čahure da bude spreman letjeti.
Ponekad su poteškoće upravo ono što trebamo u životu..
Kad bi nas Bog oslobodio od svih prepreka, osakatio bi nas. Nikad ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikad ne bi mogli letjeti.
"Tražio sam Snagu...
I Bog mi je dao poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam mudrost...
I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo riješiti.
Tražio sam bogatstvo...
I Bog mi je dao Mozak i Tijelo da mogu raditi.
Tražio sam hrabrost ....
I Bog mi je dao prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam ljubav.....
I Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam usluge ....
I Bog mi je dao prilike.
Nisam dobio ništa od onog što sam tražio....
Ali dobio sam sve što mi je trebalo."

Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.

Naravoucenije:
Svaki covek misli dobro, posebno svom detetu, ali treba razmisliti i o ovome: put u pakao poplocan je dobrim namerama.
 
Meni su oba njegova roditelja najgori neprijatelji,toliko su me mucili i priredjivali koje kakve smicalice,pokusavali da nas zavade,od kad su saznali da sam trudna priredjivali su mi takve nezgode da se cudim kako nisam pobacila,tako da sam u jednom trenutku rekla ili ja ili oni,morala sam.On se odlucio za mene i sada nam je super.Kako je moj muz rekao cak i u Bibliji pise da ce muskarac napustiti svoje roditelje i okrenuce se svojoj zeni.
 
Happy-ca:
Meni su oba njegova roditelja najgori neprijatelji,toliko su me mucili i priredjivali koje kakve smicalice,pokusavali da nas zavade,od kad su saznali da sam trudna priredjivali su mi takve nezgode da se cudim kako nisam pobacila,tako da sam u jednom trenutku rekla ili ja ili oni,morala sam.On se odlucio za mene i sada nam je super.Kako je moj muz rekao cak i u Bibliji pise da ce muskarac napustiti svoje roditelje i okrenuce se svojoj zeni.
Kliknite za proširenje...
__________________________

Svaki covek valjda zna sta je najbolje za njega. Ja sam dosada shvatila da kada ne znas pravo resenje ili sta bi bilo ispravno da uradis, uvek upitas sebe?
"Sta mi je teze da uradim u ovoj situaciji?"
Ali, nazalost, jos uvek cesto biram laksi put, brzopleto, nerazmisljajuci..
A zaista je tesko kada dodjes u situaciju (pri tom si dao/la sve od sebe da popravis situaciju, ali NE VREDI) da zatrazis nekome koga volis: "Ili oni ili ja"
Ja sam isto potrazila jednom, ali se nisam posle osecala dobro, sto je znacilo da nisam bila u pravu i da sam sebicna. Lakse mi je bilo da on prekine sa njom (njegovom majkom, jel?) nego da ja prekinem a on i dalje ima odnos sa njom, teze mi je bilo da verujem da ce se boriti sa njom za nas, a lakse mi je bilo da verujem kako ce ga obrlatiti i okrenuti protiv mene..
Tako da sam se ja sada odlucila za teze resenje. A da boli svaki put, boli.
Ali draza mi je ta bol nego onaj osecaj grozni kad postupam iz sebicnosti.

Veliki pozdrav. :-D
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top