Nivoi ludila

Ma znam ja kako se odredjuje normalnost ne trebaju meni filosofije i navodi autoriteta oblasti, ono sto ja zelim da kazem ukratko je da ne ohrabrujete ljude sa neuroticnim poremecajima ( za VAs oni nisu "ludi" nisu ni poremeceni nego se kao "tripuju" ) DA SU NORMLANI, JER NISU. Mislim nije bitna terminologija, zelimd a kazem i stavim do znanja da takve osobe TREBAJU DA ODU KOD STRUCNJAKA JER NESTO NIJE U REDU SA NJIMA (mozda je to pravi izraz) A NE DA KAZU - MA TAKAV MI TRIP, JA SAM NORMALAN, NE TREBA MENI PSIHOLOG PU PU PU.

Znaci neko ko ima panicni napad nije "hipohondar" i stalno mislid a ce da se onesvesti ili da mu pripadne muka, nego ima NEUROTICNI POREMECAJ LICNOST..... Da li cete reci da je njegovo ponasanje NORMALNO ILI NENORMALNO totalno je nebitno, to ometa njegov zivot na vise nivoa (ljubavni, socio, poslovni i na kraju zdravstveni) i on TREBA POMOC !

Neko ko ima SOCIJALNU FOBIJU ODN .SOCIJALNI ANKSIOZNI POREMECAJ nije normalan ali stidljiv, ne voli da izlazi, nije drustven, sramezljiv je, NEGO JE NEUROTSKI POREMECEN I TREBA TO DA LECI . Bez ikakve filosofije da li je to NORMALNO ILI NENORMALNO. Ja bih se IZRAZIO da je to nenormalno ponasanje i to IZBEGAVAJUCE FOBICNO PONASANJE sa brojnom organskom simptomatologijom, a neki od VAs bi rekli, NE ON JE NORMALAN, SAMO NE VOLI GUZVU, NIJE DRUSTVEN, "IMA SVOJ SVET" VOLI DA BLEJI PO CEO DAN U KOMP I BUDE SAM, CESTO MASTA ITD....

Moze postojati i takav covek a da bude NORMALAN TJ BEZ POREMECAJA (je l se onda kaze ne poremecen? ) ALI MORATE PRAVITI RAZLIKU IZMEDJU NENORMALNOG BOLESNOG NEUROTICNOG ILI PSIHOTICNOG PONASANJA i NORMLANOG ZDRAVOG PONASANJA PRI KOM JEDINKA NEMA OSIROMASEN ZIVOT I TEGOBE BILO KOJE VRSTE BILOD A JE SVESNA SVOJIH TEGOBA ILI NESVESNA
 
Poslednja izmena:
5928995_460s.jpg
:sad2:
 
Blajbinger:
Kada neko za sebe tvrdi da je Napoleon ili kada voli male decake, ili kada je zbog politike spreman da ubija druge ljude, taj je vec u ZAVRSNOM STEPENU ludila kada ga treba iskljuciti iz drustva i zatvoriti na sigurno mesto.....

Ali, dok se ne stigne dotle, ima jos nekoliko stepeni koji, iako su blazi i za okolinu cesto NEPRIMETNI - ipak su ludilo!

Nekada ludilo napreduje do svojih krajnih granica, a kod nekoga se zaustavi u pocetnim fazama i tako, gotovo neprimetno, prodje covek kroz citav zivot.

Poznavao sam ljude koji su bili sasvim MALO ludi, onako sto se kaze "udareni". Oni nisu bili za ludnicu, ali nisu bili ni sasvim normalni.

Nesto gori su bili oni koji su na momente poludeli (onima sto pada mrak na oci) pa u tom stanju rade svakakve ludosti.

Jos gori su bili depresivci ili oni sto piju lekove za smrenje na bazi broma. Tima je vec i drustvo priznalo ludilo, ali jos nisu bili NEPOSREDNO opasni po okolinu.

Zaljucujem da kod ljudi postoji jedno PET NIVOA LUDILA, razvrstano po intenzitetu i stetnosti.

Samo dve zadnje faze su UOCENE i kao takve se lece (iako se ludilo nikada ne moze izleciti, vec se samo ludak moze primiriti).


Mislim da bi bilo dobro sve ljude testirati da li su ludi ili ne i napisati im u licnu kartu (kao krvnu grupu) u koju grupu ludaka spadaju. :kafa:
Kliknite za proširenje...

Sasvim pristojan uvod. Nevazno je kako bi se odredile grupacije ludila, svakako bi to odredio neko ko se " razume ", ali ideja prihvatanja da nema normalnosti i poremecenosti vec samo psiholoskih karakteristika, strucno utvrdjenih kao krvna grupa, sigurno su bolja osnovica za odredjivanje podobnosti u drustvenom ili porodicnom zivotu, nego neke do sada ustaljene.
Apsolutno je neophodno na vreme utvrditi statuse za grupacije koje mogu da budu opasne po drustvo, pa su kao prvi tu politicari, drugi sudije, pa lekari i td. Vrlo jednostavno sperecavanje stetnosti po drustvo, ako pri upisu na fakultet odredjene grupe, sistemski utvrdjenih psiholoskih karakteristika, oduzimaju bodove.
Druga grupa, recimo blaza, moze da se koristi kod odredjivanja starateljstva ili jos vaznije za odredjivanje nacina tretiranja trudnoce itd.
Verujem da ce se i do toga stici, jednog dana.:)
 
bRu zLi:
Ma znam ja kako se odredjuje normalnost ne trebaju meni filosofije i navodi autoriteta oblasti, ono sto ja zelim da kazem ukratko je da ne ohrabrujete ljude sa neuroticnim poremecajima ( za VAs oni nisu "ludi" nisu ni poremeceni nego se kao "tripuju" ) DA SU NORMLANI, JER NISU. Mislim nije bitna terminologija, zelimd a kazem i stavim do znanja da takve osobe TREBAJU DA ODU KOD STRUCNJAKA JER NESTO NIJE U REDU SA NJIMA (mozda je to pravi izraz) A NE DA KAZU - MA TAKAV MI TRIP, JA SAM NORMALAN, NE TREBA MENI PSIHOLOG PU PU PU.

Znaci neko ko ima panicni napad nije "hipohondar" i stalno mislid a ce da se onesvesti ili da mu pripadne muka, nego ima NEUROTICNI POREMECAJ LICNOST..... Da li cete reci da je njegovo ponasanje NORMALNO ILI NENORMALNO totalno je nebitno, to ometa njegov zivot na vise nivoa (ljubavni, socio, poslovni i na kraju zdravstveni) i on TREBA POMOC !

Neko ko ima SOCIJALNU FOBIJU ODN .SOCIJALNI ANKSIOZNI POREMECAJ nije normalan ali stidljiv, ne voli da izlazi, nije drustven, sramezljiv je, NEGO JE NEUROTSKI POREMECEN I TREBA TO DA LECI . Bez ikakve filosofije da li je to NORMALNO ILI NENORMALNO. Ja bih se IZRAZIO da je to nenormalno ponasanje i to IZBEGAVAJUCE FOBICNO PONASANJE sa brojnom organskom simptomatologijom, a neki od VAs bi rekli, NE ON JE NORMALAN, SAMO NE VOLI GUZVU, NIJE DRUSTVEN, "IMA SVOJ SVET" VOLI DA BLEJI PO CEO DAN U KOMP I BUDE SAM, CESTO MASTA ITD....
Kliknite za proširenje...
Pa šta je tu sporno? Ko govori o tome da ne treba da se obrati stručnom licu?
Ti si koristio terminologiju i pisao kako se zna šta je normalno a šta nije. I pisao si da ne mora da se zna šta je normalno da bi se reklo šta nije. A kako da se zna ako se nema referenca. Suviše uprošćavaš stvari. Sve što si naveo kao poremećaj, jeste poremećaj, ali ne znači da svaka psihička tegoba znači poremećaj. Recimo tuga jeste tegoba, ali nije uvek simptom poremećenosti, sem kad traje previše dugo. Onda je potrebno da se javi stručnom licu. Na drugoj strani, psihopatija ne stvara tegobu psihopati i on nije svestan svoje bolesti, a itekako bi trebalo ta ide kod stručnog lica.

Moze postojati i takav covek a da bude NORMALAN TJ BEZ POREMECAJA (je l se onda kaze ne poremecen? ) ALI MORATE PRAVITI RAZLIKU IZMEDJU NENORMALNOG BOLESNOG NEUROTICNOG ILI PSIHOTICNOG PONASANJA i NORMLANOG ZDRAVOG PONASANJA PRI KOM JEDINKA NEMA OSIROMASEN ZIVOT I TEGOBE BILO KOJE VRSTE BILO DA JE SVESNA SVOJIH TEGOBA ILI NESVESNA
Kliknite za proširenje...
Nekorišćenje zareza tamo gde je neophodno itekako može da promeni smisao. Valjda si mislio: "normalnog, bolesnog, neurotičnog" kao nabrajanje. Inače se stiče utisak da govoriš o normalnom_bolesnom_neurotičnom ponašanju koje je nemoguće. Sem toga, ponašanje nije jedina odrednica za utvrđivanje bolesti. Stanje ličnosti je bitnija odrednica (ali ne samo kao subjektivan osećaj). Psihopata ne oseća tegobu, a može biti itekako psihički poremećen.

I šta je sad sporno?
Ja taj koji zagovara odlazak kod psihijatra kad god neko ima psihički problem. Već kada je upitan da možda treba otići je znak da treba. Ako ni zbog čega drugoga, a ono da odstrani sumnju. Neurotičari nisu toliki problem, oni osećaju tegobu i spremniji su da se jave kod psihijatra. Problem su psihopate koje umeju da budu i opasne po okolinu a sebe smatraju normalnim..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top